еРЛ...

Day 1,203, 22:34 • Published in Serbia Serbia • by steWEGI

Јбт, баш ми овај ереп затупео мозак... Просто се уживим у њега, кад седим и причам са РЛ пријатељима (да, да, имам и РЛ, па чак и пријатеље у истом)...

Ево, пре неки дан, мој другар вози неки волво, ауто има 5 тона, нане му га тешке, а неће да упали... Гурамо ми ко луди, знојимо се на минус 10, али он једва да мрдне... И дође неки јаран, мрцина људска. Како је дошао, тако волво крену ко луд. Сви човеку оно класично "хвала друже, ништа без тебе" и све тако... Једино ја, кретен, рекох човеку "хвала ти пријатељу, баш си Фиб"...

Или две моје другарице, кад су кући, све фине, добре, свака мајка да пожели да им нека од њих буде снајка... А кад изађемо негде у провод, а оне се скоцкају... Значи цело село се сјати око њих, а и оне подивљају, леба ми... И онда кажем за њих да су ко Јецка, преко дана 89, а ноћу 69... Оне ме само гледају збуњено...

Кад смо већ код 69... Знате како сам почео да пишем тај број? Па по чатовском, баш овако -

Кад ми неки пријатељ закука због тога што је управо остављен или ко зна чега другог, па ако још видим сузу у његовим очима, само се насмејем и кажем му "ај, немој да ми човишеш овде", он нема појма шта сам му рекао, али плаче и даље...

Или кад неко постане изненадни романтик, а таквих је баш мало међу мојим пријатељима, на жалост. Ја се прво збуним, а онда му кажем "е мој Петре, много си ти црне попаре јео, кад си био мали"... Он нема појма шта ја причам, поготово зато што се не зове Петар...

Кад шалтам канале, па налетим (случајно, наравно) на ТВ1000, а оно се љубе неке девојке и ватају... Само кажем "види их ове две, што се Дадишу" и пребацим канал, наравно... 😉

Имам пар другара који знају мудро да прозборе и стално им кажем да им је свака ко Покчева. Они ми кажу да се каже као Његошева, а ја наравно одговорим да тај Његош никада није читао Покчеве текстове.

А на једног другара стално налетим, у коју год кафану да уђем, њему кажем да је емсимукс (мcмооx), док други има неки листу оних који су му стали на жуљ, тог зовем Зека-Пека. Ма, немају они појма што их тако зовем, али ето... Можда им једном и кажем.

Пандуре на улици зовем МПД-овци, а сви знамо да МПД не значи Марко Пауновић Други, него Мoja Пандурска Душа, утеривачи дугова - деда, кад видим девојку са прелепим осмехом, кажем за њу да је вила, кад ми неко каже да ја возим, јер он не може због вишка алкохола у крви, ја му кажем да је Бруса, за доброћудне не кажем да су добри ко леба, него као Бурек, а кад се неко напије, кажем да се уЂукао, вечите бунтовнике, који немају појма зашто се буне, али воле да се сликају, зовем АОД-овци, глупе - јацрногорци, навијаче Партизана зовем Црно Беле, женски надимак, наравно, све газдарице кафана сам почео да зовем Сандра...чак и неке газде локала, а кад неко запева, да те Бог сачува, за њих кажем да су, у зависности од пола, Зизи или Кулин.Ону Соњу Бисерко зовем Миљицаа, а зашто, немам појма...

И тако, има још гомила примера како знам да побркам РЛ са еЖивотом, немам времена да пишем, мора и да се ради, важно је да ме пријатељи вазда бледо гледају, али мени пуцкета... Ја терам своје...