Join the new world

Ubice su stajale pred njim postrojene,sa mirisom hladnog celika na sebi,njihova odeca nije sustala,njihovo oruzje i oprema nisu zvecali,cinilo se da su mrtvi... Obilic je slusao svakojake price o janjicarima i ljudima u crnom,ali nikada nije mogao zamisliti da mogu izgledati ovako. Dok su stajali u stroju pred njim,oni nisu licili na vojnike vec na figure isklesane u tamnom mermeru,bogove neke davno zaboravljene rase,crnilo koje se izmetnulo u vojsku gigantskih utvara.
A onda,krajickom oka,spazi nemu kretnju,kratki blesak u crnilu,besuman,brz.
Jedan od janjicara istupi iz grupe koja je ostala potpuno nepomicna i zamahnu velikom bojnom sekirom. Obilic je jedva uspeo da izbegne taj udarac,celik je zazvizdao polumracnom dvoranom i ostri vrh sekire proleteo tik pored njegovog levog uha. Odstupio je korak-dva i uspeo da zauzme stav za borbu. Sledeci zamah usledio je odmah potom. Obilic podmetnu stit i vrh sekire udari u njega. Vojvoda zatim zamahnu macem ali janjicar odbi taj udarac neverovatnom brzinom,a onda uzvrati. Ni sam ne znajuci kako,Obilic izbeze taj udarac krajnjim naporom,ali na njegovo zaprepascenje vec je usledio drugi,i on zato opet podize svoj naceti stit... Drvo prsnu kada se u njega zari teski celik,janjicar trgnu sekiru nazad i od Obilicevog stita ostade samo beskorisna polovina. Vojvoda odbaci raspoluceni stit i prihvati svoj mac obema rukama. Janjicar ponovo napadnu. Obilic je morao da iskoristi svu svoju snagu kako bi odbio ovaj udarac. Povlacio se nazad dok je ratnik u crnom vitlao sekirom u njegovom pravcu,cinilo se kao da ogromni pripadnik Ifritove garde ne trosi nimalo snage,zamahivao je masivnom sekirom kao da vrti drveni stap. Obilic uspe da izbegne jos jedan udarac,a onda se odluci na ocajnicki potez. Njegov zamah macem janjicar je zaustavio lako,a onda je iskoristio trenutak kada je ovaj bio u raskoraku i udario ga ramenom.
Obilic izgubi tlo pod nogama i pade na ledja,mac mu ispade iz ruke.
Janjicar se vec tren potom nasao nad njim,Milos posegnu za kratkim macem koji mu je bio za pojasom,ali je vec tada znao da nece biti dovoljno brz...
Sekira se munjevito spustala na njegovu glavu.
Zaustavio ju je dugi mac iznad cije nakrsnice je bio izgraviran zmaj rasirenih krila.
Milos tada vide kako Kosancic jace stegnu rukohvat zmajevca i odgurnu janjicara,ovaj posrnu i vojvoda ga udari nogom u grudi. Janjicar se zatetura ali ne pade. Ostali ljudi iz garde koji su stajali iza njega nisu se mrdali.
Covek u crnom zastade da kratko osmotri svog novog protivnika,a onda prebaci sekiru iz desne ruke u levu i izvuce sablju.
Tren potom on krenu u napad.
Milos Obilic je sve to posmatrao sa poda,janjicar je bio u silovitom zamahu i Obilicu se cinilo da ne postoji sila kojom bi se mogao zaustaviti. Ono sto je usledilo,ostavilo ga je bez reci.
Janjicar napade prvo sekirom,Kosancic se povuce za pola koraka,izbegnu udarac. Janjicar podize sablju da zada vezani udarac i zamahnu,Kosancic izbegnu i taj napad i ustuknu jos dva koraka. Sacekao je kratko da se janjicar iz silovitog napada,nakon jos jednog promasaja,povrati u stav za borbu. Covek u crnom je to ucinio,otkrivsi se previse dok je povlacio sablju nazad.
Vojvoda kosanicki iskoraci i zabode mac janjicaru u grudi,zastanu za tren,a onda povuce secivo nazad.
Janjicar stoji u odaji,i Obilicu se sa poda cini da je visok kao planina. U ruci i dalje drzi sekiru ali se ne pomera. Njegove oci su i dalje tamni zdenci. Kosanciceve takodje.
Veliki crni covek pada nazad uz tresak.
Tisina osvaja mermernu odaju dvorca Prosek.
Janjicari su i dalje nepomicni,nemi bedem crnila.
"Dizi se,Obilicu",mrmlja Kosancic. "Trci niz hodnik,do velikih vrata... uzmi ovu sekiru... i pomogni Toplici da ih razbije..."
"A ti? Sta ces ti?"
"Ne brini za mene."
"Kosancicu..."
Crna telesa stupaju iz polumraka u silovitom naletu,mirisu na celik i smrt koja osvaja. Cini se kao da ih ima na stotine.
U magnovenju,Obilic cuje Kosancica kako vice:
"Bezi,budalo!"


Odlomak iz knjige "Duge noci i Crne zastave".
Pisac - Dejan Stojiljkovic.


Nisam li vam rekao da cu vas povesti na put hodnicima vremena,na krilima zmajeva? Da,tako je bilo... No,u jednom trenutku nas je mrak tih hodnika prevario,otisli smo stranputicom. Tumarali smo tako,izgubljeni. Cak ni zmajev oganj nije mogao da pobedi taj mrak,nismo mogli da vidimo nista vise od bledog sjaja i tamne prilike saputnika ispred nas. Klonuli smo duhom,poceli da sumnjamo u nas same.
Kazu da covek,u najtezim trenucima zivota,pokaze od cega je sazdan. Neko padne na dno,u nistavilo. Neko se uspe do nevidjenih visina. Cesto nas,do visina,povuce onaj ispred nas. Mi smo samo imali srece da onaj ispred nas bude Zmaj od Radana... On je pobedio mrak,on je svetleo jace nego hiljadu sunaca!



Jednoga dana cemo se svi pretvoriti u prasinu i secanja. Ali do tada koracajte hrabro,i pratite tragove nasih predaka. Ne odajte se strahu!

NIKOG NE LAZEM JER SE NIKOG NE BOJIM. LAZES JEDINO ONDA KADA TE JE STRAH. JA NE ZNAM STA JE STRAH!