еСрпски језик

Day 4,164, 13:51 • Published in Serbia Serbia • by markokuznik

Приметио сам да је у еРепублици веома важно дописивање са другим играчима, јер је то (скоро) једини вид комуникације у овој игри. Као и у СЖ, када нема сусрета "лице у лице", први утисак који стекнемо о некој особи, као и први утисак који оставимо на неку особу, је управо на основу тога како пишемо. Сигурно нећемо да оставимо добар утисак ако смо неписмени.
Тако сам одлучио да напишем први чланак после скоро 10 (словима: десет) година играња. Написао сам неколико основних правила, ствари које се најчешће греше, а веома је лако да се науче.
Свако ко говори српски језик, а не сматра за себе да је необразован и неписмен, би требало ово да прочита и исто примени у свакодневној коресподенцији (ако се нађе нешто, што до сада није правилно употребљавано).

1. ЈЕ Л' И ЈЕР

У разговорном језику често се меша „је л'“ и „јер“. Да разјаснимо – „је л'“ није исто што и „јер“ и не може се употребити као синоним!
„Је л'“ се користи приликом постављања питања, и то је скраћеница од „је ли“ (у смислу „да ли“);
„Јер“ је узрочни везник који значи „зато што“ и користи се када се одговара на нешто наводећи разлог.
-Је л' си написао правилно?
-Да, написао сам правилно јер сам писмен.

2. НЕ ЗНАМ

Упамтите да се речца НЕ кад је у својству негације глагола пише увек одвојено од глагола, осим у речи НЕЋУ, НИСАМ, НЕМАМ, НЕМОЈ!
Тако имамо:
-не знам, не могу, не учим, не пишем, не читам...

Сасвим је друга ствар прилком спајања речце НЕ с неким придевом. Увидите разлику:
-Не разумем (глагол)
-Неразуман (придев)

(Иначе, реч НИСАМ је негација глагола ЈЕСАМ, и представља једини изузетак при грађењу негације. Све остале негације глагола почињу са НЕ).

(Што се тиче глагола попут нестати, нестајати, недостајати и слично, то нису негације!)

3. ГЛАГОЛ ТРЕБАТИ

Глагол „требати“ у српском језику се не мења по лицима – безличан је, исти је облик за сва лица.

Дакле, никада:
-ТРЕБАМ да учим
-ТРЕБАШ да учиш

Већ увек:
-ТРЕБА да учим
-ТРЕБА да учиш

Што се времена тиче, глагол „требати“ у прошлом времену гласи – ТРЕБАЛО ЈЕ; у садашњем времену – ТРЕБА; у будућем – ТРЕБАЛО БИ.

4. ЈА БИХ, МИ БИСМО

Честа грешка која се уочава јесте одвојено писање глагола "бити" у првом и другом лицу множине: ми би смо, ви би сте - што је неправилно. Такође, при писању потенцијала првог лица једнине често се може видети -ја би.

Да се подсетимо:

-ја бих
-ти би
-он, она, оно би

-ми бисмо
-ви бисте
-они би

5. НЕ ИЗМИШЉАЈТЕ АЗБУКУ

Српска азбука има 30 слова, у које, између осталих, спадају и Ч, Ћ, Ш, Ђ, Ж, Џ, В, Ј.

Никада није било (нити ће бити) могућности да се слово Ћ замени словима ТЈ. Истина, слово Ћ јесте настало сливањем ова два гласа, међутим, то питање је одавно завршено.

Према томе Ћ=Ћ, В=В и никада неће бити W! Барем не у српском језику.

-Ваше име није Wesna. Ваше име је Весна.
-Ви сте loodi. Ви нисте луди ако будете писали на правилан начин.
-Не каже се Shta radish, него се каже Шта радиш? Једино где је могуће написати сх је схоластика (и њој слични примери).

НЕ ИЗМИШЉАЈТЕ НОВУ АЗБУКУ! НЕ ИЗМИШЉАЈТЕ НОВА СЛОВА! НЕ КВАРИТЕ СРПСКИ ЈЕЗИК! ИМАТЕ ВИ СВОЈИХ ОБАВЕЗА!

До следећег пута (а можда га и не буде).