Znam da nije nešto, ali

Day 1,065, 04:24 • Published in Serbia Serbia • by tech X

Teško je prihvatiti nešto što čitavo biće odbija da poveruje. Razum se bori za realna rešenja, a srce vapi za uzvraćenim osećanjima.

Ne govorim, nažalost, o brisanju eSlovenije, eRusije i eTurske. To ostavljam stratezima, FM sa **** i ePolitičarima.

Moja najveća pažnja je usmerena na sopstveno JA. Lično ogoljenje pred samim sobom. Unutrašnja ravnoteža poljuljana neartikulisanim, disfunkcionalnim rečenicama.

I osećanjem beznadežnosti. I da toliko malo imam sopstvenog upliva u to more. Da skoro ništa ne mogu da uradim. Da, tvoja ponuda sa harmonikašima dobro zvuči.

Što me stavlja u poziciju da opet dobro razmislim. Tvoja blaga priroda skrivena ispod razarujećeg sarkazma. I kao da nemam nikog za držanje pridike.. I do kada da se izvinjavamo jedno drugom?

Moja priroda je opterećena više nego što može neko da izdrži. Uzavrelih hormona, neuzvraćenim davanjima i tucetom medicinskih dijagnoza...

Svejedno.

Počni da se plašiš. Brineš. Blizu si.

Totalnog emotivnog mraka. Sa svim onim nerealnim ćaskanjem, IGM, PVT. A bili smo, 1 na 1. Dovoljni jedno drugom.

Na kraju krajeva, ipak smo sami sebi najvažniji.

Ako i nekom nedostajem, tu sam. U WE.

Do subote. Ti znaš koje. Na taj dan, svi su dobili, a ja izgubila. Borbu sa razumom.

Volim Vas