Без збогом!

Day 1,165, 15:56 • Published in Serbia Serbia • by allboy75
Кажу да било је добро у држави Данској...
Ал’ тиква пуче, колико јуче,
дође до туче!
И пропаде држава Данска...

Када је добро -
- добро је.
Када је лоше, а људи се жале -
- добро је.
Када је лоше, и људи псују, свађају се, туку и бесне -
- „добро је“.
Када је толико лоше да људи ћуте... Када се проломи тишина бесног крика без гласа, који се не види споља осим у очима, a кида душу бесмртну... Онда је човек изгубио битку од нечовека...
Онда је лоше...
Оно што сам гледао у Србији последњих десетак дана је лоше. Ако мислите да смо гори од икога на овом свету, погледајте иза хоризонта, пропутујте мало (укинули нам визе, еј!), па да видите каква тек стока живи ван наших граница... Па то ни пас, с маслом, не би јео... Али нисмо ми добри, тиме што смо бољи од њих. Ово је лоше.

Пишем, а рука ми дрхти од туге и бола... Е бре, сад је стварно доста ср*ња 🙂
ОДОХ.
За оне који не воле растанке, не иде им то, ево доброг примера како се драге особе прате из игре, у уџбенику Ресавске школе 🙂
Одмах да кажем, не идем заувек и не машите ми „збогом“, не просипајте воду, али дуго ме неће бити па неке речи треба истрести на папир. Нећу за сад ни да отегнем папке, пробаћу двоклик, па како ми буде ишло. Наглашавам и то да идем зато што морам, а не зато што хоћу, мада сам и раније „морао“, па нисам одлазио - јер су ме јаке силе држале овде (а нешто слабије на факултету, зато га још увек развлачим 🙂 ). Заморило ме све, ужасно ми је потребан одмор.

Елем, еСрбија је ту где смо је заједно довели, НА ДНУ, и са тим се тешко мирим.
Сећам се кад смо били излазеће сунце новог света, називали нас неки потрчком Мађара и Индоса, а онда кад нас сретну очи у очи - разбијемо им губицу. Онда смо достигли зенит, чуда ређали у низу, наше име се изговарало уздржано и смерно. И данас најјачи (уз много осцилација), споља делијемо силно, кују се тешке завере не би ли нам стали на реп, само нико не сме да крене први 🙂
Срећом не виде, шта смо постали изнутра...
Имали смо увек размирице, и то је људски. Али некадашње пљуцкање, не сасецано током времена, постало је чудовиште које нас прождире.
Пада ноћ, бесмртна земља лежи у агонији...

Пошто сам у последње време исписао више чланака, а нисам их објавио јер шокиран брзином којом тонемо, занемео сам - набацаћу овде за крај те мисли без неког посебног реда.

Као прво, сваки човек са својим ставовима, ма колико малог утицаја (бар у глобалу гледано), јединствен је и драгоцен шраф ове машине. Људи су највреднији ресурс у игри. Неспретним потезима група и појединаца, постављени смо на шине којима је давно некада отпутовала Индонезија. Из тих шина се мора искочити.
Зато наређујем држави! Не дирајте оне који су у ИРС тукли против наређења. Погрешили јесу, али одговорност је ваша, не њихова - они су тукли на правој страни а не ви! Разумите то како хоћете.
Захтевам измирење, И ИЗВИЊЕЊЕ трима јединицама постављеним на стуб срама! Без њих и са њима није исто, заједно смо јачи, не играјте се са будућношћу наше државе. Захтевам и од њих да пређу преко свега, а инат усмере ка нашим непријатељима, и не учествују у српско-српским ратовима убудуће. Тако би урадио сваки прави родољуб.

У овој игри сам наишао на
пуно
пуно
ПУНО (и још много више, не могу сад све да ископам 🙂 ) глупости, и безброј пута им се од срца насмејао. То је једна од ствари које највише волим у њој.
Ипак, највећа глупост која се може чути у овој игри никада ме није насмејала. Нервира ме. Иритира ме. Она гласи:
„Не мешај СЖ и игру!“ И њена још малициознија форма: „Не лечи у игри СЖ фрустрације!“...
Највећа чар ове игре је била и јесте њена паралела са стварним животом. Ми овде не живимо у неком тамо Мордору или Гондору, живимо у виртуелизацији праве правцате Србије. Да није тако, зашто бисмо се толико трудили око ње, уместо око било које друге? Србија је једна, а курви је много!
С тим у вези, хоћу да поручим свим сивим еминенцијама наше спољње и унутрашње политике:
Ослушните мало пулс народа. Онај грађански рат од пре пар дана, ваша је (жалосна) заслуга. Играјући ову игру потпуно ампутираних осећања, потпуно сте застранили и од свог народа створили непријатеље који вас мрзе.
А свима који нам као папагаји титрају да не мешамо СЖ и игру: ДАБОГДА ТЕ КАНИБАЛИ МЕШАЛИ У КОТЛУ! 😛

Има још нешто што сам хтео, е сад, како ово да кажем а да не пуцате по мени уместо по Америма? 🙂
Постоји само једно српско писмо (осим, наравно, етрурског, винчанског, латинице, клинастог, хијероглифа, димних сигнала, свих пиктограма и цртежа у Алтамири), и то је ћирилица. Слободно је користите у комуникацији понекад, једино њом се српски језик правилно записује, боде очи Хрчцима, лепа је за око, плус админи је не разумеју баш, често се тако избегне ФП 😉

Одох сад да још једном изударам са мојом Гардом. Бисер ове земље је та јединица, људи у њој.
Ви СНОркијевци, пајаци, боље вам је да заборавите на то име, никада га нећете бити достојни, остаћете у нашој сенци као вечита тема подсмеха, ако га не напустите.

************************************************

Чувајте ми Србију, знам да није све бајно у њој, али знам још нешто...
Знам,
Да није сан,
Кад ћемо подићи главу
И схватити
Да постоји дан,
Нови дан,
И да ће осмех да нам се врати на лица!