Уставно питање еСрбије

Day 921, 07:35 • Published in Serbia Serbia • by kibernaut

Свако ко је догурао до друге године права и предмета који Уставно право има неку представу о томе какав је уставни положај еСрбије, тачније речено свих еРеп држава. Наиме, правила којима су уређене државе су овдје иста за све. Разликују се само мање битни детаљи, као сто је број конгресмена на примјер који овиси о броју регија под контролом државе.

Устав, дакле, постоји и он је исти за све. Све државе су републике, висестраначке демократије, са непосредним предсједничким изборима. Систем власти је предсједнички и не постоји влада у правом смислу. Предсједник је влада, он је носилац извршне власти, "министри" су само предсједникови помоћници и савјетници. Законодавна власт припада конгресу који се бира на непосредним изборима по мјешовитом систему. Судска власт припада Админу. Такођер, и права играча, као одјек људских права из СЖ устава су прописана. Надлежности органа су такођер прописане.

И то је то. Најосновније ствари које треба имати прави устав су прописане правилима игре. Споредне ствари, као што симболи државе, језик, писмо које би изражавале специфичности појединачних земаља су једноставно заобиђене вјероватно због преобимности посла.

Међутим, скоро од настанка еСрбије постоји захтјев за писањем "Устава" којим би биле обухваћене управо те споредне ствари али и надлежности "министарстава". То не би био устав у правом смислу ријечи. Нејасно је ко би га доносио, којом већином, како би био мијењан, којом већином, која би била санкција за његово непоштовање и ко би одлучивао о томе да ли је устав прекршен или не. У оваквом политичком систему је бесмислено писати такав устав а још је бесмисленије расправљати о његовим појединим дијеловима.

Оно што није бесмислено јесте нешто друго. еРепублик је прерастао садашњи политички систем. Када би постојало више опција у основним елементима устава између којих би државе могле одабрати онај који њима највише одговара питање Устава би постало изузетно актуелно.

На пример: Изборни систем би имао 3 опције: већински, као у Енглеској; пропорционални као у Србији или Израелу; и садашњи мјешовити.

Систем власти: Предсједнички са варијантом јаког предсједника каква је сада и са варијантом Владе и министара које би бирао Конгрес а са слабим предсједником; и монархија са варијантама јаког и слабог краља по овлашћењима а који би могао бити смијењен само референдумом.

Могућност народне иницијативе и референдума за доношење одређеног закона.

Наравно, требало би да постоји и мало судство, Админи би требало да дају одређене могућности модерације државама, наравно основне ствари које се тичу варања би остале код Админа.
________________________________________

Поента је да тек када народи имају могућност избора начина на који желе уредити своју државу можемо расправљати о уставу. До тада је то млаћење празне сламе. Ова игра се много развила и промијенила у претходних годину дана, нове промјене ће бити још веће. Једина ствар која се није мијењала је политички систем, осим држављанства, и ту су потребне велике промјене.

К.