Join the new world

Linkovi ka prethodnim poglavljima:
Deo I
Deo II
Deo III
Deo IV


Druga obala je bila toliko sarena da to prosto nije imalo smisla u njegovoj glavi. Uniformi je bilo svih boja, nije se vise znalo na koga pucati. Odjednom se pored njegovog pojavio odred koji je tada prvi put video uzivo. Cuo je da je zbog nekakvih razmirica formirano nekoliko paravojnih jedinica, ali su ovi bili drugaciji. To su bili vojnici eSrbije, kojima su uniforme bile skroz pohabane, a imali su pored nacionalnog grba dodat jos nekakav grb plave boje. Na njemu je bila nacrtana glava orla. Nije voleo ovakve jedinice. Takvi su uglavnom placenici, koji ni svoje boje vise ne znaju. U sali je jednom cak izjavio: “ Jos malo pa ce i svaki iole bogat covek imati svoju vojsku pa kad ne bude vise bilo s kim, tuci ce se braca eSrbi medju sobom.“
No, ovi su mu vojnici odnekud bili poznati. Tada se setio odakle…



Sedeo je u nekakvom bircuzu kojeg sada vise nema i gledao cudnu gomilu vojnika kako slavi oslobodjenje. Slavili su kao da ne postoji sutra, a razloga je i bilo – eSrbija je tada konacno postala slobodna. Tad su vec bili oficiri. I sinulo mu je da su ti ljudi stara garda. Nije razumeo zasto oni ne slusaju Vrhovnu komandu, ali kad je shvatio da su ti ljudi imali zvezdice na uniformi kad je on jos bio u polju, vratila mu se vera u njih i znao je da u njima ima i bice srca da se bore za Otadzbinu. Pa makar i goloruki…

[img]http://www.mod.gov.rs/vesti/images/decembar2007/071222_Zakletva%20vest_01.JPG[/img]

Severno se poredjalo nekoliko povecih brigada. Na Spansku armiju su poslati “Vukovi” i “Kobre” kako bi neprijatelju razbili glavninu inostranih armija, poslatih da otezu dok stigne regularna vojska eHrvata. Nije razumeo za koje jedinice su to sifre, ali nije imao vremena da brine o tome. Tada je nastupio trenutak kada se osetio kao pobednik…



Osiguravali su prvi veci grad kada je na njegovu jedinicu izletelo nekoliko eAmerikanaca. Imali su srece, pa su zbunili protivnika brojem i naterali ih na povlacenje. Jedan od leseva medju njihovima je bio radijac. Slusao je saopstenja pokusavsi da sazna koji su neprijateljski planovi. Avaj, sve je bilo sifrovano. Taman kada je odustao i krenuo za ostatkom jedinice, cuo je poznat krik – poslednji krik nemocnog coveka:
“Please help us! Anyone! Anyhow! Just get those eSerbs! They are everywhere! Our houses, our land, our HOMES are being destroyed!! Friends, please…”



I tada je znao da su usadili strah u svaku dusu u Slavoniji, a i sire! Tada je znao, vise nego ikad, koliko mogu inat, zelja za osvetom i snaga volje da postignu. Sebi u bradu je prosaptao: “Grofe*, prevazisli smo te.”




*Grof Monte Kristo – roman Aleksandra Dume

Ovom prilikom zelim da obavestim sve koji su pretplaceni na novine da zbog obaveza naredne nedelje necu izdati novine. Nadam se da se ne ljutite. 🙂