Примирје са еХрватском

Day 1,124, 08:30 Published in Serbia Serbia by Predsednik eSrbije

Касним са чланком и извињавам се због тога. Већ се видело пуно ствари у чланку еХрватског председника који је изашао први. Ево конкретне и званичне информације и са ове стране.

На почетку месеца започели смо једну невероватну кампању. Циљ кампање који смо поставили је био пре свега брисање еБосне и преузимање свих фирми. Други део плана био је освајање Лике и добијање границе са еСловенијом. Овај други циљ смо остварили пре планираног времена. Са еСловенијом још увек имамо потписан МПП тако да је још увек немогуће објављивање рата од стране Словеније. Све ово је имало за циљ СЛОБОДУ! Излазак из кавеза који је и нама и целом еСвету деловало немогуће прећи. Једина друга опција нам је била објава рата еМађарској и путовање околним путем.

Након што су ови циљеви испуњени размишљали смо се шта ћемо даље. Преломни тренутак у овом размишљању била је објава рата од стране еБугарске еМакедонији. Практично у том моменту постало је јасно да је цена нашег брисања еХрватске управо увећана. Осим што би испуцали последњи голд и последњу пушку приликом овог брисања што нам никако не би пало тешко и за чиме не бисмо жалили, морали би да платимо и дозвољавањем ЕДЕН-у да обрише еМакедонију, јер колико год да смо јаки не можемо да постигнемо и да обришемо еХрватску и да одбранимо еМакедонију. Све пушке, сав голд, сво неспавање које имам у себи у стању сам да уложим да бих обрисао еХрватску као и ви, то никада није било доведено у питање. Да продам млађег брата зарад тог циља НЕ! А ви?

Емакедонија је млада држава ерепублика. Иако бројни, немају играче велике снаге, немају "тенкове", још увек су неискусни у ратовању. Да то није случај носили би се они са Бугарима и сами. 80% еМакедонаца се до јуче борило у нашим редовима. Били су команданти наших јединица. И дан данас ратују у нашим јединицама и једни су од најватренијих бораца на нашој страни, понекад ватренији и од нас самих. За освајање Лике плаћали су тенковање иако су усред припрема за рат са еБугарском и прети им брисање од старијег и искуснијег учесника игре. Искрено кад погледам издалека пре бих пустио да падне нека еСрпска регија него еМакедонска, јер ми смо велики и јаки и вратићемо изгубљено увек, они не баш тако лако. Претходних месеци дали смо еБугарској обећање да то што они планирају неће проћи тако лако како су мислили и да је напад на еМакедонију напад на нас. Дали смо обећање еМакедонији да немају брига што се тиче наше помоћи и да нећемо дозволити да их неко дира док не ојачају. Хоћемо да газимо по својим речима? Да пљујемо па лижемо? Да седимо скрштених руку и испуњавамо своје новогодишње жеље док гледамо како нам браћа нестају са мапе?

Након свега овога контактирао сам челнике топ 6 политичких партија еСрбије. Одржали смо састанак на коме се дискутовало о многим вишим циљевима које еСрбија има. На том састанку постигнут је договор да се покрену преговори о могућемо примирју са еХрватском, иако смо у позицији у којој имамо сасвим довољно снаге да довршимо брисање еХрватске. СНО и СС2К су се изјасниле као УЗДРЖАНЕ, док су УЕС, СЕС, СДФ и СЗР биле једногласно ЗА мир у овој позицији.

Догађаји наредних дана само су убрзали и учинили чвршћом и евидентнијом ову одлуку као најбољом. Јуче је још један преломни фактор постало увођење новог модула, према коме брисање више не вреди. Све фирме од јуче остају у држави чак иако је обрисана. Брисање је било колико толико вредан циљ за који се вреди залагати све док чињеница да би они тиме остали без иједне компаније није промењена од стране админа. Сада и да их обришемо све што тиме добијамо је да имамо 10 устанака дневно које војска мора да решава чиме конкретно блокирамо сами себе и стављамо се у позицију да не можемо да напредујемо даље по нафту или гуму или било који други потребан ресурс или помогнемо савезницима ни на једној страни. Оно што смо одувек пропагирали је узајамна помоћ и захтевали је од својих еПријатељских држава, али не можемо очекивати од њих да само они нама помажу да одржимо регије које нам ни на стратешком ни на ресурсном пољу нису толико битне, и не добијамо ништа држањем истих осим испуњења личних хирова. Лика нам је обезбедила пролаз, Далмација рибу, сад нас већ питају шта уопште више хоћемо тамо јер су се сложили да нам свесрдно помогну да достигнемо довде, даље не верујем да ће било ко дати пола голда за неки наш хир. Да ли ћемо пустити да их све обришу зарад гледања свог посла и испуњења својих жеља које у игри немају никакву материјалну корист? Да, били би ми у стању да држимо те регије све док се Еден пушке не би окренуле против нас па нас притисле са три стране, а онда би без помоћи пријатеља било јако занимљиво на бојном пољу, исход за пар месеци већ видим ако би се ова прича причала на тај начин. Турци се муче са Грцима, Мађари немају довољно снаге да сами носе са Румунијом, Бугари бришу Македонце, Пољска је згазила Немце и Французи су им на реду, а ми дивљамо и гледамо своја посла освајајући за игру небитне територије. То нисмо ми, никад били. Ми нисмо еБугарска и еИталија које забораве све своје пријатеље када им нешто не одговара и кад се колективни интерес не поклапа са њиховим личним интересом! Нисмо издајници! Или грешим и хоћемо да то будемо?

Кистру и Цлуелесс су контактирали челнике еХрватске уз моје одобрење, ја сам се касније прикључио преговорима и потврдио неке ставке и постигнут је споразум који са собом носи следеће:

1. Ми добијамо Истру која за нас има далеко бољу стратешку позицију од Лике, а заузврат враћамо Лику која њима ресурсно одговара.

2. Враћамо Источну Републику Српску за узврат добијамо мир у целој босни бар до краја године. Ехрватска неће подизати РB-ове и покушавати да врати еБосни било коју другу регију еБосне. Индивидуалци могу подизати RB, и то се не може спречити, али еХрватска војска неће деловати и подржавати те устанке бар до краја године.

3. Нама бар до краја године остају у поседу Далмација и Истра као и све Босанске регије које нас интересују.

4. Нећемо имати никаквих сметњи приликом стварања базе у Словенији и даљих напредовања на тој страни.


Конкретно оно што све интересује колико сам приметио из прелиминарних коментара је питање Далмације. Пре свега освајање те регије за које смо се истрошили за циљ је имало далеко ефикасније преговоре, једноставно узели смо штагод смо пожелели и доказали да имамо снаге за даље. Учврстили смо своју позицију и показали доминантност. Да је нисмо узели изгубили би иницијативу, доминацију и самим тим никакву могућност учвршћивања преговора и добијања свега што смо желели да добијемо из истих. Ризик целе приче је никакав! Штагод да крене по злу настављамо где смо стали у сваком моменту. Само што смо овим показали да нисмо саможиви издајници и цео савез би био на нашој страни ако би еХрватска прекршила споразум и подржавали нас у наставку брисања, што не би био случај да нисмо бар покушали да занемаримо своје интересе у тренутку кад су нам СВИ пријатељи у проблемима без изузетка. Сама Далмација је дакле имала огроман стратешки значај и остварили смо оно што смо хтели. До нове године ће мапа овог дела територије остати непромењена, након чега ја искрено мислим да неће више бити потребно одржавање силом тих територија јер ће изгубити било какав значај за нас али отом потом. Ерепублик се као што и сами знате мења из дана у дан.

Сви који сте реаговали бурно на извештај еХрватског председника смирите страсти молим вас. Све ово је апсолутно у најбољем интересу еСрбије без иједне ставке која нам не одговара. Добили смо СВЕ што смо хтели на стратешком и ресурсном пољу. Размислите да ли су све пријатељске државе у игри, нарочито Македонија и Мађарска која у току свог рата са еРумунијом плаћа тенковање у Лики, цена коју бисте желели да платите зарад испуњења наших хирова? Хоћете да свима окренемо леђа као што су Бугари и Италијани нама? Разумем да вам није стало до Феникса као некада, али до пријатеља који су као и ми давали последњи голд да би нам помогли у овоме што смо досад постигли и жртвовали неке своје више циљеве зарад тога?

Нисам до свега овога дошао сам и нисам својеглаво поступао нигде. Све политичке партије су обавештене о разлозима, циљевима и свему осталом што је битно. Ја не могу да доносим одлуку у име свих и да је намећем. Тражио сам дозволу да то урадим и добио је јер верујем да постоје неки виши циљеви и да је пријатељство важније од свега. Понашао сам се у складу са тиме. Свако има право на своје мишљење, ја само до краја месеца имам дугме које може да одлучи будућност и не желим да га употребљавам никада за испуњавање свог интереса већ интереса већине... И још једном да поновим за крај, шта pгод да крене наопако изгубили нисмо ништа. Можемо у најгорем случају да наставимо где смо стали.

Ето толико, надам се да ћу добити конструктивне коментаре на све ово. Волео бих да сам могао да напишем овај чланак раније и да прво коментаришемо. Мир још увек није потписан и као што сам рекао воља већине је једина ствар коју хоћу да применим на терену. Ви сад прочитајте и размислите.