✑ Крај једне ере - Почетак нове...Срце Хероја...

Day 1,078, 12:42 • Published in Serbia Serbia • by Srecko Ilic


Diskretni Heroj™ 02.11.2010

Клик на слику за музичку подлогу

✒Овај чланак сам већ дуго времена одлагао, надајући се да ће се ипак нешто променити у нашу корист, али очигледно није. Углавном губитком наших Малезијских регија ово је крај једне ере, коју је обележила управо доминација еСрбије. Од свих великих империја, које су постојале у еРепублику, од Пакистана, Норвешке, Шведске, Румуније и Мађарске, ми смо имали можда и најнереалнији и најневероватнији пут до водеће светске силе, од скоро потпуног уништења, до земље која се сама борила против противничког савеза, и против невероватних изгледа, побеђивала. Да ли ћемо задржати, или изгубити (други сценарио је вероватнији) Малезијске регије је апсолутно небитно, јер је целокупан период в2 и овог чудног модула обележила стагнација наше ''империје'', што због свакаквих домаћих и страних дудука, што због идиотлука креатора игре.

Од почетка в2, што значи негде од августа ове године, сматрао сам да нас админи саботирају. Нисам неки велики фан теорије завера, али једноставно, кад се сабере 2 и 2, да нису пожурили са увођењем в2, ми би смо им упропастили игрицу. Уколико нека држава константно побеђује, и притом убија забаву супарничкој страни, чинећи их губитницима из битке у битку, а притом та држава не слаби, већ константно јача, она представља претњу да им испразни игрицу и отера богате западњаче конзументе злата и осталих глупости које се плаћају.

✒Но, да се вратим на тему. Империја Срба (некако лепо звучи) није настала освајањем Лиаонинга, већ дугим процесом, који је почео још кад је ослобођена Војводина, још за време Хрватске окупације, Мађари су тад, заједно са мобилним снагама Пис-а победили Хрвате и њихових 7 савезника. Тим чином је окончана окупација иако су и после тога биле још неке завршне борбе, али је дефинитивно тим чином еСрбија полако почела да напредује, и тад се завршио период који памтимо као ослобођење еСрбије. Након тога, разни бејби-бумови што Липецови што мањи које су иницирали разни играчи рекламирајући игру по посећеним форумима, Свету Компјутера, огласима које смо качили по фејсбуку, доводе до тога да непуних месец дана након завршног чина ослобођења, премашимо број Хрвата који су нам од тада најљући противници. У том периоду углавном смо се борили за Русије против Америке преко МПП-а који је био активиран, и тада смо показали да смо довољно моћни да нас схватају озбиљно. Земља ебеба, која је одлучивала битке. Иако лажно уљуљкани сопственом пропагандом да је већина тих играча, зомби, да су мултији, Хрвати су увиђали да смо ми све јачи и јачи и покушавали сопствене бејби бумове. Тад крећу и први напади на Славонију, и иако је наш први напад био релативно лагано одбијен, сваки следећи пут је било све више и више ''Држте гаће рођаци!''...и иако су сви ти напади били ложење народа, они су родили идеју...

✒ ''А што се не би окренули мало ка истоку?'' У том периоду, након Вон Мартинове неактивности, и СЕС-овог генералног дудуковања на власт долази широка коалиција СНО-СКС-СЗР-СДФ (Невероватно, али тако је било.), први пут у историји еСрбије председник није из редова СЕС(не рачунајући Боркана), иако се у народу много очекивало од тзв. Франкенштајн коалиције, није испуњено ама баш ништа. Хамстер је неким чудом издржао на власти 2 месеца, и осим неколико неуспешних напада на Славонију, ништа посебно није учињено. Пуком срећом и глупошћу вођа тадашњих ТОП5 странака, негде у децембру, шансу да се окуша на изборима добија тад, релативно слаба и непозната струја осликана у странци која се звала ССР, Странка Српске Реформе, која је окупљала једну мешавину изузетно познатих и релативно непознатих играча (Клуелес, Лунатик, Заебани, Страхињић,Ђаво КГ, покојни Жељко Саџак Жекс, Дејан Ј., Предраг Даничић , ја :О и многи други, извињавам се ако сам некога заборавио). Страхињић излази на изборе 5.децембра без подршке ТОП5 странака, и за противника има неког дудука за кога је навијао СНО, сви остали су изабрали мање зло, тј. Николу анти-дудука. Наравно Страхињић односи победу на изборима, али ширење на исток...

✒ је паузирано нападом Румуна на Бугарску као и разним дудуцима у савезу које су Никослав, Клуелес, Лудак и Страхињић потаманили, пошто никад раније (осим напада Хрвата) нисмо имали неку посебну фрку, у којој су нам државне границе и оригиналне регије биле нарочито угрожене, тад је завладала нека чудна хистерија, и сви смо страховали да не падне Јужна Србија, једина регија која је тад била ''неоклопљена'' болницом и одбрамбеним системом. Тад смо тај страх први пут разбили кад смо победили тада ''богату'' Румунију 1 на 1 у Софији. Свакакви сценарији су се правили бла бла бла бла бла...и да прескочим добар период просперитета, мењања територија са Турском, Пакистаном, Ираном,Бугарском, Свазилендом и Казахстаном (Операција Борат) и свакаквих глупости, стигли смо до Пакистана, тј. Синда. Пошто због Индије нисмо могли даље, неко паметан (Клуелес) се сетио да се ту мало одморимо и направимо сталну базу, и притом сачекамо повољан тренутак да скокнемо до Лиаонинга, или евентуално Карнатаке.

✒ Карнатака је тад била у Индонежанској сфери утицаја, па смо одустали од ње иако је убрзо освојила Америка. Чак ни то освајање Карнатаке, је била пука срећа која се осмехнула Американцима. Наиме, покушај да дођу до Азије, војним путем, је сасечен у битци за Кјушу, у којој се малтене пола популације Србије, заједно са војском преселило у Јапан, да би спречили Американце да стигну у Азију. Ипак после те велике победе, Јапански председник Докомо, иначе про-ЕДЕН пајсер је дозволио Американцима да се пробију и у следећој битци се једноставно повукао, и овако су Американци стигли до Азије, освојили Лиаонинг од Иранаца, и Карнатаку од Индонежана, и у Азији су и дан данас. Ипак нама је циљ био Лиаонинг. Осврћући се на историју еСрбије кроз ову игру, тешко да је ико могао да помисли да би ми она мала и јадна државица у којој је Атлантис правио ратне игре и користио као полигон, стигла до Лиаонинг, и обале Пацифика. Након одређеног времена, око месец -2 дана на место председника еСрбије опет стиже Реформин кандидат Лунатик 2903, и његов мандат обележава добра координација у савезу, која је резултирала освајањем регије која је скоро пола године била највећа тврђава и највећи драгуљ еСрбије - Лиаонинга.



✒ У Лиаонингу су се десиле многе велике битке, које смо победили, махом против Кине, махом против Америке, и оне су дефинитивно обележиле в1. Неколико пута је управо на том ратишту обаран рекорд по начињеној штети, али увек смо се показивали као јачи, бољи и сложнији. Иако смо се свакодневно клали по четовима, по новинама, по коментарима, Лиаонинг је био оно што нас је држало чврсто заједно и увек будне и спремне да га бранимо свим силама. Био је главни центар активне популације еСрбије, њена највећа тврђава, имао је више становника, него наше оригиналне регије.

✒ еСрбија је била у зениту своје моћи под Криканком, у чијој сам влади имао част да будем, и тај зенит је обележило брисање еХрватске, победу у Босни.тј. Републици Српској... и апсолутна надмоћ еСрбије над комплетним противничким савезом. Али иако је Хрватска обрисана тек у в2, већ тада смо полако почели да стагнирамо. Велики број играча је отишао јер је у игри био само ради освајања Славоније, и испуњењем тог циља, многи једноставно нису имали никакву мотивацију, а и увођењем новог модула јавили су се многи проблеми који су постајали све више и више фрустрирајући, и баш тада у августу 2010. смо изгубили добар део до тада активне популације, а тај тренд се наставио све до данас, и само је ескалирао губитком Лиаонинга, и ево сада падом последњег бастиона еСрбије у Азији, наших Малезијских регија.

Сада нам једино преостаје, да не постанемо в1.5 Румунија. Време је да збијемо редове и да почнемо са новим идејама, јер ми довде стигли само идејама, новим и различитим, неким глупим неким паметним, неким помало сулудим, али ипак остваривим. Ово ипак није тачно и прецизно сагледање историје еСрбије, ово је једноставан преглед и подсећање на неке светле тренутке које смо имали након ослобођења од Хрвата.

Некад ћемо бити уништени, можда сутра, можда прекосутра....можда тек за годину дана. Можда ће нас победити на фер начин, можда ће им помоћи админ као што је то досад константно радио, али ми ћемо увек бити онај фактор кога ће се ЕДЕН плашити.
Никад неће моћи осмислити план, а да не помисле '' А шта ћемо са Србима?'', ''Како ћемо да их победимо???''...

Ипак драго ми је што смо изгубили и ове последње колоније, не због тога што не волим еСрбију или због тога што ми није стало до тога да будемо моћни, већ због тога што нам је на овај начин омогућен нови почетак.

Ми смо сада управо на оном почетку, на ком смо били пре скоро годину дана, и само од нас зависи хоћемо ли поновити славне тренутке, сећати се старих победа, или извојевати још веће победе него што смо их до сада имали.

Ово је крај прве, а почетак друге ере која ће у еРепублику бити позната по нама- ера ДРУГЕ СРПСКЕ ИМПЕРИЈЕ!