Олимпијски грч у стомаку

Day 1,718, 08:33 • Published in Serbia Serbia • by Lunatic2903
Čitaocima van Srbije preporučujem sledeći konvertor na latinicu. Hvala na čitanju!

Да ли сте знали да су на Универзитету Пенсилванија у Филаделфији опитном мишу у постојећи ДНК убацили ген за појачано лучење хормона раста, због чега му се мишићна маса увећала за 14%, а мишићна издржљивост, обрнуто пропорционална лучењу млечне киселине, за 70%?

Модерне Олимпијске игре "рођене" су 1896, у време када је европска културна и филозофска елита сањала недосањан сан о Натчовеку. Маштајући о напредном бићу, које ће се усмереном "еволуцијом" изродити из Човека као што се Човек изродио из мајмуна, филозофска школа Фридриха Ничеа, Шмита и Мартина Хајдегера, на првом месту, обележила је крај 19. и прве четири деценије 20. века.

Иако је модернизам компромитован екстремним тумачењима и методама немачких нациста (тако што је Натчовек "стваран" систематским уништавањем Човека), чињенично је био једна од најутицајнијих (ако не и најутицајнија!), културних епоха у историји западне цивилизације, а њена општа места лако се проналазе и у данашњим економским и филозофским становиштима. Лично, наклон пружам Достојевском, али се Немцима мора одати страховито велико признање!

Друштвени инжињеринг са краја 19. века присутан је и данас у разним облицима, махом на темељима компромитованих и извитоперених интерпретација, а једна, тада у повоју, компонента Надчовечанске школе у последњих 50 година у пуном је замаху - спортски инжињеринг. Случајно или не, модерна Олимпијада грубо је постала полигон Надчовечанског покрета.

Данашње Олимпијске игре су научна манифестација барем онолико колико су и спортска - прагови толеранције на ЕРО, ХИФ, ИГФ1 и остале супстанце које се користе за увећање мишићне масе, умањење замора и продукцију еритроцита континуално се увећавају, а данашњи спортски професионалци, осим што су једни другима конкуренција, све су већа конкуренција и опитним мишевима у лабораторијама.

Многе совјетске шампионке из 70их година прошлог века већ 20 година у инвалидским колицима одлазе на дијализу, али генетика и фармација 70их била је светлосну годину иза данашње. Данашње су методе, ипак, суптилније, чистије и ефикасније, а маневарски простор им је све већи. Узгред буди речено, да ли сте знали да једино амерички спортисти, захваљујући гаранцијама америчке владе, не пролазе допинг тестове? Говоримо о супстанцама које мишићни рад побољшавају за ~70%!

Границе се стално померају, али какви су заиста ефекти овог супернапредног инжињеринга? Рекорди у спринту на 100 метара на првим ОИ износили су око 11 секунди, а трчали су практично аматери! Данашњи суперпрофесионалци, уз помоћ силне науке и животног посвећења својој дисциплини, бољи су за свега секунду и 30 стотих (ако се не варам, рекорд је ~9.70 сек).

О каквом је напретку онда реч? Данашње Олимпијске игре све чешће су предмет контроверзе и научне, пре него ли спортске, сензације. Сетимо се само Чавићеве стотинке и целих студија о броју замаха и уздаха како би се пливачки рекорд померио са 51 на 50.99. Citius, altius, fortius! - сва три зарад нових стотинки минуса, и тако у недоглед.

У Филаделфији је оживео Супер миш, а некад је био само цртана фикција и забава за децу. Хоће ли у догледној будућности из фикције у стварност да се преселе и Хулк и Супермен?

Ја сам згрожен Олимпијским играма, додатно јер се у њих дубоко уткала политичка димензија, али пратим их јер су предмет традиције и зато што изузетно ценим оне који се до својих максимума боре носећи грб Србије.

Ипак, у ишчекивању вечерашње трке на 100м делфин стилом, више подсвесно размишљам хоће ли пет кругова победити онде где је кукасти крст омануо - у стварању Надрасе?

Текст посвећујем Вегију Вегију, пошто је изразио жељу да чешће пишем, а знам и да је велики љубитељ спорта 🙂