Join the new world

Понекад и сасвим обичне приче започну необично, на јако необичан начин, тако је и ова прича започела пре нешто више од годину дана. Било је то славно време верзије један када су људи имали вољу за истицањем, време које нико од нас неће заборавити, време Славне еСрбије.
И опет та јака еСрбија и опет исто питање: Да ли смо могли више? Питање да ли смо могли потпуно поразити ЕДЕН снаге, када смо били на врхунцу моћи. Да ли је на крају верзије један могло нешто више урадити и да ли смо уопште могли и имали снаге за још осим брисања Хрвата. Хиљаде питања и хиљаде различитих одговора. Присетимо се добро борби за Лиаонинг када смо били једно, цела еСрбија су биле једне очи, једна душа које су желеле да виде и осете победу. Борили смо се за Србију, за своју браћу то су била времена. Колико је само било непреспаваних сати, када се будило рано ујутру да би се организовано борили.То је било време када смо знали за шта се боримо, за шта гинемо. Тада су нам другови из јединице били све, дане и дане испред монитора проводили смо са њима, могло би се рећи да смо били једна Породица. Помагали смо једни другима и ништа нам није било тешко. Ретко ко од нас су се познавали у РЛ, али смо били уједињени. Волели смо дружење, неки се и дан данас друже и покушавају свим срцем да то пријатељство задрже. Зато смо и ми сви овде.
Тужна страна приче је та да су нас неке драге особе напустиле и отишле из овог еЖивота. Понекад ухватим себе како претражујем старе пријатеље, а кад их и нађем обузне ме туга и бол. Гледам онај црвени деад знак и питам се да ли је могло бити другачије. Зашто сам ја ту где јесам, а они нису и зашто су баш они морали да оду. Покушавамо да стекнемо нове пријатеље, а притом да не изгубимо старе, а опет да се сетимо оних заборављених и да нађемо пут изгубљеним.

Вива ла вида
Сведоци смо озбиљних промена игре и све је то параван једне приче, а то су РЛ паре. Свевишњи су постали толико зли, пакосни и алави и при томе били су толико јадни и копирали игру коју смо некад волели и која је била савршенство за све нас. Направили су огледало чији је одраз јако сличан оном старом в1, али свако биће после 10 секунди играња приметило би да ту нема ама баш никакве сличности. Зато остајемо и бићемо и даље прилагодљиви. Боримо се за промене и даље и надајмо се да ће временом и доћи. Пишимо петиције, чланке, узвике све ће то временом доћи. Новац се временом свакоме огади (барем се надајмо). Ми будимо оно што смо увек и били, уједињени и увек окренути ка правом циљу- Јака и просперитетна Србија.

Ратне игре
Чудновата птица је тај Феникс, симболизује ускрснуће излазак из пепела, ново рађање. Тако и овај наш савез полако почиње да добија битке. Све мање их губимо, али и све мање губимо оне битке за 2% или 4%, што је и једино кобно по наш морал. Запитајмо се сви овде данас, да ли смо ми јачи од та 2% и да ли смо криви ми, држава или неко трећи. И даље сматрам да појединац не може бити јачи од нас, већ смо ми доста јачи. Сећате се прошле битке за Војводину где смо показали да смо барем за нијансу јачи од картица и џепарца. И даље је битан и онај најмањи дмг, лично твој, дмг којим ћеш допринети развоју ове наше заједнице. Зато буди ту уз пријатеље, ударај организовано, буди уз своју јединицу, прати наређења па и кад је тешко. Још није готово, потребно је усмерити штету у правом смеру. Не расипајте дмг. Увек ударајте по наређењима Министарства одбране.
Браћа Руси полако враћају своје изгубљене регије, чак и у далекој Русији се вратио морал и полако се добијају битке и изгубљене регије. И код комшија Мађара је слична ситуација. Иако су недавно избрисани, скоро су се и вратили на мапу еСвета и на добром су путу да поврате све своје регије. Тренутно је и почела велика офанзива еСрбије и надајмо се да ће бити успешна. Што се тиче Француза, њима је тренутно потребна сва подршка и тренутно је то јако битан фронт. Оно што је постало фамозно на овом eРепу односно овој верзији је узимање БХ медаље, па су дивљачким снагама сви кренули у јуриш за медаље која ће их коштати много голда и живаца. Сматрам да нам то у оваквим тренутцима и није потребно, већ тај дмг треба правилно расподелити на приоритете, јер је то велики проблем за савез тако се и убија јако користан дмг зато са таквим потезима треба завршити.
Доста нам је било провоцирања, лажи и осталих глупости, покажимо им ко смо и одакле смо. Е моји пријатељи нема то свако, тај понос и му*а. Ако треба ићемо главом у зид. Да комшија, борићу се за све што ми је свето до последњег велнеса. Борићу се за своје другове и другарице до поседње минуте и никада их нећу оставити.

Неочекивани исход
У томе је и смисао живота - Дуго чекање да смрт дође и однесе нас. Једина утеха ратника јесте да ће наћи славу пре него што смрт пронађе њега. Када умрем шта ће остато до мене осим прича које ће људи причати о мојим делима.
Србија је војевала три највеће битке у историји еРепублика, а то су две битке за Лиаонинг када смо се бранили од Кине и Америке и једна за Славонију коју смо и освојили. Дефинитивно је да нас се Еден плаши, када су у питању важне битке научили смо како се побеђује. Једноставно као народ схватили смо: “Знаш ли како се постаје Шампион? Тако што изађеш на терен кад је најтеже и победиш!”. То смо и чинили много пута у историји па и еИсторији. Да ли је било лакше да нас Индонежани пусте преко својих територија и тако дођемо до регија богатих нафтом и камењем, а Индонезија изгуби “невиност” од нас или је њима било мање “болније” што су је изгубили од Америчке коњице? Иако нису били спремни да пруже потпуну сарадњу по том питању, ми смо као прави пријатељи изашли и бранили их свим снагама. Као савезници остали смо лојални свакој држави у Фениксу што и доказујемо из дана у дан. Прво ослобађање делова Русије (Враћање на мапу), затим одбрана Мађарске (Враћање на мапу) и одбране Турске у рату са Грчком. Након тога следи нам нови проблем, а то је сукоб Бугарске и Македоније. Потребно је спречити тај сукоб јер желимо да обе стране буду равноправне чланице Феникса. Запитајмо се уосталом зашто нас се Еден плаши, да ли нас се плаше само у одбрани или можда и у нападу? Докле да чекамо тако. Да ли треба да чекамо да нас Хрвати избришу опет, па да нам дође из дупета у главу и да ми кренемо у контра напад!?

АЈДЕ ДА ГА МЕРИМООООООООООО
Не дозволимо да и нас избришу, кренимо и ми у тај освајачки поход. Знамо да то можемо, знамо да смо довољно јаки. Покажимо да смо снажни и у нападу, као и у одбрани. Докажимо да нисмо један одбраmбени тим већ да можемо прећи другу половину игралишта и угрозити њихов гол. Јер смо сви ми Срби и знамо где нам је место.
И зато - У бој јунаци, само храбро!

Проклета авлија
Шетам еСрбијом, шетам улицама града видим отворене капије. Нису то капије које су отворене за нове госте, или оне старе који желе да се врате. Све више је напуштених авлија, људи све више одлазе, а све мање долазе, таква је ваљда судбина. И даље се смањује број играча иако сви нови Председници обећавају хиљаде и хиљаде нових играча, ебеба које би нас вероватно усрећиле. Нема више тог ентузијазма, нема их више сврхе чекати. Како која новајлија дође то ме јако обрадује, поготово са новим питањима. Сви смо ми спремни да на њих одговоримо. Да ли и даље можемо зауставити одлив играча, вратити старе и довести нове?

Нове идеје : Бејби бум

Наиме мозда сам ја (не сасвим са сигурношћу) идејни творац једног новог начина Бејби бума који би и могао да се оствари у блиској будућности.

Сви се добро сећамо како смо некада долазили и ову игру, било то преко новина, форума, телевизије. Некада је еОтац нације Липец организовао сјајне акције и представљао еСрбију у најбољем светлу па смо тако и ми сви долазили на овај еСвет.

Мој пројекат је нешто сасвим другачије. То не би биле ни новине, ни ТВ, него један потпуно нови приступ - једном речју Флајери.

Да, знамо сви то су они летци (сад мало модерније - флајери) што нам уваљују у руке по улицама и кључним локацијама градова широм Србије. То су они смарачи што Вас пресрећу по улици и дају вам нешто сасвим безвезно што одма згужвате и баците у корпу. Али зашто не би окушали срећу и тако довели нове играче?

Систем би био следећи : Вероватно би се прво организовао чет састанак на ирц-у где би дошли сви који су вољни да помогну. То могу бити сви. Од виђенијих еСрба, еПолитичари, еБебе или било ко други. Битна је само добра воља.

На састанку би се одлучивале најбитније теме :

1)Количина Флајера
2)Финансирање акције
3)Помоћ еГрађана
4)Локације
5)Дан и место одржавања акције.

Лично сматрам да би оваквим начином приказивања еСрбије допринели можда и највећи Бејби бум икада јер смо сведоци да су летци највећа пропаганда коју неко може да направи. На једном мини састанку сам добио подршку једног од бивших Председника - Eternalflameoffreedom (који је већ био творац једног бејби бума) који ће нам пружити помоћ у дизајну флајера, али и потпуну медиску подршку.

Јавите се на чет !

Регрутација Гвоздени Пук



Регрутација јединице Гвоздени Пук, чији сам и ја члан. Дефинитивно једна од јединица која има “душу”. Још смо скривени, иако постојимо скоро годину дана, али свако ко је на нашем чету провео макар 5 минута схватио би да смо сви ми једна занимљива дружина - Гвоздена дружина. Праве другарчине и кад је забава у питању увек смо расположени. Гвозденог оклопа, срца јуначкога увек смо спремни да свим срцем уђемо у бој. Понешени ранијим искуствима са регрутацијама желимо да оформимо јаку јединицу, а опет да прикључимо и младе играче и омогућимо свима место за напредак и забаву.



Јединица основана датума 11.12.2009 бројала је тада свега 8 војника који су и дан данас у јединици. По формацији паравојна јединица вршили смо велики притисак на своје противнике, наносећи огромну штету на противнички зид и тако ставили еСрбији до знања да смо озбиљна и организована јединица. Увек спремна да помогне и увек на располагању. Од преко 300 битака у којима је ова јединица учествовала можемо издвојити битке за Лиаонинг, Славонију као и последња битка за Војводину где смо нанели преко 400 000 штете.
Услова за улазак у јединицу нема - Потребни су нам само војници који су жељни дружења и доброг провода, а уколико мислите да се то баш ви пријавите се!
Уколико сте спремни да осетите прави укус Гвоздених јавите се на чету или у коментару и постаните део сјајне дружине.
Оно што можемо да пружимо :
Новим играчима (ебебама) - адекватну обуку као и сонове играња и ратовања као и увод у економију, небили постали самостални и штоп пре се осамосталили. Зато је и рад у нашим фирмама обавезан, наравно свака беба ће добијати што више хлеба како би омогућили довољно места за напредак. Сваки члан је дужан да долази на организоване ударе и што чешће посећује обуку као и сам чет.
Искуснији играчи ће наравно добити потпуну подршку од свих нас, као и упознавање у новој средини ће им бити олакшано јер ће постати део тима Гвоздених, где смо сви као један и тако се и држимо. Увек заједно! Што се тиче рада у фирмама за “искусне” је такође обавезан, а своју плату могу да бирају како им више одговара. Наравно долазак на чет је обавезан, а активност најбитнија.

Наш чет канал!



Ускоро славимо еРођендан и циљ нам је да окупимо што више чланова и да у весељу прославимо тај јубилеј.

Али ти ратници нису борци. Они знају шта значи надмашити људско у себи. Они су Гвоздени!

Добродошли у Гвоздене!!!

ЖИВЕЛА СРБИЈА!