Join the new world

TL😉R Ako vam je dugo nemorate čitati ali vas molim zbog misije da ostavite komentar, da znam da ste makar posetili članak, hvala, ako vam se pak sviđa cenio bih SUB + vote, ne pišem članke tipa jednu tačku da budem zanimljiv ali se trudim.

VAŽNO: ne odgovaram za vaše protraćeno vreme to jest narednih par minuta koje verovatno nikada nećete uspeti da vratite, osim ako ste čarobnjak, ne pišem da bih dobijao pohvale, niti više radim za misije..već onako kao neki filter osećanja valjda.
Takođe priča je istinita ali imena su izmenjena.

--

Bilo je to rano jutro negde između tri i pola četiri, zazvonio je alarm i iskočio sam iz kreveta, u trci sam uzeo torbu i izleteo iz kuće, zovem na posao da vidim šta se dešava pošto smo trebali da predamo projekat u narednih par dana, na moje zaprepašćenje posle trećeg zvona javlja se spremačica Biljana.

''BILJANA JE L' IMA NEKOG TU?''
- ''Ne, sama sam u firmi''
U sebi razmišljam kuku znam da nam se žuri ali gde spremačicu da stave na dizajn!
''Slušaj, ja dolazim za petnaest, ajde reci ovima kad se vrate sa doručka da me pokrivaju dok ne stignem.''
Prekidam vezu.

Četrdeset pet minuta kasnije stižem ispred firme zvonim, nema nikog.
Pogledam na sat i shvatim da je Sedam ujutro i da sam toliko neispavan da nisam ni primetio, ali kako je sat zvonio? pobogu. Zovem oca na posao da bi mi on objasnio kako je hteo da gleda utakmicu pa je navio ranije ali je otišao da gleda sa komšijom i zaboravio da ugasi alarm, bio sam ljut no dobro, ne bi mi škodilo da uradim zaostalo.

Nešto kasnije u toku dana zvoni mi telefon i javljam se bio je to šef.

Šef: e aj uzmi one račune sa stola molim te i plati ih u pošti
Ja: važi.
*prekida vezu*
Odlazim do pošte i među računima za firmu vidim ime nepoznate žene
poznavajući da je čovek oženjen nisam ni smeo da pitam.. platio sam sve račune i vratio na sto, dok sam radio koji sat kasnije ulazi šef u kancelariju a mene i dalje sramota da pitam možda čovek ima ljubavni pa dobro šta..

Šef: reci ti meni, jesi primetio ti račun na neku ženu među računima za firmu?
Ja: da.. izvinite, neću nikome reći stvarno..
Šef: šta da kažeš?
Ja: pa dobro, mislim normalno je to..
Šef: šta je normalno?
Ja: pa imate ljubavnicu dobro.. mislim..
Šef: slučajno sam pokupio iz sandučeta u prolazu i račun za donji sprat, pobogu čoveče!
Ja: uh, izvinite..

Smeh u kancelariji opšti haos.

Nešto malo kasnije -- Odlazim kući i preko Vibera slušam objašnjenje kolege iz Jemena kako treba da se uradi Market, pošto inače je običaj da se lično ode ali ovaj put se trebalo ići u Švedsku a ja nisam mogao zbog Škole.

Završavamo mi market i dostavljamo kupcu, međutim kolega zove i kaže da je kupac uhapšen i da neće da isplati do kraja, to jest još nekih 10 hiljada evra.
Bio sam besan, a i uplašen kod je originalan nismo ništa kopirali šta se sad desilo?!
Da bih otišao i otvorio sajt koji smo uradili, glas mi je zadrhtao ali hteo sam da se smejem.

Ja: kolega jesi otvorio ti taj sajt? (razgovor na engleskom)
On: Ne, šta se dešava?
Ja: glupo mi je da kažem, ajde nazovi konferenciju na skype da svi odma vide..
On poziva sve i svi preko skypea gledaju, otvara sajt.

Čovek je stavio na market da se bira boja kose, očiju, itd, otvorio je online prodavnicu prostitutki, svi smo krenuli da se smejemo iako nije bilo smešno, pao je negde u Japanu gde ga zamalo nisu ovešali na sred gradskog trga zbog toga, firma ga je tužila i na kraju smo dobili isplatu.

Posle nekoliko napornih dana, ustajem rano za posao i zatičem Tetka Đurđu kako kuva svoju čuvenu belu kafu, koja je ''dobra'' (čitaj strefi te sraćka pre nego što stigneš do wc-a)
ali ne mogavši da odbijem seo sam i ispio kafu na brzinu i krenuo
Stigao sam u firmu, jako sam žurio da predam izveštaj svega što se desilo proteklih par dana, ali sam morao i u WC, trčao sam i sam bog zna kako sam stigao na vreme, uleteo sam i posle olakšavanja sam shvatio da nema WC papira.
Kolega je bio u WC-u pored, zamolio sam ga da mi donese malo papira pošto ni kod njega nije bilo, muk i tišina ništa se nečuje..
Kasnije ulazi neko opet u WC.

KOLEGA MOŽE PAPIR VIŠE? ŽURI MI SE TREBA I ONOJ BUDALI DA OSTAVIM IZVEŠTAJ.
Iz druge kabine se začu smeh od kojeg bi se naježio, onaj koji..budi iz mrtvih
prepoznao sam smeh svog šefa koji je samo rekao:

Izveštaj ispod moje tastature do jedanaest.
Ja u sebi: *E jebiga.*

[UMNeS] Udruženje mladih novinara eSrbije:
http://www.erepublik.com/en/article/-1344-2540333/1/20