Zašto se radujem srpskim porazima?
Day 1,656, 10:08
•
Published in Serbia 
•
by
•
by BojanaJ
ZAŠTO SE RADUJEM SRPSKIM PORAZIMA?
(*tekst je preuzet iz e-novina!)
(Borac za ljudska prava u Azerbejdžanu: Željko Joksimović, patriotski glas)
Zato što svaku pobedu Novaka i ostalih, oni koji su umislili da su država, iskoriste da sluđenu skupinu telesa, koju neki preterano optimistično nazivaju i građanima, ubedi da joj je super! Jer njih koriste da nas ubede da, i pored toga što nemamo za hleb, što crkavamo kao pacovi po prljavim bolnicama, što nas u institucijama tretiraju kao stoku, što nam deca imaju perspektivu samo kao pevaljke, političari ili makroi, stvari i nisu tako loše, ali da mogu biti i gore. A taj jebeni trenutak traje već dvadeset godina!
Zašto se radujem kad Željko Joksimović ne osvoji pesmu Evrovizije? Ako i zanemarimo činjenicu da zemlje članice EBU na ovo “takmičenje” kandiduju uglavnom idiotske pesme čiji izvođaci veruju da je dovoljno da na bini izgledaju što gluplje, ostaje nam pitanje ko se to zaista loži na pesmu Evrovizije? Lože li se građani Ujedinjenog Kraljevstva? Ne. A Francuzi i Nemci? Teško. Na ovo takmičenje padaju uglavnom zemlje, kako neki pametni Bosanci primetiše, wild wild easta. Meni je to sasvim dovoljan razlog da diskvalifikujem većinu učesnika.
No, da se vratimo u motherland i pomenutog umetnika. Željko Joksimović i njegovi saborci poput Momčila Bajagića, Neše Galije, Pilota i ostalih od države podržanih i finansiranih narodnjaka, oličenje su onoga što Srbija danas jeste: ogromna pustara sa malo forme i nimalo smisla. Zato se radujem svakom njihovom porazu, jer je to poraz gluposti i taštine. Mada, ove godine radost zbog poraza srbijanskog predstavnika umanjena je činjenicom da je pobedu nad slobodnim svetom, ipak, odneo azerbejdžanski diktator.
Zašto se radujem kad fudbaleri ispadnu u prvom krugu, bilo kvalifikacija za LŠ ili svetskog prvenstva? Zato što i oni, kao i ekipa iz prethonog pasusa, ne reprezentuju nikakvu vrednost. Reprezentacija čiji se treneri i igrači, mahom lišeni intelektualnih, moralnih i profesionalnih kvaliteta, vrbuju i angažuju ispod žita, u kojoj vladaju klanovi, muljaža i bezobrazluk, nema pravo da veruje da predstavlja ikoga. Kakva nam je reprezentacija – takvi su joj i dometi, teško je poverovati da je nešto građeno na obrnutim vrednostima sposobno na velika dela. Radujem se svakom njihovom porazu jer je on predstavlja poraz gluposti, slavoljublja i samozaljubljenosti.
Zašto se radujem porazima Novaka Đokovića? This is a tricky question! Zato što Rodžer Federer ne diže tri prsta kad pobedi, zato što za zivota nema spomenik u obliku japanskog samuraja, zato što mu država nije poklonila ništa, zato što mu roditelji ne agituju na predizbornim skupovima kriminalnih organizacija i najpre, zato što kao slobodan građanin mogu da navijam za koga hoću!
Zašto se STVARNO radujem svim ovim stvarima? Zato što svaka besmislena nota koju Željko i ekipa ispevaju, cementiraju izvrnuti sistem vrednosti i ubijaju svaku pomisao da će oni koji dolaze naučiti bilo sta. A bez preispitivanja, bunta, subverzivnosti i otpora, svako društvo i sistem osuđeni su na lagano umiranje. Putinu je bar lako, Rusa ima 300 miliona, propast može da potraje, ali nama su resursi ograničeni. Radujem se porazima budala zato što se u ovoj zemlji skoro niko ne raduje pobedama pametnih.
(*tekst je preuzet iz e-novina!)
(Borac za ljudska prava u Azerbejdžanu: Željko Joksimović, patriotski glas)
Zato što svaku pobedu Novaka i ostalih, oni koji su umislili da su država, iskoriste da sluđenu skupinu telesa, koju neki preterano optimistično nazivaju i građanima, ubedi da joj je super! Jer njih koriste da nas ubede da, i pored toga što nemamo za hleb, što crkavamo kao pacovi po prljavim bolnicama, što nas u institucijama tretiraju kao stoku, što nam deca imaju perspektivu samo kao pevaljke, političari ili makroi, stvari i nisu tako loše, ali da mogu biti i gore. A taj jebeni trenutak traje već dvadeset godina!
Zašto se radujem kad Željko Joksimović ne osvoji pesmu Evrovizije? Ako i zanemarimo činjenicu da zemlje članice EBU na ovo “takmičenje” kandiduju uglavnom idiotske pesme čiji izvođaci veruju da je dovoljno da na bini izgledaju što gluplje, ostaje nam pitanje ko se to zaista loži na pesmu Evrovizije? Lože li se građani Ujedinjenog Kraljevstva? Ne. A Francuzi i Nemci? Teško. Na ovo takmičenje padaju uglavnom zemlje, kako neki pametni Bosanci primetiše, wild wild easta. Meni je to sasvim dovoljan razlog da diskvalifikujem većinu učesnika.
No, da se vratimo u motherland i pomenutog umetnika. Željko Joksimović i njegovi saborci poput Momčila Bajagića, Neše Galije, Pilota i ostalih od države podržanih i finansiranih narodnjaka, oličenje su onoga što Srbija danas jeste: ogromna pustara sa malo forme i nimalo smisla. Zato se radujem svakom njihovom porazu, jer je to poraz gluposti i taštine. Mada, ove godine radost zbog poraza srbijanskog predstavnika umanjena je činjenicom da je pobedu nad slobodnim svetom, ipak, odneo azerbejdžanski diktator.
Zašto se radujem kad fudbaleri ispadnu u prvom krugu, bilo kvalifikacija za LŠ ili svetskog prvenstva? Zato što i oni, kao i ekipa iz prethonog pasusa, ne reprezentuju nikakvu vrednost. Reprezentacija čiji se treneri i igrači, mahom lišeni intelektualnih, moralnih i profesionalnih kvaliteta, vrbuju i angažuju ispod žita, u kojoj vladaju klanovi, muljaža i bezobrazluk, nema pravo da veruje da predstavlja ikoga. Kakva nam je reprezentacija – takvi su joj i dometi, teško je poverovati da je nešto građeno na obrnutim vrednostima sposobno na velika dela. Radujem se svakom njihovom porazu jer je on predstavlja poraz gluposti, slavoljublja i samozaljubljenosti.
Zašto se radujem porazima Novaka Đokovića? This is a tricky question! Zato što Rodžer Federer ne diže tri prsta kad pobedi, zato što za zivota nema spomenik u obliku japanskog samuraja, zato što mu država nije poklonila ništa, zato što mu roditelji ne agituju na predizbornim skupovima kriminalnih organizacija i najpre, zato što kao slobodan građanin mogu da navijam za koga hoću!
Zašto se STVARNO radujem svim ovim stvarima? Zato što svaka besmislena nota koju Željko i ekipa ispevaju, cementiraju izvrnuti sistem vrednosti i ubijaju svaku pomisao da će oni koji dolaze naučiti bilo sta. A bez preispitivanja, bunta, subverzivnosti i otpora, svako društvo i sistem osuđeni su na lagano umiranje. Putinu je bar lako, Rusa ima 300 miliona, propast može da potraje, ali nama su resursi ograničeni. Radujem se porazima budala zato što se u ovoj zemlji skoro niko ne raduje pobedama pametnih.
Facebook
Twitter
Discord
Comments
Prviiii o/
V+S
Pravi Srbenda, zbog takvih smo ovde i dogurali...
ovo se vidi da je piso neki puno kompleksni covek..............................................................................
🙂
''Lože li se građani Ujedinjenog Kraljevstva? Ne. A Francuzi i Nemci? Teško.''
Ххахахахахахахаххаха
Аутор текста је ипак тежак комплексаш и без обзира колико гајим презир према еврогејовизији, не могу а не додам да то исто грађанство напредне западне Европе слуша исто, а често још горе смеће од музике, да не говоримо тек о Американцима, где и она национална мањина (црнци) који су једино што се тиче те земље и оставили неки траг када је у питању историја савремене музике, сада раде смеће.
Његово виђење ''слободног света'' и улогу ''фашистичког азербејџанског диктатора'', не желим ни да коментаришем. Није му лако.
[removed]