Vivisekcija paravojnih jedinica

Day 547, 04:13 • Published in Serbia Serbia • by Nemanja Ciric

Ljudi često prave grešku da usled ne poznavanja principa rada bilo koje oružane organizacije državne ili privatne dovode sebe u zabludu da im je neophodno osnivanje privatne vojske ili pristupanje istoj. Kao neko ko sebe smatra iskusnim vojnikom i igračem dobro upućenim u funkcionisanje eRepa pokušaću da objasnim zašto ovo nije istina.

Prvo treba da razgraničimo paravojne i plaćeničke organizacije. Prvo predstavlja (kolko-tolko) organizovanu grupu ljudi koja samostalno obavlja treninge ali se ultimativno stavlja u službu države čijim se podanicima pripadnici jedinice osećaju. Klasičan primer srpske paravojne jedinice su Beli Orlovi. Drugo je varijacija na istu temu i razlikuje se od paravojnih jedinica po tome što jedinica svoje usluge stavlja na raspolaganje najboljem ponuđaču, u zamenu za monetarnu kompezaciju. Klasičan primer plaćeničke organizacije je "naša" Alcatraz Elite Forces.

Poenta svake vojne organizacije bez obzira na to ko je vodi i kako je koncipirana je što kvalitetniji trening. Ovo podrazumeva što ćešću upotrebu što kvalitetnijeg oružja i tu dolazimo do kamena spoticanja za svaku srpsku vojnu formaciju. Da bi se dobilo oružje mora se ili kupiti ili zaposliti radnike u fabrici da se napravi. Prvo zahteva (u slučaju q1) 0.15 zlatnika po komadu iliti 0.75 zlatnika po osobi po danu. Drugo zahteva rad ekivavalentan toj ceni.

Za sve buduće ratnike željne borbe i napredovanja bi ovde MORALO da se nametne pitanje: odakle meni ili bilo kojoj organizaciji 0.75 zlatnika dnevno za moje oružje? I dolazimo do jedine stvari koja razlikuje oružane grupe među sobom (to jest do najbitnije stvari) - način finansiranja.

No, analizirajmo prvo alternativu: izrada oružja u sopstvenoj radinosti. Da bi neki pripadnik bilo koje date jedinice dobijao 5 q1 oružja na dan u ovom scenariju mora da ih proizvede. Da bi ih proizveo treba mu manufacturing skill od preko 5 pri čemu se optimalni broj zaposlenih i odlično zdravstveno stanje tokom rada podrazumevaju. Postoji još jedan faktor u jednačini a to je IRON odnosno gvožđe koje je neophodno za proizvodnju oružja kao i hrana koja je potrebna svim radnicima. IRON se rešava tako što se otvori još jedna firma koja ga proizvodi, no i ona zahteva radnike i to njih 10.

Dakle, nukleus samodovoljne vojne organizaije se sastoji iz 20 ljudi, od čega je 10 specijalizovano za manufakturu i 10 za proizvodnju resursa. Tih 20 ljudi zahteva 100 q1 oružja dnevno, što zahteva 500 productivity-ja u LAND i u MANUFACTURE (productivity je produktivnost koja zavisi od vaše veštine (SKILL), zdravlja i broja ljudi u firmi). Na 10 radnika u oružani to je 500 prod po radniku, što zahteva prosečan skill 10 (maltene nemoguće) i isto tako u rudniku.

Prethodni primer je služio da ilustruje misao da 5 q1 oružja dnevno za trening zahteva da 0.75g bude potrošeno po osobi dnevno ili da ta osoba obavi rad koji ima tu ekvivalentnu vrednost. Pri tome u drugom scenariju treba 65 zlatnika kako bi se osnovale kompanije i org koja će da ih drži - što neko MORA da izfinansira. Ovo je scenario gde ni jedan radnik ne zarađuje ni prebijene pare već samo radi za oružje. Dodajte na to činjenicu da morate da plaćate radnicima makar minimalac (zbog zakona a i da bi imai da jedu), što zahteva da oni proizvedu i malo više pa da se višak proizvoda proda.

Imajući sve ovo na umu moguća su tri scenarija: dofinansiranje jedinice, manji broj oružja na dan ili da se jedinica stvarno sastoji iz 20 ljudi sa skillom 10+. Najčešće se koristi kombinacija prve dve varijante.

Dofinansiranje jedinice se postiže na par načina: skupljaju se donacije od građanstva (praktikuje paravojska u formiranju pod nazivom VojskaSrbije - nema veze sa Ministarstvom Odbrane ili Vojskom eSrbije koje su državne institucije), uvode se članarine ili pristupnine (praktikuju Alcatraz Elite Forces), ili država mesečno izdvaja pare za ovu svrhu (praktikuju bogatije države od naše). Donacije su vrlo nestalan izvor prihoda i zahtevaju dobre rezultate i lično mislim da će svaki inteligentan igrač pre donirati sopstvenoj državi ili humanitarnoj organizaciji nego paravojnoj jedinici. Pristupnine su vrsta piramidalne prevare: glatko funkcionisanje jedinice zahteva KONSTANTAN priliv sredstava, kada "presuše" novi članovi standard (broj i kvalitet oružja na dan) pada na ono što sami proizvedete. Članarine zahtevaju da sve pare od udarničkih medalja (hard worker's medal) i levelovanja (dobijete gold za svaki novi level posle 16) donirate toj organizaciji pošto drugih izvora prihoda nemate (radite za minimalac i oružje).

Poslednja metoda dofinansiranja otvorena samo plaćeničkim organizacijama je ratovanje za pare - jedinica se dogovori sa nekom od strana u nekom ozbiljnom konfliktu da za izvesnu sumu dođe i ratuje za tu stranu (pokušava da uradi Alcatraz Elite Forces). Međutim, koliko god "kul" zvučalo da vam neko plaća za vašu vojnu sposobnost, to podrazumeva da vi nešto i vredite, u pravom svetu to znači da nanosite minimum 100 štete po udarcu, s tim što se negde kao uslov postavlja i 150. Pomenutih 100 štete po udracu može da radi neko ko ima zadovoljen sledeći minimum uslova: q5 oružje, 8+ snaga i čin kapetana. Bez ovoga neće niko ni da priča sa vama, što vam verovatno momci iz Alcatraza mogu potvrditi.

Manji broj oružja je neminovnost, pogotovo u bilo kojoj srpskoj vojnoj formaciji usled finansijskih razloga koje sam objasnio. Ponegde se još uvodi optimizacija raspodele oružja gde se ne daje svima isto čak ni po SKILLu u proizvodnji, već po tome koliko im fali do čina (više oružja dobijaju oni koji su bliži činu) ili koliko su jaki vojnici (snaga*koeficijent od čina).

Realnost prosečnog Srbina je da on ima prosčan skill od oko 3 i prosečnu snagu (STRENGTH) od oko 5 i da on ne može da dobija veliku količinu oružja stalno. Čak i veštinom 5 u manufakturi dnevno može da dobije 2.5 q1 oružja a ta veština je daleko od prosečne. Ako pažljivo pogledate ko su najjači Srpski vojnici u ovoj igri videćete da su oni ili pripadnici elitne jedinice ili ministar odbrane 🙂, uz možda po koji izuzetak. Glavna sličnost između svih njih je da su uložili vreme u svoju vojnu karijeru. Bez par meseci igre posvećenih samo vojsci jednostavno nema pravog vojnika i nikakve prečice u vidu paravojnih organizacija ne postoje.

Vredno je napomenuti da vojska trenutno radi tzv stockpiling - ne razdeljuje vojnicima svo proizvedeno oružje već skladišti izvestan procenat kako bismo imali oružja u slučaju rata. No kada se sve sabere i oduzme na duge staze privatne vojske u kojoj su Srbi iz prostog razloga što smo mi mlada nacija sa još uvek slabim igračima može u najboljem slučaju da posluje kao i VeS.

Po meni jedina varijanta u kojoj ima smisla biti u paravojsci je kada država apsolutno i potpuno ne funkcioniše ili ako je u pitanju plaćenička organizacija koja se sastoji iz ljudi koje bi neko unajmio pa da tako može da se finansira. U svim ostalim slučajevima prolazite isto ili bolje samostalno ili u vojsci.

Nadam se da sam uspeo da približim problematiku ljudima koji se otiskuju u svet vojevanja.