Treb’o bi nam neki rat

Day 830, 09:37 • Published in Serbia Serbia • by Bora111

Treb’o bi nam neki rat, da pokrene malo posustalu privredu. Strefila nas je teška deflacija, neki proizvodi postaju neisplativi za proizvodnju. Industrija proizvodi daleko više robe nego što je potrošačima potrebno, a opet mora nešto da se proizvodi da bi potrošači dobili platu i uopšte mogli da se nazovu potrošačima. Ova igra se tiče rata, ako nema sada rata preostaje nam jedino da se spremamo za neki rat u budućnosti. Čini mi se da smo se spremali isuviše dugo, pravog rata Srbija nije videla od vijanja sa Rumunima po bugarskim regijama.

Ali koga uopšte napasti? Rumune i Hrvate je neracionalno, jer bi ti ratovi bili skupi a verovatno ne bismo dugo držali njihove regije ako bismo ih uopšte i osvojili. A tu je i pitanje njihovih MPP-ova koje ne bi trebalo da aktiviramo sad kada je naša azijska kolonija toliko osetljiva. Bosna je već manji zalogaj, ali smatram da bi napad na Bosnu stvorio gomilu novih problema našim ljudima tamo, i bilo bi više štete nego koristi. U Aziji moramo da držimo dupe uza zid, ono što tamo kontrolišemo je isuviše vredno da bi ga prokockali nekim nepromišljenim potezom, možda jedino da obrišemo Severnu Koreju sa mape kako bismo ućutkali dosadnog „Sevrnokoreanca“ koji nas sve redom nervira. Zapravo, jedan fini napad na Slavoniju bi mi od svega najviše ulepšao dan, ali avaj, ta high iron regija nas isuviše ograničava kada su sitni užitci u pitanju.

Nekad smo bili hrabriji, zaletali smo se na Hrvatsku bez obzira na njenih 15 MPP-ova koje smo onim napadima na Slavoniju aktivirali. Ali opet tada nismo imali ništa da izgubimo, sada je drukčija priča, moramo da budemo razboriti. A razboritost često stoji nasuprot hrabrosti, mada će hrvatski trolovi reći da je to kukavičluk.

Da, postali smo veliki igrači, vrlo silni u vojnom pogledu, ali još silniji u spletkarenju. Verovatno to tako mora, tako je racionalnije. I tu high iron regiju smo dobili zahvaljujući lukvastvu a ne herojstvu. Malo diplomatije, malo taktike, malo potplaćivanja goldom i bolnicama i eto ti ga ono našta su Poljaci potrošili hiljade zlatnika i na kraju ostali praznih ruku. Verovatno ćemo na sličan način i izgubiti tu regiju, tako to obično biva.

Ako smem da primetim, eSrbi me sve više podsećaju na stare Romane. Vrlo moćan narod koji je najpre slabio protivnika lukavstvima a svoju vojsku koristio samo da bi dovršio posao i zavladao njime. Stari Romani su bili majstori lukavstva, nažalost, tu majstoriju nisu umeli da čuvaju samo za strance, već su je koristili i za svoje sunarodnike; na kraju su postali toliko zaneti unutrašnjim borbama i sopstvenim interesima, da više nisu imali snage da se odupru varvarima i na kraju su bili uništeni.

Neverovatno kolko mi naš truli vojni vrh liči na rimske generale koji su se bunili protiv svog imperatora i otkidali delove carstva kako bi njima upravljali. U nekoj normalnoj modernoj vojsci takvi generali bi bili najureni iz vojske, ali ne, kod nas komandiri imaju status feudalaca koji na svojim feudima rade šta god žele, a odanost kralju dokazuju samo slanjem svoje vojske kada ovaj to od njih zatraži.

Iskren da budem, već mi se takvo ponašanje toliko ogadilo pa sam počeo da se trudim da o otme ni ne razmišljam. Pre nekog vremena me je neki igrač smarao kako bih trebalo da se preselim u Lionking jer je to valjda patriJotski. Ne pada mi na pamet, sa svojom nepatriJotskom reputacijom mi nije problem da kažem da mi ta regija ne znači mnogo. Dok ju je držao Iran značila je, i kad je ista bila napadnuta od strane Amerikanaca pojurio sam u Iran i branio je koristeći Q4 i Q3 oružje (u to vreme mi je to bilo skupo). Kada bi neko sada napao ovu regiju ne verujem da bih koristio nešto jače od Q2. Jeste, ovo zvuči vrlo nepatriJotski, zar se tako odnosi prema toj dragocenoj regiji koju smo toliko žudeli da imamo? Al opet „šta nam vredi i da ceo svet dobijemo ako dušu svoju izgubimo“. Bojim se da eSrbija sve više gubi svoju dušu, gubi svoje jedinstvo, a dobija sve više i više sitnih interesa koji će je na kraju razoriti.

Sećam je onog jedinstva koje je vladalo među nama letos dok smo bili slabi i pod terorom hakera. Sećam se onog 25. juna kada smo svi pohrlili iz Indonezije i Mađarske u Hrvatsku kako bismo preuzeli parlament i lupili Hrvatima zasluženi šamar zbog svih pakosti koje su nam proteklih meseci činili. To je bila jedinstvena Srbija, ali tada smo bili sjedinjeni u muci, sada muke nema, sada ima bogatstva, ali ima i grabeži za njim. Pravo da vam kažem nadam se da nećemo osvojiti još neku azijsku high regiju, jer bi nas to verovatno uništilo. Pogotovo ako bismo to učinili koristeći se prevarama kako su to naši vojni „stratezi“ zamislili. TO Indije, Malezije i ko zna čega, sve više ličimo na EDEN. Ali EDEN još i mogu da opravdam, bio je slabiji od PEACE-a i morao je da se snalazi kako zna i ume, a koje je naše opravdanje?

Zato nam treba jedan dobar rat, ne kolko zbog ekonomije, kolko zbog uspostavljanja jednog zajedničkog cilja, cilja koji će nam povratiti jedinstvo. Ne moramo ništa da osvojimo, čak bi bilo korisno da to što bi osvojili potom vratimo vlasnicima. Ali važno je da ne ispustimo iz vida da je ova simulacija rata ipak igra, i da elemenat zabave ne smemo da zapostavimo.

Koga bismo na kraju mogli da napadnemo? Meni bi recimo bilo zanimljivo da napadnemo braću Grke. To je nekad i bio cilj? Sada više ne bismo morali da jurimo high iron, cilj bi mogao biti pomoć savezničkoj Turskoj. Ne bismo imali šta da izgubimo, sem onog golda koji bi dali za rat, ali on zato inače i služi, zar ne. A kolko bi to opet pomoglo našoj ekonomiji, koliko bi unelo zanimljivosti u igru, setite se onih dana kada smo ratovali protiv Rumunije kako je ova igra dobila na zanimljivosti. Ili možemo da se učaurimo u Lionkingu i polako gomilamo zlato kako bismo imali za tenkanje u slučaju napada na ovu regiju...


http://somokon.com/erep/hitcounter.png">