Join the new world

Kako se snaći?
Nalaziš se u savani. Na tebe juri lav. U ruci držiš jabuku. Kako ćeš se spasiti i onda otići u Rim? Baciš jabuku, jabuka ne padne daleko od stabla i uzpužes na stablo. Pošto si se spasio, pao ti je kamen sa srca i ubio lava. Kad si ubio lava, onda si na konju. Kad si na konju, kreneš bilo kojim putem, jer svi putevi vode u Rim…



Život je nepredvidiv, hvala Bogu, inače bi verovatno životni vek prosečnog čoveka bio 35-40 god, kao posledica neizlečive bolesti: smoritisa (lat. s-morbus neuroni non-motorii). Srećom, nije tako, pa živimo ovakve živote sa svim lepim i ružnim, ali bar nepredvidivim šta on nosi. Jedna od meni omiljenih vrlina kod ljudi je SNALAŽLJIVOST. Realno za snalažljivost nije potrebno ispunjavati neke specijalne kvalifikacije. Ne moraš da budeš obrazovan, ni lep, ni zgodan, ni visok, ni iskren, ni romantičan, ni da imaš specijalno visok IQ, mnogo toga .....ni....("ni" je u našem narodu poznat kao brat od ujaka broja "pi", jer se otprilike njihov niz slično završava na 1 decimalu + -) Ima nešto što se zove EQ, kao jedinica za emocionalnu inteligenciju, ako niste znali, da, da. E pa nije ni to. 🙂
Sa tim se rađaš. Za osobinu da budeš spremniji nego drugi, da brže reaguješ, da se prilagodiš ne možeš zahvaliti mami, genetici, školi, iskustvu.... mada uz neke od tih faktora se možda brže iznedri. Ili si SNALAŽLJIV, ili ne. Jedino u šta sam 100% siguran da snalažljivi ljudi nisu glupi, jednosmerni i ograničeni.
Sasvim slučajno reših da pišem o tome. Posle par rakijica, juče posle posla sa drugarima prisećali smo se svega i svačega iz mladosti (hehehehe). Uglavnom smešnih i zanimljivih događaja i likova, gde je snalažljivost čest i ključan faktor smeha. Pa poželeh da sa vama podelim fascinaciju ljudskom snalažljivošću kroz 2 pričice.



Albert Ajnštajn je često obilazio univerzitete i na njima držao predavanja o teoriji relativiteta. Jednoga dana mu je vozač za vreme vožnje rekao u šali:
- Gospodine profesore, vaše predavanje sam slušao više od 30 puta. Znam ga napamet. Mogao bih čak da vas zamenim.
- Odlično, - odgovori naučnik, - evo vam prilike. Ovde, gde putujemo, ne znaju kako izgledam. Dajte mi vašu kapu i biću vozač, a vi se predstavite kao profesor Ajnštajn.
Vozač je održao odlično predavanje. Kad je hteo da ode, jedan profesor mu je
postavio veoma komplikovano pitanje. Vozač se nije zbunio već je mirno odgovorio:
- Iznenađen sam što mi postavljate tako jednostavno pitanje. Odgovor zna čak i moj
vozač. Pitajte ga!
🙂

A na drugom kraju sveta neka druga priča, 100 godina kasnije, sa manje poznatim junacima ide ovako.
Naime, jedan od drugarovog, druga, pa brat 😃 je išao na probni rad za posao prodavca u nekom salonu nameštaja u Beogradu. Ušao je u uži izbor (3 kandidata) i svako je imao po 3 radna dana da se pokaže. U suštini nije težak posao, ili imaš dara da prodaješ i animiraš ljude, ili ne. Skroz je druga priča i ako imaš talenta za to, da li bi se time bavio, odnosno zarađivao za život. U svakom slučaju, poslednji dan našeg junaka iz priče je bio jadan, što se prodaje tiče. Tako da je već polako razmišljao kako je samo gubio vreme, šta će reći matorima i bratu, i pitajući se kad li će se ukazati sledeća prilika da se skine roditeljima sa grbače i da zarađuje za hleb svoj nasušni. Pred kraj radnog vremena uslužuje on mušteriju koja traži određeni sto. Posle 20-ak pokazanih stolova, bliži se ivici stpljenja. Odjednom mušterija se oduševljava poslednjim ponuđenim eksponatom...... samo.... prevelik je.

A i taman bi mu u njegovom komfornom stanu od 32kvm, pasovao taj sto, al ne ceo, nego samo pola.

Šilja (brat dugarevog druga), ulazi kod menadžera salona, da vidi može li se nešto napraviti, ne primećujući da je za njim krenuo i potencijalni kupac.
I sa vrata ne baš diskretno kaže nadređenom:
-E šefe, ima jedan debil, koji hoće da kupi pola stola... e bre, čovek hoće pola stolaaaaa, ne verujem.
Menadžer nije uspeo ništa da kaže, samo je pogledao preko Šiljinog ramena i pretpostavio o kome se radi, ali nikako nije mogao da spreči Šiljinu ispalu.
(doduše postoje ljudi koji imaju specijalan talenat za pravljenje neprijatnih situacija... postoje i majstori za to...postoje i ljudi kojima je to svakodnevnica.... i na kraju postoji Šilja.)


Primetivši menadžerov pogled na nekog iza sebe pretposavivši ko bi to mogao biti, reagovao je brzo i samo je nastavio rečenicu:
-...ali srećom imamo ovog gospodina da mu prodamo drugu polovinu.
Da, da, Šiki ima još jedan talenat, da se neviđeno iščupa iz govana. Verovatno je to stečeni talenat, kao posledica nenormalnog upadanja u ista. Šta ćeš, evolucija je čudo.
Ništa naravno od prodaje i cepanja stola sa testerom, ali je naručena izrada neke manje verzije. Na kraju, njemu menadžer saopštava da je uprkos svemu njega izabrao, jer se neke poželjne osobine ne sreću baš tako često kod zaposlenih, a to je SNALAŽLJIVOST. Nešto kasnije zajedno izlazeći, posle radnog vremena nasmejani u opuštenoj priči, konverzacija je tekla:
-Nego mali, ti beše iz ..iz...Loznice?
-Jeste bili blizu, ali ne, ja sam iz Šapca.
-Da, da, jeste, reče ti iz Šapca. Dobar si, može od tebe nešto da se napravi. Imaš talenat da se snađeš, što je bitno. Hmmm Šapčanin?!?!
(onda Šilja ponesen lepim razvojem događaja i raspoloženjem se opusti)
-Znate šta kažu za Šabac, tamo ima samo dobrih kurvi i fudbalera.
-khm, khm...meni je žena iz Šabca.
-Auuuuuuuuuuuuuuuu.......kom klubu igra???

😃
Aj uzdravlje!