Поштовање државних споразума, еЦГ, Брчко...

Day 1,819, 09:06 • Published in Serbia USA • by Strahinjic Banovan

Поздрав о/

Овим текстом бих желео да укажем на неке проблеме нашег друштва који су довели до објављивања мог претходног чланка.
Да подсетим, у њему сам позвао народ да удара противно наређењима државе, односно да удара против Црне Горе којој је требало вратити регију по споразуму Влада двеју држава из претходног месеца.
Иницијативе овог типа, односно јавни позиви и организовање народа поводом ударања противног званичној државној политици, би требали УВЕК да буду осуђени од стране целокупне јавности и свих политичких странака, а за иницијаторе таквих дела би требало да се осмисле механизми санкције, у оној мери колико је то могуће.

Међутим, у нашој земљи, овакви потези не наилазе на осуду оваквих дела увек у истом обиму.
Конкретно, претходног месеца, тренутни председник државе је радио управо поменуту ствар.
Званична политика државе је била да се потпише мировни споразум са еБиХ и тај споразум је јавно презентован народу путем чланка МСП. Садашњи председник је после потписивања тог споразума, као особа ван државне администрације, позивао народ да крше тај споразум и организовао људе да ударају противно државним наређењима што је довело до тога да еСрбија није испунила своје обавезе на које је пристала потписивањем међудржавног споразума са еБиХ.

Последице оваквог деловања су да еСрбија губи међународни кредибилитет јер је дужност сваке државе да поштује договоре које потпише, без обзира на то да ли их склапа са савезничким или противничким државама.
Потписивање споразума са противницима на основу компромиса је легитимни модел понашања који се примењује у правом свету, исто као и у еРепублику, током целе историје.
Уколико држава потпише неки такав споразум, политички противници истог имају свако право да се боре против њега аргументима и на изборима траже подршку за своју политику. Али немају право да повлаче потезе који су супротни државној политици јер то води у стање анархије, а држава испада политички незрела и нестабилна.

Да ли је Владислав осуђен од стране целокупне јавности због организације дела народа у борбама супротно од државне политике?

Не, није.
Заправо, једна политичка групација је искористила управо то његово антидржавно деловање за своју политичку пропаганду, а касније подржала Владислава на председничким изборима. Тако смо дошли у ситуацију да смо за председника добили човека који је директно крив за то што држава еСрбија није испунила своје међународне обавезе.
И онда исти тај Владислав и политичка групација која га је подржала позивају народ на поштовање државне политике.



Владислав фура причу „сви знају за шта се борим, ја се борим за то увек“.
Наравно, то је освајање регија које, како са каже, ЗА ЊЕГА представљају „оригиналне српске регије“. Каже да већина народа исто тако мисли, међутим, док није добио подршку СЗР и Навијача у тренутку када они сами нису имали бољег кандидата, Владислав ту већинску подршку народа никад није имао. Ипак, својим антидржавним деловањем, небројено пута је вршио опструкцију власти и организовао своје истомишљенике у ударима који су били противни званичним државним наређењима.

Ако смо за председника изабрали човека који је безброј пута ударао против државних наређења, дали смо легитимитет таквом понашању. После таквог избора, више нико нема право да се љути што неко други позива народ да удара противно државним наређењима. Једноставно, уместо да константним осудама таквог понашања минимализујемо државну штету која из њега произилази, одређене групације су својим политичким утицајем легитимизовале ударање противно државним наређењима.


(не желим да "флејмујем", само указујем на повезаност политике са е-политиком)

За мене Црна Гора представља „оригиналну српску регију“. Исто као и БЈРМ.
Није ми јасно да неко подразумева БиХ и Хрватску оригиналним српским регијама, а не подразумева ЦГ и БЈРМ. По ком основу он раздваја шта је оригинална српска регија, а шта није?

Раније сам и сам позивао народ да удара супротно од државних наређења и бори се на страни Грчке, против савезника БЈРМ. Међутим, за такво понашање, добио сам осуду ЦЕЛЕ јавности и то је утицало на мене да престанем са таквим видом понашања.

Међутим, ако је еСрбија изабрала као председника неког ко је рекордер по броју организованих удара противним државној политици, не видим ниједан разлог због чега не бих сада почео да се борим за своје ставове на начин на који сам то урадио у претходном чланку. Владиславово именовање за председника ми даје легитимитет за то.

ШТА МЕНЕ БРИГА ШТО ЈЕ ДРЖАВНА ПОЛИТИКА САВЕЗНИШТВО СА ЦГ И БЈРМ, ЈА МИСЛИМ ДА СУ ТО ОРИГИНАЛНЕ СРБСКЕ РЕГИЈЕ И ДАЋУ ПОСЛЕДЊИ ДИНАР ДА ОНЕ БУДУ ПОД УПРАВОМ СРБИЈЕ!

Иронија, сарказам, цинизам, назовите га како год хоћете. Надам се само да ћете га препознати јер у претходном чланку многи нису.



Док год организовање удара противних државним наређењима не буде осуђивано у целокупној јавности, без обзира на то ко га, и којим поводом чини, еСрбија неће напредовати. Могу ја да престанем са тим понашањем, али да ли заиста мислите да ће Владислав и екипа престати? Ја не верујем.
Док год на делу не покажу да неће више радити противно државној политици, ко год да је на власти, ја ћу радити против њихове политике коју представљају као државну кад год будем у прилици. Или ћемо СВИ схватити да подривање власти НИКОМЕ не иде у прилог (гледано из угла државе), или ћемо се потпуно препустити анархији.

Први следећи потез који може показати на каквом смо путу ће бити испуњавање обавезе коју еСрбија има према еБиХ на основу споразума потписаног између ових држава претходног месеца. Не интересује ме што то није тренутна званична државна политика јер екипу која је на власти није занимало која је званична државна политика из претходног месеца када су опструисали тај споразум. Као што сам већ написао, држава еСрбија мора да покаже да је спремна да стане иза свих обавеза којих се прихвата међудржавним споразумима, без обзира да ли је у питању савезничка или противничка држава.

Обавеза према еЦГ је испуњена, али према еБиХ није и то мора да се исправи. Као први корак, Брчко треба да буде препуштено еБиХ до конституисања Конгреса.
До одлучујућих борби има још 10ак дана, сасвим довољно времена да се припреми стратегија и припреме људи. Тако да бих све који су заинтересовани да помогну у оставривању овде идеје замолио да ми се јаве преко приватне поруке како бих их завео у евиденцију и контактирао поводом акција које нам предстоје.

ПС
Не сматрам све људе у (е)ЦГ Дукљанима. Изузетно поштујем тамошњи народ који има храбрости да се и даље изјашњава као српски и увек сам спреман на сарадњу са њима. Колико знам, управо такви људи воде еЦГ и чине већинско становништво у тој е-држави. Извињавам се што сам искористио ситуацију у еЦГ да укажем на политичке проблеме у еСрбији. Верујем да ће ми, као припадници српског народа опростити и схватити да је моје деловање заправо било указивање проблема у матици.