Join the new world

ЛИАОНИНГ
Датум: 16. јун
Време: 23:45

Буде ме сирене. Експлозије се чују свуда по граду. Одмах ми је кроз главу пролетела мисао: НАПАДНУТИ СМО!!! Бука и вриска ме брзо разбуђују. Облачим униформу и узимам штек од 5 ку1 пуца, које сам добио као донацију од Phoenix Society. У мислима им се захваљујем још једанпут. Једем хлеб, док истрчавам из хотела.

Датум: 17. јун
Време: око 1:15

Пробијам се кроз крш који су направили кинески тенкови и артиљерија. Много тела је раскомадано и разбацано по улицама. Неколико наших се уштекало на први спрат једне полусрушене куће. Вадим пушку и придружујем им се. Један од њих ми показује место где се уштекало неколико Кинеза и Шпанаца одакле дејствују по нашем митраљеском гнезду које се налазило тридесетак метара десно од нас. Одмах смо се распоредили и осули паљбу по њима. У првом ударцу смо убили њих тројицу, а једног рањеног који је покушао да се повуче, митраљез је покосио. У неколико наредних минута је на чистину испред нас излетело неколико Кинеза са разних страна, али смо их ми и митраљез вратили иза Кинеског зида. Сви смо потрошили залихе пушака и почели смо да се повлачимо ка делу града у коме је била болница. Лик испред мене је прднуо и сви смо се насмејали. Једини ја са сузама у очима. Ако тог дана нисам добио напад астме нећу никада.

**********

У болници ме је превила моја лепа Рускиња® и договорили смо се да изађемо када све ово прође.

**********

Рано ујутро сам изашао из болнице и до зуба наоружан ку3 пушкама отишао у предграђе одакле смо полако, али сигурно избацивали непријатеља. У једној уличици сам срео неколико пријатеља са којима сам наздравио по чашицу ракије. Остатак смо чували за славље после борбе, када ће најпијанији ићи да разминиравају минска поља око града.

**********

На првој линији фронта смо видели тенкове са обе стране, али и доста тешке и лаке пешадије. Дим запаљених аутомобила и кућа нам је испуњавао ноздрве и штипао очи, али смо ипак залегли иза неког зидића и одрали све што је било испред нас, а није било наше. Одмах после тога смо се повукли, како би други дошли на тај положај, али смо остали ту негде близу у случају да буде било потребно камиказирање. Нисмо могли да чекамо славље, па смо сљуштили ону раџу к’о је’ан-два. Као што сам већ рекао, они који су били најпијанији су отишли да у анатомских ципелама разминирају минска поља. Из чисте куртоазије смо им рекли да ћемо их чекати на том месту. И дан данас легенде се испредају о тим храбрим ратницима који су својим алкохолом утрнулим удовима јуришали на мине. Или ми се само чини да се још испредају легенде о њима (ипак смо брзински сљуштили ону раџу).

Датум: 18. јун
Време: 0😇2

Борби више нема. Сви славе. Сада када су спржени штекови злата и пуца, народ пржи штекове алкохола. Тако је, храбри бранитељи Лионинга! Заслужили сте један дан бесомучне пијанке и весеља. Већ се по гомили шушка да је на реду напад на Хрватску. Чини ми се да народ још више слави због тога. Ја не желим да мешам пића, али узимам неколико пива.

**********

Предвече се будим у напуштеном румнуском тенку и пијан га палим из прве и крећем ка градској болници. Стижем у договорено време и видим је како се скоцкала. Ваљда неће имати ништа против ове лимузине. Паркирам се испред ње и окрећем цев ка њој, а она сва пребледела од страха. Палим светло у тенку и дерем се кроз цев: „Ово сам тебе данас изорао.“ Рускиња® схвата стих из наше народне песме и улази у тенк. Ваљда нећемо закаснити на премијеру филма „Зора храбрих Лионкинговаца.“