Join the new world

Ko nije citao prvi deo:
http://www.erepublik.com/en/article/dug-je-put-do-kuce-i-deo-923156/1/20
A sad, nastavak...

Dok je jurisao, vetar mu je sa ociju spirao suze…U vazduhu se osecao miris baruta dok mu je u glavi zvonilo, a na usi nije ni cuo od pucanja…Nije vise ni mogao, jedino zbog cega je i dalje trcao je njegova eOtadzbina. Znao je, ako njegov odred probije neprijateljsku liniju, da ce njegova eOtadzbina imati manje problema na svom frontu. Kidisao je ispunjen naletom adrenalina sve vreme misleci na svoje drugove iz polja.

A secao se tog polja jako dobro. Siroka i nepregledna ravnica – eVojvodina. Posao ga je jedini opustao u to vreme. Cak i prijatelji su postali drugaciji zbog rata i gladi. Prvo je radio na njivi jednog bezdusnog kombinata koji je deci poput njega davao posao, a nije ni plate bio u stanju da im isplati. Padali su od gladi. Kasnije su se on i nekoliko srecnika, pukom igrom slucaja, susreli sa novim bogatasem u gradu koji im je nudio da rade za barem toliko da prezive. Ni staniste tad jos nisu imali, cak ni supu da se sakriju od nevremena. A ovaj sto ih je uposlio nije bio na gubitku nimalo. Bio je i ostao cestit radnik - trudio se da radi pun entuzijazma i potpuno posvecen poslu. Imao je svojih mamurluka, zbog kojih bi ponekad izostajao sa posla, ali je svaki put kad bi radio, zavrsavao i vise nego sto mu traze. Zuto polje koje je obilazio skoro svakog dana, pazeci da ga kukolj ne napadne, vec se zutelo i psenica se njihala na vetru. Tih dana, kad je bilo manje posla, citao je novine i gradske proglase gde je neki ambiciozni covek pricao ljudima da sledi bolje sutra. Narod ga je zvao eOslobodilac…Tada je bio predsednik i genije komandovanja, ali ga nas eZvezdarac nije voleo zbog toga, vec jer je razumeo koliko ovo parce zemlje i miran zivot u domu znace svakom coveku.

Sad je vec stigao do prvog rova i sakrio se. Repetirao je dotrajalu masinku koja je vec bila pomalo zardjala od upotrebe i stalnih kretanja formacije pa nije imao vremena da nabavi bolju, a zatim lagano provirio…Ugledao je na stotinak metara bunker sa mitraljezom. Ali prekasno… Slem mu je poleteo sa glave i pao je…Mutilo mu se i hteo je da zaspi. U sivom nebu, punom dima, video je mali tracak svetlosti. Ucinilo mu se da je tamo njegova kuca…