ЧАСТ И ПОЖРТВОВАЊЕ!

Day 916, 12:06 • Published in Serbia Philippines • by Nuclear Mrle1982
http://img30.imageshack.us/img30/7229/dominirajheader.jpg" />

Ово ће бити увод који сте навикли да чујете од наших фудбалера када дају изјаве на конференцијама за штампу.



Прво бих се захвалио свима који су се претплатили на моје новине и на оне који су ми омогућили својим гласовима да се већ два пута нађем у интернационалним вестима. За некога коме новинарство представља недосањан сан, ово је велико признање, али и обавеза. Ипак, има оних који су ми пружали безрезервну подршку када сам почињао и имао само пар гласова. То су моје лепше ¾ (не по габаритима, да се разумемо - И ОВИМ ПУТЕМ ВАС МОЛИМ ДА СУБУЈЕТЕ ЊЕНЕ НОВИНЕ), моји саборци из Јуришника, колега Vladimir Alexei који пише сјајне новине о историји овог нашег света и један поштовалац мојих радова, који је заслужан за ово сјајно заглавље. Хвала вам свима много, учинили сте ме изузетно срећним.



Неколико мојих чланака има више коментара него гласова. Знам да постоји форум и причаонице где се расправља о свим важним темама, али волим када се у коментарима мог чланка расправља о теми, прво зато што је доказ да пишем о занимљивим стварима, а друго јер ме занима мишљење свих вас.

Већ неколико дана очекујемо напад на Лиаонинг. Чекамо и чекамо и већ би неко рекао да нам постаје досадно. Напротив! Ми се лудо забављамо! Синоћ смо причали вицеве целу ноћ. Можда поређење није на месту, али подсећа ме на време бомбардовања. Живим у Новом Београду и људи из блокова се никад нису тако дружили. Има и тога да је тада постојао вишак времена, али сама та неизвесност нас је спојила. Е, па мене ово подсећа на тај период. Никад више нисам имао захтева за пријатељство, никад се више нисам дописивао са људима. Деле се пуце, куће, влада нека врста еуфорије. Неко од вас је јако мудро рекао: Лиаонинг ће једном пасти. Само је питање када и у ком стилу. Сјајна реченица. Оно што мене радује је чињеница да поред ината, који је код нас неизбежан, појављује се јединство у еСрбији које се једноставно „осећа у ваздуху“. Јутрос погледам, на промени дана 700 људи је било онлајн из Србије. То је тај дух, та жеља и пожртвовање које ће нама донети превагу. Ми немамо кредитне картице, намамо фарме мултија, али имамо ту жељу за победом, за доказивањем.
Само једна ствар квари све. Питање свих питања, зашто се не читају наређења, зашто се зидови дижу без разлога у небеса? Постоји ли решење?



Сјајни Српски народе, ја верујем у тебе, у нас! Верујем у нашу победу и велико славље, а онда опет у свађе око избора. Јбг, Срби смо!
Хвала вам, поносан сам!!!