Otvoreno pismo Obradu Kerkezu 2

Day 1,294, 08:41 • Published in Serbia Serbia • by Ludooki


Sestre Srpkinje, braćo Srbi i sesćo hermafroditi, ovo je drugi tužan dan za novinarstvo. Prvi je bio pre tri meseca. Velika tuga, čemer, jad, beda i golema nepravda. I tuga.



Zar jedan Deda može dvaput da napravi istu grešku? Obično čovek (koji nije Deda) izvuče zaključke iz svojih prethodnih aktivnosti koje su ga dovele do kraha. Presabere se nakon velike nepravde koja ga je dovela do padanja na kolena i brstenja maslačaka. Doživi epifaniju, uvidi grešku i pokaje se kao i svaki dobar maslačkoljubac. Taj čovek nije Deda.

Pitanje srpskog eNovinarstva je veoma delikatno i podložno (manje i više ozbiljnoj) diskusiji. Da li je novinarstvo zaista mrtvo ili samo žele da nas u to ubede? Da li je pravo novinarstvo ikada i postojalo ili tekstove piše gomila botova infuzijom prikačenih na internet konekciju?

Po kojoj to logici, recimo, Dedi kao novinaru željnom Media Morgul medalja odgovara da ima više novinara koji će da mu prave konkurenciju i utabavaju ga u dubine Latest liste? Po kojoj to logici on dobija više glasova i pretplata ako dođu dobri novinari i zasene ga svojim blistavim rečima?



Da li je Deda isto "povukao liniju", kao prijatelj Mudash? Da li je Deda otkrio neku čudnu alergiju na, recimo, elektronski hleb (nezavisno od kvaliteta istog)? Pa kad vidi podelu pogače u 30 od 50 novina on pomisli da je njegov novinarski ugled i rad poljuljan? Čak bih rekao i ugrožen?

Možda je Deda zatekao nemili događaj kada se vratio kući sa posla (koji ne razumem kako može da ima kada svi znamo da su sve Dede penzioneri, ali nema veze), pa sada isteruje pravdu?

Postoji mogućnost i da je Deda shvatio da su budućnost eNovinarstva video snimci sa sehi und hot spikerkama, ali zna da nije ni sehi, ni hot, ni spikerka, a ni video Obrad(a) mu ne ide od ruke. Stoga je rešio da nam uvali priču kako nas očekuje žurnalistička Apokalipsa (a danas je 6.6.2006+5. tako da mislite o tome).

Možda je Deda odlučio da se prijavi na konkurs za tenkove? Pa sada pokušava da degradira nas koji ne možemo da postanemo guseničari jer udaramo kao čke? Ali zato možemo da pišemo satirične tekstove o Dedama koje vrše diskriminaciju marveljoznih pisaca na svakom konkursu koji uključuje neku novčanu nagradu. I to i radimo.

Ili je Deda ispalio za još jedno okupljanje pa sada pokušava da kupi oprost svojih greha sa 40 goljda zlatne nagrade? Ne može bre, nismo više u srednjem veku. Osim ako imaš vilu na moru, limuzinu, tristašezdesettrocifreni račun u banci i veze u Vrhu. Onda jesmo. Ali kapiram da nemaš, tako da nismo.



Na stranu sve ove vrlo verovatne teorije zavere. Pretpostavimo da eNovinarstvo jeste u banani. Da, znam, totalno suluda pretpostavka, ali ispoštujte me. Brate. Recimo da nedeljno izađe 10 dobrih tekstova (koja komedija, matora, kako sam nas preplatio, a?). I recimo da postoji neko ko voli da piše, ali je u banani jer je eNovinarstvo u banani. Iako je to totalno suluda pomisao, kao što sam već rekao, ali znamo onu staru da je pretpostavka majka svih maslačaka.

Zamislimo sad da postoji neko drugi ko želi da oljušti tu bananu i da... okej, kapiram da zvuči pogrešno, ali ispoštujte me. Dakle, želi da oljušti tu bananu i izvede sve te dobre pisce među kojima je i onaj prvi neko van banane. Ali! Taj prvi neko je već jednom vadio stvar iz banane (da, opet zvuči pogrešno) dobijajući nagradu na prethodnom vraćanju novinarstva iz letargije. U kojem je isto diskriminisan zato što je imao najveće šanse za pobedu, da bi na kraju ipak bio uvršten u najuži izbor i pokupio pola nagrada. I sad ga ovaj drugi opet diskriminiše.



Na koji način Deda planira da elektrošokira eNovinarstvo (ponovnom, moliću lepo) diskriminacijom mladih, kvalitetnih i nedovoljno afirmisanih pisaca (koji su, istina, lenji, pa ne pišu tako često)? Ja tu primećujem neku nelogičnost koja bi mogla da dovede do urušavanja čitavog vanvremenskog kosmičkog poretka. Zašto to činiš, Deda? Je li ti žao što postojimo, pa hoćeš da nas drmne Apokalipsa (opet podsećam na vrlo simboličan današnji datum)?

Meni nije žao i želim da svi što duže živimo. Recimo, želim da doživim dve hiljade i stotu. Svoju, a ne kalendarsku. I želim mir u svetu i prestanak nasilja nad kitovima i fokama. No, skrećem sa teme.



Pošto ja nisam Dedu poslušao ni prvog puta i to me je dovelo do osvajanja nagrade tako ga neću poslušati ni ovog puta što će me (po zaključivanju po indukciji) dovesti do ponovnog osvajanja nagrade. Jesam u pravu? Jesam.

Elem, Dedu interesuje stanje u nekim tamo vanevropskim zemljama. Evo, ja ću da ti kažem nekoliko stvari o nekoliko vanevropskih zemalja i čak ne očekujem da dobijem 2 goljda po zemlji (može direktno iz ruke), nego možeš da mi računaš sve onako đuture.



Planirao sam pre nekog vremena da idem iz eSrbije. Mene su isto smorile neke stvari, ali nisam kukao drugima da mi pišu o njima, nego sam uzeo stvar u svoje ruke (Bože, Petra, ponavljam se sa falusnim metaforama) i rešio da lično uradim nešto po tom pitanju. Da promenim okolinu, državljanstvo, valutu, latest news listu. I jezik. Mnogo sam se načitao psovki i šlajmarica u proteklih mesec dana i hteo sam da čitam nešto drugo.

Mislio sam da idem na Novi Zeland ili na Tajland. Tamo ima naših ljudi i organizovani su i sve. Ne bih došao u rupu gde se ne zna ko pije ko plaća. Osim toga, zvali su me neki ljudi da im skoknem tamo, da probam kako ide, ali sam odustao. Ne zbog nekog posebno razloga, već najviše zbog toga što bih tamo opet zatekao Srbe. Mislim, jeste moji, ali ko je vas upoznao... ne, čekaj, htedoh nešto drugo da kažem. Hteo sam da probam nešto drugo, nešto divlje.

Otprilike tad je ćelavi pokrenuo oslobođenje Idžipta. Primetićeš da se i on smorio čim je morao čak do Afrike da odleprša. Odlučio sam da ispratim celu priču i ponudio mu pomoć. Nisam nikada gajio neka posebna osećanja prema Egipćanima, ljudi ko ljudi. Ali sam uhvatio prvi (metaforički) voz koji sam video i zapalio u pustinju.



Malo smo se drndali po četu i sa linkovima i slanjem poruka i raspoređivanjem demidža, ali ništa preterano, jer je ćelavi preuzeo na sebe svu odgovornost, pa ja i nisam nešto posebno radio. Uglavnom sam vikao ljudima kad treba da udare i popisivao ih. I oslobodismo mi njih i oni nam se izahvaljivaše Bog zna kako. Sva petorica. Ali, znaš, Deda, Egipćani me dosta podsećaju na Indonežane, iako su na kraj sveta jedni od drugih. I jedni i drugi bi da se maslačkiraju, a da im ne uđe.

Eto, Srbi oslobodiše Egipat (uz pomoć saveznika, ali je sve bila naša inicijativa), a Egipćani neće da potpišu MPP sa nama. Hoće da budu neutralni u igri koja se zasniva na ratovanju. Normalno, sada kada imaju državu se plaše političkog tejkovera, jer ih ima toliko da ih možeš pobrojati na prste jedne ruke. I, šta misliš, ko će da ide da ih brani?

Meni nije bitno što nisu delili neku opremu za to udaranje. Ja sam se obezbedio odavno. Nemoj da misliš ni da se trpam u tvoju akciju da bih te obespario. Jok, trpam se jer hoću da pobedim. Nagrada je samo šlag na bananama. Odnosno jagodama. Imao sam da pucam koliko su hteli i kad su hteli. Nisam pržio goljde jer udaram kao čka, pa je neispaltivo, ali sam drndao ceo hlebni udar (što bi rekli Ameri food fight). Jednom sam čak preokrenuo tok bitke. Ej, pa je li ti sada jasno koliko malo njih ima i koje su snage kada im ja pomeram tok bitke?

No, to što meni nije bitno ne znači da drugima nije bitno. Naravno, pretpostavljaš da se dosta ljudi prijavilo samo da izvuče neki tenk ili pogaču. Ne krivim ni njih, što bi neko bio lud da udara za džabe u nekoj tamo pustinji. Khm. Da, znam. Nekima smo delili iz našeg šteka po neki tenk, kad je baš bilo bitno. Neki su izlazili sa kanala besni jer su se osećali prevarenima. Neki su videli šaut u kojem im se nudi ceo hlebni udar za to udaranje, pa su nas tovarili kako lažemo narod. A zapravo se neko zeznuo i izbacio šaut sa pogrešnim informacijama.

Eto, oni glume neutralnost, a treba im pomoć. Nije problem, ja ću da im pomognem, ali ja sam jedan. A njih je pet. To je šest glasova. Jak mi TO tim. Kapiram ja njih, plaše se da ćemo da ih pokrademo tamo ili da ćemo mi da im uvedemo "prijateljski" TO, ali ne mogu da se zanlaćujem njihovim teorijama.



Umesto da razmišljam o tome šta će biti nakon oslobođenja, ja sam udarao kao da ga nikada neće ni biti. U jednoj bici oko 2 ujutro sam se trkao sa PedjomT za BH medalju. Peđa i ja. "Trkali se" za BH. Još jedan primer koliko ljudi je uopšte udaralo u bici. Bitke su prošle, Egipat je oslobođen i ja sam se vratio da branim Crnu Goru. Tu sam bio šesti po ukupnom demidžu, usred bela dana. Pomislio sam: "Da nisam pogrešio adresu maslačak te maz'o? Da nisam ostao u Egiptu gde udara 20 ljudi?" Ili je Srbiji odbrana Crne Gore u rangu odbrane Egipta?

Sada se razmišljam šta dalje. Možda odem u pustinju da branim te likove od TO, a možda i ne odem. Možda počnem češće da pišem jer su mi pale neke stvari na pamet i želeo bih da ih bacim na elektronski papir. Možda sledeći put skratim tekst, jer obojica znamo da bi mi dao nagradu i da je triput kraći.



Ako do sada nisi skapirao, kandidujem ovaj tekst za sve tri kategorije u tvom antiMMM projektu. Sad si pomislio: "Ti's lud, maslačkiraš mi sve", ali ja sam ozbiljan. Sad ću da ti objasnim.

Ovo nije moj prvi tekst. Mogao bih sada da ti napišem još jednu ovakvu priču kojom bih te verovatno ubedio da zapravo ovo jeste moj prvi tekst i da treba da ga zbog toga nagradiš, ali neću. Ili bih jednostavno mogao da obrišem sve prethodne tekstove, kao Neebana Nečovek, pa da tehnički stvarno bude prvi. Žao mi je, tako da neću ni to da uradim, nego ću da ti linkujem moj prvi tekst.

Jeste, prvi tekst u ovim novinama, pošto smo u prethodnom konkursu apsolvirali da mi ovo računamo kao jedini nalog, jer na njemu trenutno igram. Zglob je dobio marveljoznih 149 glasova i 29 komentara u trenutku kada sam imao 0 pretplata. Skarlet je verovatno pripomogla, ali nećemo da cepidlačimo sad. Elem, pošto se link tog teksta sada nalazi u ovom tekstu ja preko ovog teksta kandidujem taj tekst za prvu kategoriju. Kapiraš me.



Kao što vidiš, ovaj tekst govori o čak 4 vanevropske zemlje. Planirao sam da ti ispričam i nekoliko stvari o braći Amerikancima, ali mislim da ću to ipak da ostavim za neki naredni tekst. Imam puno toga da kažem na tu temu, pa ne bih da pretrpam sad (kao da već nisam, ali 'ajde). I, naravno, rekao sam ti da možeš slobodno da mi računaš sve zemlje kao jednu. neću da se ljutim, a ne bih ni da te opelješim totalno. Elem, ovaj tekst upada u treću kategoriju.



Što se tiče druge kategorije, neću da ispadam neskroman, tako da ću samo reći da tekst upada i u drugu kategoriju, kako god da ga okreneš. 😛 Dakle, štiklirali smo i treću stavku. Sada ti ostaje jedino da me proglasiš za pobednika i prebaciš mi na račun 5 + 5 + 2 goljda. Znam da ne možeš sve u cugu zbog ovog smešnog ograničenja od 10 goljda dnevno, ali nije frka. Znamo se, tako da ću da prihvatim donaciju iz dva puta.

P.S. Ne mogu da obećam da će sledeći tekst koji budem pisao kao odgovor na tvoj konkurs biti duži, ali trudiću se.

Živi bili, maslačak duvali.