Učenje Don Huana

Day 2,691, 13:17 • Published in Serbia Serbia • by eArizon

Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put pređe sav, do kraja. I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha.




"Ljutiš li se na mene, don Huane?" upitah ga kad se vratio. Izgledao je iznenađen mojim pitanjem.
"Ne! Nikad se ni na koga ne ljutim. Niko na ovom svetu ne može da učini ništa toliko značajno da bih se ja naljutio. Ljutiš se na ljude onda kada misliš da su njihovi postupci važni. Ja tako više ne mislim."

"Kad čovek tek počne da uči, još mu krajnji cilj nije sasvim jasan. Svrha mu je nesigurna, naum neodređen. Očekuje nagrade koje nikada neće videti, jer ništa ne zna o teškoćama na koje će naići u toku učenja.
Polako počinje da uči - prvo malo-pomalo, a onda u velikim odeljcima. I ubrzo se njegove misli sukobljavaju. To što uči nikada nije ono što je zamišljao, ili video u mašti, i zato počinje da se plaši. Učenje nikada nije ono što čovek očekuje. Svaki korak u učenju donosi novi zadatak, a strah koji čoveka obuzima počinje nemilosrdno, neumitno da raste. Njegov cilj postaje borbeno poprište."

Zato moraš uvek da imaš na umu da je jedan put samo jedan put; ako osećaš da ne bi trebalo njim da pođeš, onda nipošto ne smeš ostati na tom putu. Da bi ti stvari bile tako jasne, moraš disciplinovano živeti. Samo tada ćeš znati da je bilo koji put samo put, i nema uvrede ni za tebe ni za druge ako ga napustiš, pod uslovom da ti to tvoje srce nalaže. Ali na tvoju odluku da istraješ na jednom putu ili da ga napustiš ne sme da utiče strah ni ambicija. Upozoravam te. Razmotri svaki put dobro i razumno. Isprobaj ga koliko god puta misliš da treba. Onda postavi sebi, ali samo sebi, jedno pitanje. To pitanje je ono koje postavlja samo veoma star čovek. Moj dobrotvor mi je jednom o tome govorio kad sam bio mlad, ali moja krv bila je tada suviše jaka da bih to razumeo. A sad razumem. Reći ću ti koje je to pitanje: ima li taj put srca? Svi su putevi isti: nikud ne vode.To su putevi koji te vode kroz šumu ili u šumu. Mogu reći da sam u životu prošao dude, duge pute, ali nigde nisam stigao. Pitanje mog dobrotvora sa ima smisla. Ima li ovaj put srca? Ako ga ima, to je dobar put: ako ga nema, ne valja. Ni jedan ni ni drugi put nikuda ne vode, ali jedan ima srca, a drugi nema. Na jednom je putovanje radosno, dok god se njemu krećeš, dok god si s njim sjedinjen. Drugi put će te naterati da proklinješ svoj život. Jedan ti daje snagu, drugi ti je oduzima.

U sledećem broju knjiga druga: "Odvojena stvarnost"