Join the new world

Ko nije čitao prvi deo neka pročita jer je drugi povezan.

Oko koje ne ume da plače - Autobiografija(deo 1.)


Šta da kažem znate i sami, mogao bih vam pisati danima.
Posle toga što se desilo, valjda sam se malo i izgubio, odlazio bih svaki dan u taj hotel gde smo poslednji put zajedno bili na jednoj svadbi, i sedeli u lobiju 4 sata, pošto je isti u mom gradu, odem tako svaki vikend ili kad prolazim i imam vremena, uvek ih intrigira zašto ulazim i sedim tako par sati, čak mi je jednom prišla devojka da me pita ali ne zanima ih moja priča.


Nastavio sam dalje zbog sestrice, nije to jedina stvar koja me muči,
dok je moj deda bio živ moj otac nije smeo da se razvede od moje majke, čim je on umro moj otac se naravno razveo i time me još više povredio.. valjda je time poslednji pošten čovek iz moje porodice otišao gore, posle toga se sve raspalo cela porodica, nije nikog bilo briga za nas same, svi su jurili pare i gazili preko leševa, kada smo ostali prvi put bez para, da kažem upali u krizu.

Moj otac je hteo da stavi moju sestru na usvajanje jer nije mogao da je idržava, naravno svi su se složili osim mene, ja sam rekao da ću ga izbosti nožem na spavanju ako to uradi, i zaista bih to uradio. Nisam dao, nisam nikoga imao u svom životu otkada sam bio mali, otkada sam došao ovde da živim, živeo sam sam.
Trenirao sam, preko studentskog sam se zaposlio čim sam dobio papire, i išao sam u školu, rekao sam im da niko neće biti bezbedan ukoliko je daju, na kraju nisu.
Živela je sa mnom i prvi put u životu osećao sam se živim opet, želeo sam da ona uspe svuda gde ja nisam, da ona bude bolja verzija mene.
Sedela bi nekad tako u ćošku sobe i igrala se sa kašikama i viljuškama nije mi nikad smetala a nije ni puno pričala.. učio sam je da priča i da hoda, vodio u vrtić, kasnio u školu zbog toga i kasnio na poslednji čas da je vratim kući.. razredna je znala pa mi je izlazila u susret, bila je jako zahvalna jednu situaciju nikad neću zaboraviti.

Tog dana sam dobio platu i kupio sam joj kutiju omiljenog sladoleda, jela je i plakala u isto vreme svaka suza joj upala u kutiju, a ja sam se smejao i sve joj govorim 'pa što plačeš, to je tvoje.'

Znate šta je sebično na kraju?

Moja tetka, živi u Americi, ima petnaest svojih firmi u Americi, stan u central parku, stan na petoj aveniji, kuću u Majamiju 50m od plaže, vozi Porschea bukvalno je nije bilo briga da se meša nikome se nije ni javljala jer je 'uspela'.

Kada je moja sestra napunila 4 godine, ona je bukvalno došla i odvukla je samo zato što ja nisam bio punoletan da bi mogao da imam starateljstvo, opet sam se sjebao i potonuo još dublje, od tad je počelo loše da mi ide u školi.

''Loš sam u školi al' sam odličan u ljubavi''

kad vas već smaram o svom životu napravio sam jedan word o onom 'prvobitnom' četu sa devojkom pre ne znam ni ja koliko godina, i tu sam prelepio iz par puta četove, pa mogu da objavim nekad ako nekog zanima inače je poprilično dugačko ali mi je jako drago da sam ipak pronašao.


** Što se tiče ovih novina, nekad pišem za vas, ali uglavnom za sebe.. neki filter osećanja. **


Valjda me ubija i to što nema nikog da me posavetuje, i kaže ''bravo' onda kada zaslužim, ceo život se pravimo da možemo sami,i da nam niko ne treba. ali istina je da ne možemo ništa sami, i znajte da onda kada vam emocije nestanu, više niste ljudi. ne dozvolite sebi kao ja, da ne osetite ništa, bolje je i da mrzite, jer mrzeti je lakše nego voleti, samo osećajte bilo šta.

[UMNeS] Udruženje mladih novinara eSrbije:
http://www.erepublik.com/en/article/-1344-2540333/1/20