Uzroci poraza (distorzirana perspektiva)

Day 1,234, 15:19 • Published in Serbia Serbia • by Arssen



Postoje dve opcije, odnosno dva načina sagledavanja ovih poraza. Jedan je ispravan, drugi nije, simple as that.

Možemo krenuti od pogrešnog i naširoko zastupljenog metoda koji se sastoji u psovanju majke svakome ko ima kreditnu karticu i istu koristi protiv nas u bitkama. To bi bio onaj uveliko prisutan "drugi su krivi" stav koji je osakatio i zaustavio u razvoju mnoge narode i mnoge pojedince. Dok god opravdanja za svoje neuspehe tražiš i uspevaš pronaći u drugima nikada nećeš adresirati uzrok problema, a samim tim se nećeš ni pomeriti s mrtve tačke. Oni kojima bi ovi redovi možda i koristili su ionako prestali čitati kada su umesto vimena i napućenih silikonskih usana videli sliku nekih novina i kafe. Mrš fegetu, daj sise!

No, postoji i ispravan način posmatranja problema, a glasio bi otprilike ovako - "šta sam ja mogao uraditi da se ovo ne desi?" E pa, drago mi je da si pitao druže. Mogao si uraditi sledeće. Mogao si, recimo, odustati od fiks ideje da napadneš Bugare u ovom trenutku. "Zašto?" pitaš me i dodaješ jedno resko "izdajniče". Pa zato, prijatelju što saveznici imaju gomilu otvorenih frontova na kojima si mogao potrošiti svoj influence, nisi morao započinjati vrlo napornu kampanju nepuna tri dana nakon što si okončao jednu koja je bila krajnje iscrpljujuća, kako emotivno tako i ekonomski. Ja da sam recimo Španac pitao bih se - a zašto Srbi otvaraju još jedan front sa još jednom jakom državom čiji im resursi ne trebaju kada mene ovde pritiskaju sa svih strana? Znaš zašto, drugar? Pa zato što nam je u krvi busanje u grudi, kurčenje, dovikivanje, podvikivanje, uzvikivanje i manje više bilo koja varijanta vikanja. Morali smo pokazati izdajničkim Bugarima gde im je mesto. Pokazali smo im tako što smo izgubili četiri (od čega su tri bila izuzetno bitna) oslobodilačka rata dok smo uzimali beskorisni Vidin.

Ma važno je da smo istrolali sve živo, već proslavili osvajanje Bugarske i držanje Hrvata pod okupacijom do kongresnih izbora. U shout-ovima i člancima je već sve bilo odrađeno vrlo studiozno pa verovatno i nije bilo potrebe da se to vidi i na terenu. Ovde je bitno šta kažeš, a ne šta uradiš. Najglasniji su naravno i najbolji... pa zato što viču da su najbolji.
Već sam jednom pisao na temu slavljenja pobeda unapred. Broj stvari koji se promenio od tada je 0 (nula). Broj problema koji je takav stav izazvao... veći od 0 (nula). Ma ti sumnjaš u Srbiju, bijedni crve! Ma ne sumnjam, ozbiljno, samo sam realan, a i trudim se da ne moram već koliko sutradan pojesti sopstvene reči. Stalo mi je do ličnog integriteta. To vam je kao onaj deo kada je Šešelj rekao sudijama ili tužiocima ili kome već da će morati pojesti sva govna koja su izasrali. E pa društvo, tako vam je i ovde. Kada izbaciš govno koje govori kako smo mi toliko jaki da se čitav Svet trese od same pomisli na nas, a onda u jednom danu pukneš četiri RW-a, vratiš dve države na mapu i uzmeš regiju koju niko nije branio, onda je i za očekivati da će te neko nahraniti tim govnetom, posebno ako uz sve to još i vidno peniš. Izvinjavam se svima, obično nisam ovoliko plastičan.

A šta da vam kažem, nije ovo ni prvi ni poslednji neuspeh. Nije to strašno, biće ih još. Ono što je tužno za videti jeste da nakon godinu i po dana, putovanja sa jednog kraja eSveta na drugi, nekoliko hiljada pređenih virtuelnih kilometara, određene ključne stvari se ipak nisu pomerile ni za milimetar...