Шта је спам – дефиниција спама

Day 1,119, 08:02 • Published in Serbia Serbia • by Dimitrinac M

Спам је добио име по истоименом скечу Летећег циркуса Монтија Пајтона.

С обзиром на количину спама која стално протиче Интернетом, некада постане тешко и разлучити шта је спам, а шта није. Примаоцима порука то обично и није тешко, али пошиљаоицма јесте и врло је чест случај да људи праве спам зато што не разумеју шта је спам.

Шта је спам

Спам је свака порука коју прималац није тражио, коју није желео да добије и ако се он изјасни да је сматра нетраженом и нежељеном. Ова три услова су потребна и довољна да би нека порука могла бити проглашена спамом.

Први услов, „није тражио“, подразумева да прималац заиста није тражио да му се порука пошаље, нити је на неки други експлицитан начин одобрио да му се имејлови уопште шаљу, рецимо тако што се пријавио на неку листу за обавештавање имејлом и слично.

Други услов, „није желео“, подразумева да да прималац није заинтересован за информацију коју је добио путем емаил-а, то јест да му та порука представља само сметњу коју мора да уклања.

Трећи услов, да се прималац „изјасни“ значи да прималац мора да окарактерише поруку као да је није тражио и да није желео да је добије.

Само ако су ова три услова испуњена, порука јесте спам.
Шта не одређује да ли је порука спам

Садржај поруке не утиче на то да ли је нека порука спам. То да ли је порука оглас, реклама, обавештење, да ли је има комерцијалан карактер или не, небитно је за одређивања поруке као спам.

Број порука такође не одређује да ли те поруке представљају спам. Довољна је и једна порука која испуни три наведена услова да би била проглашена спамом. Може чак да се догоди да једну те исту поруку, која је послата на више адреса, неки примаоци сматрају спамом, а неки не.
Ко одређује шта је спам

Процену о томе да ли је нешто спам може да направи само прималац поруке. Он је тај који зна да ли је поруку тражио, да ли је желео да је добије и да ли сматра да је порука спам. И иначе, сваку акцију против спама покреће управо прималац поруке пријавом спама.
Често спамери на опомену за спамовање одговарају тврдњом да то што су они послали није спам. Таква тврдња не стоји, осим у случајевима да спамер има јасан и конкретан доказ да им је прималац дао експлицитно одобрење да поруку буде послата. Ако спамер такав доказ нема, онда је једини чинилац који оцењује поруку као спам, прималац поруке.

Ако је прималац неку поруку оценио као спам то не мора да значи да је у праву. То није битно ако прималац сам регулише спам (игнорисањем, бриањем, блокирањем..) јер је он тај који примењује и крајњу меру којом регулише то што сматра спамом. Међутим, ако се обрати неком другом и пријави спам, тај други може његову оцену да прихвати као оправдану или да је не прихвати, а од тога зависи да ли ће и какве мере предузети по тој пријави.
Масован спам

Када велики број корисника пријави једну те исту поруку или један теисти извор порука као спамерски тада се он може сматрати масовним спамом или извором масовног спама. Заштита од таквог спама се спроводи систематски и није потребно да свака појединачна порука буде означена као спам од стране примаоца.

Рецимо, највећи број интернет сервиса за блокирање спама је ради тако што сваку пријаву спама прихвати и подешава филтере на тај спам, него тако што тек ако прими довољно пријава за исти спам, то проглашава спамом и филтрира. Такви сервиси су високо поуздани и ако они нешто протумаче као спам то значи да заиста јесте спам.