Join the new world

У претходном МоД чланку прочитали сте да идемо у напад на Чиле. Сутра ће се то коначно и догодити после више дана надмудривања са Чилеанцима и њиховим савезницима и покушаја да се заузме што боља стратешка позиција пред сам почетак рата. Добра стратешка позиција није нешто што гарантује победу али може умногоме да олакша посао као и да обезбеди план Б па и план Ц у случају пораза. Шта нам је план Б у случају да сутра почнемо ову кампању поразом не бих откривао још увек, а надам се да нећу ни морати 🙂

Главни циљ ове кампање био је да се обезбеде конгреси за Аргентину, Уругвај и Бразил. Како је сад јасно да све три државе имају мање-више сигуран конгрес, покушаће се евентуално и са брисањем чилеанског мада то сигурно неће бити нимало лак задатак јер их стављамо у ситуацију да немају више шта да изгубе. Овде ћу вам сад испричати који су то били првобитни планови за напад на Чиле (оно што сам обећао у претходном чланку који сам писао) и зашто нису спроведени у дело иако их је савез прихватио као такве као и то шта смо ми заправо радили ових претходних дана док смо се ,,шетали'' по Бразилу и у чему се огледало то надмудривање са Чилеанцима.

1. Првобитни планови за напад на Чиле

Суштина сваког плана који је осмишљен за напад на Чиле јесте то да Србија мора имати велики број регија које се граниче са чилеанским оригиналним. Разлог за ово је што је, ако узмемо у обзир већу штету коју Србија прави у односу на Чиле и већи прилив новца у државној каси, јасно да нама одговара што дужи рат са њима. У 2-3 битке они могу да истенкују, поставе ненормално велики КО и сл. чему ми као држава са релативно мало правих тенкова и играча који купују РЛ парама новац за КО тешко можемо да испарирамо. Овај пут смо то хтели да избегнемо а колико ћемо заиста и успети у томе показаће се.

Први план који је био осмишљен и који је послужио као основа да се представи нови принцип ратовања против Чилеа био је план са сликa 1 i 2.


Слика 1. Потенцијални прелазак Србије у регију Guayana (у време осмишљавања плана налазила се под окупацијом Перуа).


Слика 2. Напредовање Србије кроз Перу (детаљније објашњење у тексту).

Овај план састојао би се у томе да прво Перу прогласи Колумбију за природног непријатеља а затим у свом нападу на регију Amazonica изгуби МПП-ове (наранџаста стрелица на слици 2). Одмах након почетка напада, Србија би кренула са проглашавањем Перуа за НЕ. Прво бисмо напали Guayana-у (слика 1, црвена стрелица) а затим и преузели Amazonica-у од Перуа. Даље бисмо освајали једну по једну оригиналну регију Перуа (црна линија приказује отприлике како бисмо се кретали кроз Перу) док коначно не бисмо дошли на границу са Чилеом и прогласили их за НЕ. Овим планом Србија би добила највећи могући маневарски простор у Јужној Америци.

Други (резервни) план био је да Србија изврши ваздушни удар на Западну Аустралију (слика 3).


Слика 3. Потенцијални ваздушни удар Србије на регију Western Australia.

Слика 3. Резервни план приласка Чилеу. На слици су приказане аустралијске регије које су у моменту фотографисања биле под окупацијом Перуа и Бугарске, али у моменту када је настао план Аустралија је била потпуно слободна.

Србија би дакле слетела у Западну Аустралију (што би био и најризичнији део ове кампање) и одатле бисмо се ширили прво на регије које се НЕ граниче са регијама Новог Зеланда које су у то време биле под окупацијом Чилеа, а затим и на преостале три које се граниче са Новим Зеландом. Даље би развој ситуације после проглашења Чилеа за НЕ био мање-више логичан. У случају да су били решили да се одсеку враћањем НЗ регија, Србија би у сарадњи са Новим Зеландом највероватније премостила прекид пута ка Чилеу.

Оба плана су, ипак, пропала. Понајвише због тога што се највероватније Перу плашио одмазде Чилеа која би уследила након нашег избацивања из Јужне Америке. Оно због чега смо готово сигурни да су планови процурели до Чилеанаца је то што су они организовали свог сателита Боливију да прогласи НЕ на њих како би им узели регије и спречили неку државу да евентуално ту слети и одатле нападне Чиле (било је говора о томе да би ово Португал могао да уради), а затим и Бугарску да изврши ваздушни удар на Аустралију и заштити их са те стране. И све то је уследило отприлике само дан након што се на највишем нивоу дискутовало о овим плановима. Даље је Перу кренуо у напад на Аустралију како би добио границу са Бугарском и избацио их одатле. Ово је у почетку деловало као да се Перуанци залећу главом кроз зид али након што сам разговарао са једним од њихових VISA играча, запрепастио сам се колику они количину новца за КО имају у резерви. То је била отприлике сума коју би Србија са овим тренутним порезима могла да уштеди за 2 и по месеца када ама баш ни на шта не би трошила паре за то време!

Дакле, као једини преостали сигуран пут остао је онај преко Бразила и Бразилци су толико желели да нам изађу у сусрет да су просто они нас терали да их нападнемо што пре и да их обришемо како бисмо добили шансу да се бијемо са Чилеанцима! 😃 Одличан савезник, свакако. Овај план већ видите на делу али пошто смо га више пута у ходу модификовали сад ћу мало детаљније да објасним шта су били проблеми и решења.

2. Напредовање кроз Бразил, излазак на границу са Чилеом

Након што смо заузели регију North of Brazil (ту сам стао у претходном чланку), Чиле се у том моменту налазио у регијама Santa Cruz (слика 4) и South West States. Oве регије се граниче са Center West of Brazil и Northeast of Brazil тако да у случају да смо одмах кренули у напад ризиковали бисмо да се упустимо у оно што нисмо желели - кратак рат против Чилеа. То би им дало прилику да нас на брзину избаце из Јужне Америке и на миру наставе да тлаче наше савезнике.


Слика 4. Проблем Чилеа у регији Santa Cruz и напредовање Парагваја кроз Боливију.

Приоритет савеза је стога био МПП битка Уругвај против Чилеа која је резултовала поразом Чилеа и следствено њиховим склањањем са границе регије Northeast of Brazil (слика 5) што нам је отворило могућност за ширење дуж обале Бразила.


Слика 5. Уругвај преузима контролу над регијом South West States и отвара нам простор за безбедно ширење дуж обале Бразила.

Као што сам најавио на крају претходног чланка, очекивана су била нека изненађења. И нисмо дуго чекали на њих пошто је Парагвај предложио Боливију за НЕ и кренуо да узима регије Chuquisaca and Tarija и Beni and Cochabamba. Тиме је направио тампон зону између регије Santa Cruz и остатка чилеанских регија. Али ту није био крај - након што су окупирали Боливију, предложили су Бразил за НЕ са циљем да узму Center West of Brazil и тиме нас ставе у врло незгодну ситуацију да или се излетимо и нападнемо пре времена регију Center West of Brazil (ово је била друга замка да покушају да нас увуку у кратак и брз рат) уместо да идемо планираним путем Parana and Santa Catarina-Rio Grande do Sul или да морамо да проглашавамо прво Парагвај за НЕ чиме би нам тај закон био блокиран што би отворило могућност Чилеу да први предложи НЕ на нас и тако преузме иницијативу одмах на старту кампање. А јасно је колико је њих тешко добити током европске ноћи. Стога смо имали два могућа решења: или да по сваку цену избацујемо Чиле из регије Santa Cruz путем ослободилачког устанка (покушали једном и није ишло) па онда на миру да иде НЕ на Парагвај без бојазни да ће Чиле добити шансу да први нападне (имали би свакако 50% шанси да нападну први али не 100😵 или да одбранимо напад Парагваја на Бразил (који је јача држава али има само 3 МПП-а тренутно). Одлучили смо се за ово друго и не само то, него нам је Бразил послужио за даље напредовање кроз Боливију јер како они отимају регије од Парагваја, тако ми отимамо од Бразила пошто имамо отворен рат (слика 6).


Слика 6. ,,Возић'' Србија>Бразил>Парагвај и још један стратешки устанак у регији Santa Cruz.

Са слике 6 видимо заокружен још један стратешки устанак у регији Santa Cruz Чилеу. Овај устанак подигнут је синоћ у 20:55 (одмах након што је истекло 24 часа од претходног устанка у тој регији). Циљ овог устанка је био да онемогућимо Чиле да подигне устанак у регији Bolivian Altiplano (број 4 на слици 6) и да се одсече пре него што дођемо у могућност да то нападнемо. Ово Чилеанци нису сконтали и помислили су да само желимо да их избацимо из Santa Cruz (као што смо покушали у претходном устанку) те су се стога бранили и одбранили тамо. И сада, осим ако не буде неких непредвиђених околности типа да се председник успава и не нападне на време 😃 , ми ујутру добијамо шансу да нападнемо управо ову регију и дођемо на границу са чилеанским оригиналним регијама и једино што они могу да ураде сутра јесте да се одбране од нас кад их нападнемо пошто никакво одсецање није више могуће. Јуче је такође Бразил напао oko 9 ујутру и освојио регију Beni and Cochabamba (што данас преузимамо од њих након што прођу у Chuquisaca and Tarija) а ми смо нешто касније око 13 часова напали Center West of Brazil након чијег освајања смо дошли у позицију да предложимо НЕ на Чиле.

НЕ закон Чилеанаца је од пре неки дан заузет јер су напали Перу након истека НАП-а под изговором да иду да помогну Бугарима што свако ко је имало пратио ситуацију зна да нема апсолутно никакве везе с истином - Чиле покушава тренутно да се сакрије у Перуу и тако линијом мањег отпора осигура конгрес. Стога би било јако важно да се борите у овој бици и дате свој допринос томе да Перу преотме иницијативу у том рату од Чилеанаца и заустави њихово напредовање.

Шта очекује Србију сутра није лако предвидети. Чињеница је да је Чиле доста истрошен у претходним ратовима што са Аргентином, што са Перуом и Уругвајем. Али такође је и чињеница да ево они и сад после више дана опсаде и повремених губитака оригиналних регија и даље имају новца да постављају КО чак и у епским биткама! Да ли је тачно то да су се штедели за нас или је то био само блеф сазнаћемо у наредних пар дана, можда већ сутра.

Нисам овде хтео да анализирам шта се тачно дешава по регијама у рату наших савезника са Чилеом јер је чланак ионако преопширан, али ево вам две слике (7 и 8 ) које сам снимио јуче чисто да видите где су тренутно активне борбе.


Слика 7. Борбе око чилеанских регија на Новом Зеланду.


Слика 8. Повремена окупација оригиналних регија Чилеа од стране Аргентине која их осваја у МПП биткама а Чиле враћа кроз ослободилачке ратове.

У сваком случају, циљ рата са Чилеом који сам споменуо у претходном чланку издатом пре пар дана је остварен и пре него што је сам рат започео - конгрес нашим савезницима је осигуран малтене само психолошким ратом са Чилеанцима (и повременим постављањем КО за савезнике и организовањем војних удара) јер они све време имају на памети да смо им ми за петама па не могу 100% да се посвете другим противницима. Оно што је такође реално очекивати јесте да они буду у једном тренутку до краја овог мандата обрисани са мапе (зато смо и узели тако велику базу регија у Ј.Америци - да бисмо себи могли да дозволимо луксуз од пар пораза а да и даље будемо у ,,игри'' док се наш противник троши), али да ли ћемо учинити и корак више и обрисати их тако да овог месеца њих (за промену) оставимо без конгреса (подсетићу да су Бразил и Аргентина остали без конгреса прошлог месеца) зависи понајвише од нас самих и наших савезника и жеље коју ћемо показати од сутра па до 26. фебруара у 15 часова (у то време Чиле не би требало да има ниједну регију да би изгубио конгрес). Да ли ће они већ сутра покушати да одбију наш напад или ће ипак игнорисати ту прву борбу са Србијом и чекати да им нападнемо оригиналне регије тешко је предвидети. Наше је да бустере држимо упаљеним мање-више константно ових дана и да ударамо најјаче што можемо, а остало већ не зависи толико од нас него и од тога колико ће противник бити спреман да потроши РЛ новца да би 26. задржао макар једну регију на мапи.

За оне којима је чланак предугачак ево и скраћене верзије:

Сутра ујутру нападамо Чиле. Спремите бустере, тенкове, чоколадице, напуните здравље и чекајте да почне рат па све то истресите на Чилеанце или било кога другог ко вам се у биткама против њих појави на нишану.

То је све за ово друго обраћање МоД тима и видимо се на бојном пољу наредних дана о7

Pierrotmon