Патетика, тј. како то некад бејаше.

Day 1,214, 10:33 • Published in Serbia Serbia • by Pustinjska Lisica
*** МУЗИЧКА ПОДЛОГА ***


Била једном једна игра која се звала еРепублик. То је било место где су се скупљали играчи из многих земаља да се забаве, побегну од свакодневнице и покушају да направе нешто од своје виртуелне државе кад им већ ова стварна не ваља на овај или онај начин. На срећу, то је у почетку и функционисало, јер је бројност заједнице била веома важан фактор у њеној снази, па се и сваки њен члан трудио да доведе и задржи нове људе и тако да колики толики допринос у јачању исте. Наравно, и админи/власници игре су били свесни чињенице да ће им више играча евентуално значити и више новца, па су награђивали оне који доприносе њеном развоју тако што су им давали почасне титуле амбасадора. Било је то тешко време, али време алтруизма и јединства у заједницама које су правиле своје прве кораке. Стари играчи су помагали „бебама“, учили их и „хранили“, те уводили у тај нови свет и олакшавали им почетак.





Људи су се дружили и забављали у ратовима који су били смислени и реалнији, бавили се политиком и дипломатијом која је имала неку поенту, писали су и читали чланке који су били поучни и забавни или су се занимали економијом која је функционисала. Бејби бумови су се смењивали као на траци и људи су остајали да играју игру. еДржаве су расле и развијале се и свако је живео за то да види своју заставу међу оних првих 5, јер је знао да кад се то деси, да ће то да значи да је његова еЗаједница успела, да је дошло њено време да почне да кроји глобалну политику. Постојао је неки циљ који је држао људе на окупу.





Било је то време „неосвојивих тврђава“ и стратегије. Време пажљивог планирања и насељавања. Време када су се борбе бирале, ратови били вредни, а свака освојена регија била непроцењива. Била су то срећна времена легенди, када су историју писале целе заједнице које су радиле као један.





Али, као што то увек бива, време легенде је прошло и сви ми смо почели да добијамо шамар за шамаром који су нас полако трезнили и довели у суморну стварност. Заједнице су се претвориле у број поред заставе, бејби бумови су отишли у историју и замењени су бот бумовима, тактика и стратегија су отишле бестрага, а заменила их је хладна пластика, док су ратови и борбе постали свакодневница и рутина, јер се регије, па и целе еДржаве освајају без проблема... од стране једног човека.





Не знам тачно шта ме навело да пишем ово и која је поента чланка. Можда сам се присетио „старих добрих времена“ и осетио потребу да се изјадам, а можда се кришом надам да још није све пропало и да ће се срећно време вратити некада и некако.


Ваша Пустињска Лисица.