Alergija

Day 1,293, 14:06 • Published in Serbia Serbia • by Lunatic2903


Sam sam sebi smešan kad se setim svih stvari kojih sam se bojao kad sam bio dete. Valjda preterana roditeljska pažnja u tom uzrastu pogubno utiče na decu - iskvari ih i od malih nogu pravi mekušce. Ni spisak bolesti i alergija kojima sam bio sklon nije bio ništa kraći.

Srećom, u periodu između moje 4. i 10. godine za moje vaspitanje najviše je bio zadužen deda, a njegove metode bile su... Hm, drugačije. U eri američkih filmova i fensi roditeljske literature verovatno varvarske i neprihvatljive, ali jedno je sigurno - čvrsti ljudi prave čvrste ljude. Maženjem se prave mekušci.

Strah od vode prevazišao sam kad me je jednom prilikom, kad mi je bilo 5 godina, gurnuo sa neke osrednje stene u more. Dok je on hladan stajao, mene je povukao instinkt i lako sam se snašao. Slobodno smem da kažem da sam danas odličan plivač, a vodu obožavam.

Negde usput prevazišao sam i strah od visine i strah od krvi. Pre dve godine čak sam uspešno pružio prvu pomoć nakon saobraćajne nesreće u kojoj je žena pocepala obraz u dužini od nekih 5-6 centimetara. Prevazišao sam i strah od igle, al njegov nedostatak ne planiram da iskorišćavam. 🙂 Sklonost ka alergijama takođe je nestala vremenom. Pretpostavljam da je to normalan put kojim svi prođu dok postaju odrasli ljudi.

U trenutku kada sam se registrovao u eRepublik imao sam samo jedan strah. Jednu smešnu brigu, ali nešto što me je tada jako sputavalo. U nekoj meri i dan danas se plašim iste stvari - da ne ispadnem glup u društvu. Smešno, a? Možda sam sad ispao glup što sam to priznao?

Bilo kako bilo, kad god nešto radim po prvi put ili kada sam osetim da u nečemu jednostavno nisam dobar, imam malu blokadu. Kada sam pisao prve članke u ovim novinama imao sam taj problem, a njihovo pisanje bilo je višestruko duži proces nego sada. Sada to radim rutinski, imam to "u prstima".

Tako nekako izvedoh zaključak da odrasli imaju malo strahova, a da je jedan od njih sigurno ovaj. Smejaće se mnogi koji me znaju što sebe smatram odraslim... 🙂

Devojku nikad nisam izvodio u italijanske, kineske, tajlandske i ostale užasne restorane koji po Beogradu niču kao pečurke. Na stranu smrad malograđanstva i kompleksa koji mi ne dopušta da se smucam po takvim mestima (iako je to cool, zar ne gledate američke filmove?), imao sam osećaj da ću tamo biti glup. Morao bih dva dana da guglam kako bih znao šta da poručim, a ko zna da li bi i tada sve bilo ok. Otkud znam koje se vino pije uz kereće meso, i da li se uopšte pije? Ovako zajedno klopamo pljeskavice, a sa prilozima i izborom gaziranog pića sigurno nema greške. Ko kaže da srpska hrana nije brend?

Ne mogu a da se ne zgrozim kad vidim kakvi su nam paraziti i botovi preuzeli medijski prostor. According to Deda®, 30 od poslednjih 50 članaka izdato je radi "podela" hleba i "sub za sub" "akcija". Mala digresija pre nego što nastavim: zar i dalje ima paramecijuma koji smatraju da će na konto poklonjenih 1.000 wellnessa dobiti Media mogul medalju?

Stanje (ili sranje, kako više volite) u našem medijskom prostoru je uvreda i za inteligenciju jednog babuna, a ne odraslog čoveka. Gore rekoh da sam prevazišao sklonost ka svim alergijama? Zabrojao sam se, ostao sam alergičan na ljudsku glupost. To se valjda teško prevazilazi, osim ako ne postaneš RL političar i okružiš se glupošću.

Vratimo se na strahove... Da li je moguće da ljudi nemaju strah da će ispasti krelci u društvu kad se povedu za takvim "motivima", ili ako uopšte "čitaju" takvo štivo? Mene je drmala trema pred prvenac, iako je tada igralo bar 25 puta manje Srba. Verujem da je drmala i Zaebanog, Crazy_Tits-a, Arssena, Obrada, Pokca, Coolinbuna ili Nesska. Kad vas već spomenuh, sećate li se v1 dana kad smo se još uvek radovali proboju u top5 i skupljanju pretplata? 🙂

Nema ni poente dalje hajtovati, nikom to dobra nije donelo. Oni kojima je hejtovanje namenjeno verovatno će se pojaviti namenski, kako bi ostavili komentar sa linkom i tekstom "sub za sub, delim hleb bagerom!".
Čak i da nekim čudom pročitaju, ne verujem da će znati značenje reči paramecijum, pa cenim da niko neće prijaviti članak...

Malo svetla u totalnom pomračenju dali su Obrad, koji je pokrenuo danas Anti-MMM projekat, i Cvijetin Shadow Petrović, novajlija u novinarskim vodama kojeg je pravo uživanje čitati.

Neće ni njih dvojica mnogo popraviti, ali prave vrednosti uvek treba promovisati. Fraza "Neka barem jedan pređe na pravu stranu i to je pobeda za nas" zvuči izlizano, ali savršeno oslikava svu minornost uticaja koji imaju "najuticajniji" pojedinci našeg društva - novinari. Sve je bilo drugačije dok je uticaj bio skoncentrisan u novinama umesto na Buy gold strani... To je ono što mene boli...

Napisah ja još jedan zid teksta, a obećao sam sebi da više neću... Opet se kurvam i gazim svoje reči...

Namenjujem članak jednoj legendi koja je napustila igru, a koju sam konačno upoznao pre neko veče na pivcetu. Nekad su se legende "rađale" u ovoj igri, danas verovatno nema šta ni da ih zadrži tokom onih prvih dana...

Pozdrav,
Lunatic2903

P.S. Muzika za kraj. Kad već propagiram prave vrednosti u novinarstvu, što ne bih i u muzici? Skromnost je moja najveća vrlina. 🙂

P.P.S. Ovako je prošao naš mali skup pre neko veče u BG-u.