Митраљез Црног Анђела - Незнани Јунак Првог Светског Рата!
Djordje Weifart
Један од најхрабријих људи Првог светскот рата. Неустрашив, неумољив. Јунак о који је у то време мало коме био познат, а и дан данас се мало зна о њему. Као сенка пробијао се до непријатељских полошаја и неустрашиво распаљивао рафале по аустроугарској војсци, знао је сам да покоси преко 7-8 војника а да оком не трепне. Не, ово није никаква бајка, ово је истинита прича, о војнику, кога су због своје невероватне спретности, тајновитости и јунаштва звали :"Митраљез Црног Анђела!"
Овај храбри јунак звао се Миодраг Рајковић. Родио се и живео у Крушевцу. Учествовао је у одбрани Београда и у још многим другим биткама.
Многи су га помињали, али нико од већ седих браниоца Београда, није могао да му наведе име. Описивали су га као голобрадог дечака, али невероватно снажног и брзоногог. Носио је велики митраљез сам, прескакао кровове, брзо стизао од положаја до положаја. Светислав Крунић, коме се једино чинило да је тај дечко из Крушевца каже да је његов митраљез имао посебан звук, јако бучан, више него обични митраљези. Када су га војници чули одмах би им морал скочио, иако нико није видео где се он налази и одакле испаљује толико меткова, видело се само како Аустроуграи, покошени, падају у јауцима. А када његов митраљез подуже ћути мислили су да је јунак пао и да више нема наде за њих, али онда чак на другом крају бојишта, где су Аустроугари пробили одбрану, би се зачуо његов митраљез и чули јауци Аустроугара, па су тешки рањеници говорили како ће их Црни анћео осветити.
Надимак "Анђео"је добио због своје невероватне храбрости да иде тамо где је најпотребније, и да спашава српске војнике где је најпотребније, а придев црни због бартута од митраљеза који је му се после пуцања здржавао на лицу. Сам је ишао зато што су му још на почетку рата погинули његов пунилац Чеда и његов надређени поппоручник Ерић од исте гранате, недуго после тога био рањен и мајор Гавриловић, и још многи други официри, зато се, неретко, када се зачује његов рафал чуло и: "Ово вам је за попоручника Ерића". Вероватно због свог тог беса према Аустроугарима, што су убили или ранили скоро сваког војника кога је он познавао, је и добијао изнова и изнова снагу да се као сенка шуња и да се одједном појави покоси 20-30 војника и одједном нестане.
Црни Анђео се присећа једног од страшнијих призора који му је дао снагу : "Макензова артиљерија изливала је бес на српску престоницу, а његова пешадија, непрекидно је довлачена потонским чамцима леве обале Дунава, беспомучно је наваљивала на проређене браниоце. Београд је био захваћен пожаром. И земља и небо су били у пламену. куће претворене у прах и пепео, а улице у масовне гробнице жена и деце" - кроз сузe говори Миодраг за књигу Антонија Ђурића.
Овај невероватан човек је због својих честих рафала и често осајао без муниције јер није имао ко ни да му је донесе. Једном приликом док је на брзину тражио муницију бива мучки заробљен од стране аустроугарске војске. Мучио се, борио се, бежао, али голорук ништа није могао да уради против 20-30 војника са пушкама. Пада у заробљеништво, где је и остатак рата провео, а том приликом му је један од аустроугарских војника рекао на лошем српском: "Коначно смо те ухватили Црни Анђеле!"
Миодраг Рајковић у позној старости:
Напомињем да ништа није копирано из других чланака, као прво због тога што то не радим, а као друго што их постоји свега 2-3. Слике нисам стављао из истог разлога - зато што не постоје, ако желите да сазнате више о овом јунаку прочитајте књигу Антонија Ђурића - "Солунци говоре" . А ако желите могу да напишем неки одломак из књиге у следећем чланку да више сазнате о њему.
П.С. Хвала свима што се гласали за моји претходни чланак и што сте ми помогли да завшим у првих 5 међу многим поделама и министарствима. Ево и фонт је, по жељи промењен.Пратите ме, гласајте и наравно кометаришите да бих чуо и ваше мишљење о овоме. Наравно биће још оваквих прича.
Comments
За узвик
Митраљез Црног Анђела - Незнани Јунак Првог Светског Рата!
http://www.erepublik.com/en/article/-1344-2537843/1/20
Sjajan clanak, kao i prethodni. Jedna mala zamerka. Obrati paznju na sam stil pisanja i stavljanje interpunkcijskih znakova. U pojedinim delovima je tekst zbunjujuc zbog nepravilne interpunkcije. Konkretno recenica 'Светислав Крунић, коме се једино чинило да је тај дечко из Крушевца каже да је његов митраљез имао посебан звук, јако бучан, више него обични митраљези.' . Ima jos par.
Znam, pisano u zurbi. Posveticu vise paznje sledeceg puta.
Odlično, stvarno si pogodio temu i i inspiraciju, bravo!
Ali eto malo da se poradi na stilu i slovnim greškama, moraš da koristiš automatsku proveru teksta i gramatike u wordu, i da nakon toga opet čitaš slovo po slovo pre nego postaviš tekst, da ti se ne bi dešavale greške kao: поппоручник, ошфицири, потонским чамцима. Posle tačke obavezno pauza, posle : takođe.. i slično. Ovo su sitnice u odnosu na tekst i značenje njegovo ali baš zato treba da se ispoštuje i slovno ispravnim tekstom.
Pa znam, trenutno sam na selu kod dede i babe pa mi se malo recnik pomutio haha 😃
Hvala 😃
A znam ja već šta se tebi pomutilo.. 😃 😛 😉
Ovo se zove dobronamerna kritika. Bravo.
o7
o7
v
Odlican 🙂
o7
Браво омладино ! :Д о7
o7
o7
o7, super clanak, samo nastavi!
Ocemo jos 🙂
Sutra 😃
Sve si bolji i bolji..
o7
o7
vote naravono
oo7
o7
sjajno
*
Истина о Сребреници !
http://www.youtube.com/watch?v=1Rv28PXvzSo
o7
Odlican bratac!!I idemo dalje!!
Настави са писањем! о7
o7
Retko kome dajem endorse, ali ovaj tekst što sam pročitao je definitivno zaslužio !
Nastavi! Imaš i sub od mene!
sad je i font ok
Svaka pohvala
v
o7
v+s
Bravo! Prva liga novinarstva!
Hvala, sledecim clankom cu sve ovo na jos veci nivo da podignem , nadam se 😃
888
Još jedan odličan članak. 🙂
milunka savic je ipak najveca herojina