Век од победе у Великом рату
Krivi Kurjak
"Мојим див-јунацима, неустрашивим и верним,
који грудима својим отворише врата слободи и
осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине"
Навршава се 1 век од Првог светског рата, повлачења наше војске преко Црне Горе и Албаније, двогодишњег боравка у Грчкој, те величанствене победе Савезниких снага и коначног ослобођења Србије. Верујем да су већини познате историјске чињенице из овог периода, те ћу само ради подсећања и заокруживања приче укратко изнети податке који су свему овоме претходили.
Аустоугарска и немачка армија покренуле су 6. октобра 1915. највећу офанзиву на Србију. До 15. октобра 1915, упркос крајњем пожртвовању српске војске, аустроугарска балканска војска и немачка армија преко Дунава заузеле су Београд, Смедерево, Пожаревац и Голубац и натерале српске трупе на повлачење према Јужној Србији.
Тог истог дана, 15. октобра 1915. без објаве рата, две бугарске комплетне армије потиснуле су слабе српске јединице, продрле у долину Јужне Мораве код Врања и до 22. октобра 1915. заузеле Куманово, Штип, Скопље и онемогућиле повлачење српске војске према грчкој граници и Солуну.
Друга половина октобра и почетак новембра протекли су у повлачењу српске војске према југу. Српска војска и избеглице су се нашле у безизлазној ситуацији на Косову и Метохији. Пут према Солуну је пресечен. Аустроугарска војска са северозапада, немачка војска са севера и бугарска армија са југа и истока напредују према Косову са јединим циљем да униште Српску војску у расулу. Једини пут Српској војсци и избеглицима према савезницима и јадранској обали водио је преко албанских планина.
Уследило је повлачење српске војске и цивила преко Црне Горе и Албаније, познато као Албанска голгота. Ово повлачење је текло у више колона из правца Метохије ка обали Јадранског мора, где су Савезничке команде организовале транспорт бродовима и прихват до безбедносних одредишта, грчких острва у Јонском мору, Италији и северној Африци. Процењује се да је више десетина хиљада војника и цивила страдало током повлачења, од последица рањавања и исцрпљености.
Од Пећи ка Андријевици, фотографија Самсона Чернова објављена у албуму „Петогодишњи рат – Срби 1912-1916“ у Лондону 1916. године.
Оно што је нама мање познато је помоћ коју су Србима током повлачења преко Албаније пружили Есад-паша Топтани и локално албанско становништво које је њему било лојално. Током повлачења кроз Албанију, Есад-паша је српској војсци показао велику солидарност. Његова жандармерија је на граници штитила бокове колона српске војске у одступању, док ју је у непроходним подручјима сусретала и показивала јој пут. Локално сеоско становништво пружало је српској војсци уточиште по његовој наредби. Чак је и последње залихе хране за своју жандармерију уступио српској војци, чиме је спасавао читаве српске јединице. Такође је издао наређење да се на територији Албаније обавезно мора примати српски динар као средство плаћања да би омогућио српским војницима да купе намирнице за своје потребе. Касније, током пробоја Солунског фронта, према подацима учешће је узео и сам Есад-паша и више стотина албанских војника.
Есад-паша (лево) на Солунском фронту
Међутим, како тада тако и данас, међу Србима и Албанцима постоје два опречна виђења лика и дела Есад-Паше Топтанија. Овом приликом се захваљујем играчу Albanian Kenpachi, који је нашао времена да изложи свој и претежно став албанске јавности о Есад-паши:
Есад-паша је био високи званичник у Османској империји и Албанској Влади, био је Министар одбране и такође заменик команданта током одбране Скадра. У албанској историји остао је упамћен као издајник и покушаћу да објасним због чега га данас у Албанији сматрамо издајником. Током одбране Скадра од црногорске војске, командант је био Хасан Риза-паша који је веома успешно руководио одбраном града, међутим убијен је од стране управо Есад-паше који је град продао Црногорцима. Такође је био противник кнеза Вилхелма од Вида према коме су се у Албанији односили као према краљу. Мада га је краљ именовао за Министра одбране, то није функционисало, пошто је желео султанске канџе над Албанијом.
Такође, помогао је српској војсци током повлачења у Првом светског рата да измакну Аустријанцима. Зато, након оваквих потеза, Авни Рустеми, албански патриота убио је Есад-пашу у Паризу 1920. године. Сахрањен је на српском војничком гробљу у Паризу. Због свега овога он се у Албанији сматра издајником, био је, дакле, про-српски и про-османски орјентисан, желео је да остане под османском империјом и продао је Скадар Црногорцима.
Мада га екстремни албански муслимани и Срби сматрају херојем, по мом мишљењу он је био највећи албански издајник од почетка 20. века до данас и сматрам да ништа корисно није урадио за Албанију и Албанце тог времена.
На овом путу српски народ је доживео један од највећих егзодуса у својој историји. У званичном извештају министра војног генерала Божидара Терзића, председнику владе Николи Пашићу пише да је нестало, умрло, погинуло или заробљено 243.877 људи. Француски маршал Жозеф Жофр је o томе рекао: „Повлачење наших савезника Срба, под околностима под којима је извршено, превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено“.
Српска војска на Крфу
На Солунски фронт, чија је дужина била неколико стотина километара и који се, преко Албаније на западу простирао све до Јадранског мора, српска војска је пребачена већ на пролеће 1916. године, одмах после опоравка на Крфу.
Пробојем Солунског фронта српска војска је трајно запосела територију окупиране земље, коначно је ослободивши од окупатора, а недуго затим уследио је потпуни слом блока Централних сила на Балкану.
Тај велики догађај једна је од највећих победа српске војске у историји српског народа, а историчари сматрају да је то био највећи савезнички продор за време читавог трајања Првог светског рата.
Роберт Лесинг, министар спољних послова Сједињених Америчких држава о српској војсци рекао је да "Кад се буде писала историја овог рата њен најславнији одељак носиће назив Србија. Српска војска је учинила чуда од јунаштва, а српски народ претрпео је нечувене муке и такво пожртвовање и храброст не могу проћи незапажено – они се морају наградити."
Comments
Век од победе у Великом рату
https://www.erepublik.com/en/article/2683519
Što se tiče Esad paše, srbi po starom dobrom običaju, kada nekog uzdižu, uzdižu ga i sa preterivanjem.
Neosporne su mnoge njegove zasluge ali je bitno šta je u korenu toga a daleko od toga da je bio srboljubitelj ali opservacija toga bi oduzela previše vremena koje nemam a i iskreno, sumnjam da koga stvarno interesuje n'o ću se samo osvrnuti na dve stvari iznešene u članku,
"Такође је издао наређење да се на територији Албаније обавезно мора примати српски динар као средство плаћања"
Elem, prvo, nikada nije kontrolisao celu Albaniju već uglavnom središnji deo i takodje, nije bilo potrebe da izdaje ikakvo naredjenje da se dinar prihvata kao sredstvo plaćanja jer je se dinar inače svukuda u tadašnjem svetu primao kao sredstvo plaćanja jer je za razliku od ovog sadašnjeg, imao vrednost, bio je naime kovan uglavnom u srebru, pa recimo, 50 para je težilo 2,5 grama, 1 dinar 5 grama, 2 dinara 10 grama, 5 dinara 25 grama a da ne pričam o 10 dinara ili 20, kovani u zlatu težine 3,22 i 6,45 grama... Pa sad kažite, koga to treba terati i naredjivati mu da prihvata takav novac 😉
A što se tiče albanskog stava prema njemu, u centralnoj albaniji medju muslimanskim stanovništvom nije bio tako i toliko omražen i smatran izdajnikom n'o sada ga generalno smatraju takvim zbog godina spominjanja njegovog imena u najgorem mogućem kontekstu jer činjenica je da ubistvo Hasan Riza paše nikada nije razjašnjeno a po albancima, Esad paša je to 100% organizovao a šte se tiče saradnje sa srbima i Srbijom, pa nije jedini albanski prvak koji je to radio ali je jedini albanski prvak koga su srbi slavili kao velikog prijatelja 🙂
I jedna mala sitnica još... 🙂
Jeste činjenica da je zalihe svoje žandarmerije davao srpskoj vojsci ali opet i to ima svoju predistoriju... Od septembra 1914, po sporazumu koji je potpisao sa Pašićem u Nišu, Srbija je snabdevala njegovu žandarmeriju i mesećno subvencionisala sa po 50.000 dinara.
Ne bih se ni osvrtao na sve ovo nego sa svih strana, naročito jer je sada stogodišnjica pobede u Velikom ratu pa iskaču nekakvi mitovi o nekim najvećim neprijateljima i najvećim prijateljima a to jednostavno ne postoji samo što to nikada nećemo naučiti.
Изнео сам у чланку податке које сам успео да пронађем, без навођења било каквог субјективног гледишта о Есад-паши и притом пронашао неког да изнесе причу из другог, супротног угла. Ако си ипак у тексту пронашао величање Есад-паше због некакве његове нарочите наклоњености према Србима, не разумем чиме је то изазвано. Могао си већ у коментарима да видиш да нисам улазио у мотиве због којих је управо овако поступио. Сматрам да је довољно то што неко у тешком тренутку нашој војсци барем није додатно отежавао и тиме за нас неповољно утицао на даљи ток рата
Evo još jedne srpske karakteristike, da odmah u startu sve lično shvataju i prihvataju. 🙂
Ja ništa protiv tvog članka nisam napisao, ponajmanje da si izneo iti jedan subjektivni stav, samo si preneo javno mišljenje i par mantri koje se o Esad paši u nas ponavljaju od 1917 godine (tada je inače u "Srpskim novinama" prvi put napisano to o njegovoj naredbi o obavezi primanja dinara) a ja sam, imajući u vidu našu karakteristiku da sve uglavnom vidimo "crno-belo", dodao nešto i o pozadini ili predistoriji tih dešavanja a sve u kontekstu onog što sam naveo u poslednjem pasusu, naše opčinjenosti "najvećim prijateljima" i "arhetipskim neprijateljima" što realno ne postoji već samo interes i malo pojasnio interese koji su vodili Esad pašu što je postupao tako kako je postupao.
A ta naša opčinjenost i crno-bela vizura su nas koliko puta preskupo koštali kroz istoriju da politički i istorijski ne zrelijeg naroda u evropi a i šire davno nije bilo ali to je jedna tema za širu opservaciju koja prevazilazi jedan komentar.
Opušteno... nisam još toliko poludio da glasam i endorsujem neki članak a onda "napadnem" autora istog.
o7
o/
ЖИВЕЛА СРБИЈА!
Додао бих да је Скадар могао бити само ослобођен не и освојен од црногорске или српске војске. Скадар, Драч, Валона, север Албаније су били некада српски са претежно српским становништвом. Пошто је у то време било чојства и јунаштва Есад паши и његовим војницима је дозвољено да задрже своје наоружање и да се повуку из Скадра приликом опсаде града од црногорске војске. Тада је Есад паша дао бесу да ће помагати српску војску. То је светао пример чојства и јунаштва. Приликом те опсаде Црногорци су имали много жртава.
Не могу да се не осврнем на данашње "чојство и јунаштво" руководства Црне Горе. Оно је кукавичко, подворничко, јадно. Кости тих погинулих, часних и храбрих Црногораца се сада преврћу у гробу.ч Таква политика изазива само гађење. Срам те било Мило!
И да се осврнем на новоисторију земаља у окружењу - како их данас популарно називају, плашећи се да изговоре реч Југославија. Толико је ту небулоза и научно фантастичних прича, потпуно неутемељених на историјским фактима. Рецимо тврдња једног хрватског историчара да је Исус био Хрват. Хрвати се томе не смеју и не пљују. Македонци присвојише Александра Великог, али и Душана Силног, Марка Краљевића и многе друге и они се томе не смеју и не пљују. Албанци кажу да су Илири, али исто то кажу и муслимани у БиХ. И тамо се томе не смеју и не пљују. Једино се у Србији при покушају да се нешто више сазна о Србији пре Немањића или да се исправи наметнута прича о досељавању Словена у VII веку наилази на подсмех и спрдњу. Када напишем чланак да је кнез Борна, оснивач хрватске државе Србин, системски историчари ће ми речи да је он био Тимочанин. На питање ко су били Тимочани остајем без одговора. А они су били само још једно од многих српских племена. Цела прича се базира на Порфирогениту а игноришу се многе друге као Орвинова или нашег Милојевића и многих других домаћих историчара који су скрајнути. Зашто? Византолог Радић и њему слични су годинама правили каријеру са истом причом, па неће ваљда поново да уче историју. Зар да кажу студентима да су их слагали и погрешно учили?
Што се опсаде Скадра тиче, слажемо се сви мање или више око историјских чињеница, али се исто тако мање или више разилазимо код угла гледања и интерпретирања. За једне је опсада Скадра била ослобађање града, за друге је супротстављање томе била управо одбрана истог од освајача
*
Не разумем само ко би били ти други - јер Скадар је ако се не варам био део Турске царевине.
Поређења ради, то би било исто као када би неко прогласио Црвену армију за освајача зато што је ослободила Кијев од Немаца.
Pristojan članak, odgovor na sva pitanja je Apis. Dakle, nije Esad paša bio ni albanski izdajnik niti neki srbofil, reč je o dogovoru, kako ti meni tako i ja tebi. Malo je poznato u široj javnosti kolika je Apisova uloga u dovođenju Esad-paše na uslovno rečeno vlast, da je Pašić bio pametniji i pošteniji dozvolio bi mu da se na isti način Stamboljiski dovede na vlast u Bugarskoj i onda bi mnogo toga imalo drugačiji tok. Ne kažem da je Apis bio Bogom dan ali je u svakom slučaju bio izuzetno uticajan a samim tim i opasan, zbog toga ga je Lesandra i streljao.
Dakle, nema potrebe da veličate ili da pljujete Esad-pašu, sve je to bila samo politika u ekstremnim uslovima, nema ljubavi među narodima, postoje samo interesi. Odnos na relaciji Srbi-Rumuni je onaj izuzetak koji potvrđuje pravilo.
Svako dobro!
Наравно, али нама данас његови мотиви за такво поступање нису важни колико сама чињеница да је помогао Србе када је то било најважније и допринео успешнијем повлачењу ка Грчкој, што се показало изузетно важним за ток и исход рата
о/
o7......uzdrzaću se od komentara......niko ne pomenu ulogu srpske vojske u gusenju albanske pobune 1913. cime je Esad pasa i ustolicen na vlast posto je uz pomoć srpske vojske pobuna ugusena...inace za clanak sve pohvale
Ту смо да се допунимо о/
Хтео сам да чланак буде сажет колико то прича дозвољава, знам да људи углавном неће читати претерано опширне текстове
1915 god u leto a ne 1913 je srpska vojska ugusila pobunu protiv Esad pase u Albaniji....
o7
Slava im!!!
Dobar članak, kulturna diskusija, sve pohvale.
Može se znači!
o7
*
Вјенчавам те српско море
са слободом Црне Горе !
https://rs.sputniknews.com/regioni/201811071117747890-Crna-gora-proslava-/
Покољења дјела суде !
http://www.pravda.rs/2018/11/8/oslobodicemo-srpsko-more-proslava-veka-oslobodjenja-budve-i-boke-na-crnogorsku-himnu-niko-nije-ustao-video/
Догодине у Призрену !
07
O7
O7
o7