The Temple of The King
Day 1,381, 16:21
•
Published in Serbia 
•
by
•
by Pain-Kun
Otvorio sam vrata i izašao na tren. Napolju je stajala neka čudna mačka. Ogromno stvorenje, mačor, sjajnog crnog krzna i blještavih očiju. Nije se uplašio. Prišao je, predući, i protrljao se o moju nogu. Ja sam bio dobar lik i on je to znao. Životinje znaju takve stvari. Imaju instinkt.
Bukovski
Ne znam kako i zašto se setih baš Čarlsa, posebno jer sam u fazi Harukija Murakamija, koji kroz pojedinca oslikava stanje društva.
Suviše smo glupi. Vidi se to na svakom "koraku."
Počev od predsednika, preko članova raznih ministarstava, koji zajedno imaju(hrčak se izuzima) koeficijent inteligencije ravan onom splinteru.
Dakle momku koji je više puta uskakao u akvarijum, da bi spasao ribice koje su se davile.
Bilo kako bilo, nije stvar u karticama, Romperu, velikoj vojnoj snazi protivničkog, a užasnoj neorganizovanosti našeg kolonijalnog jednoseda...
Stvar je u nama - truli smo. Iznutra.
Jbg! Stalno nešto pametujemo, nesvesni licemernosti naše u svoj toj priči. "Ma koliko ona bila kulj."
Jurimo bele utvare, aveti. Među sobom, jer kako drugačije(retoričko pitanje)?
Naravno, dragi moji, vratićemo se. Kao što uvek činimo, ali u suštini ništa nećemo promeniti. Ostaće ista ona trulež na plućnom krilu, kao kada te grebe otrov više cigareta.
Nastavićemo po starom, pevaćemo pesme, junačke(i maljave) grudi ćemo redovno zalivati "patriotskim znojem", kako bi nam dlake sijale i davale onaj "Vau, to je moja Šauma" efekat.
Iako svakoga jutra, podneva, večeri i noći iskašljavo nagomilani katran, uporno nastavljamo divaniti jednu istu priču, jedna ista lica.
Trulež se taloži, lepi za odavno obolela pluća i poremećene disajne organe.
Dragi moji, batrgamo se u plićaku.
Za bolje jesmo, za gore nismo.
Za bolje nismo, za gore jesmo.
p.s. Članak zaista i bukvalno spada u kategoriju: "First steps in eRepublik", jer je bolje sprečiti nego lečiti.
Bukovski
Ne znam kako i zašto se setih baš Čarlsa, posebno jer sam u fazi Harukija Murakamija, koji kroz pojedinca oslikava stanje društva.
Suviše smo glupi. Vidi se to na svakom "koraku."
Počev od predsednika, preko članova raznih ministarstava, koji zajedno imaju(hrčak se izuzima) koeficijent inteligencije ravan onom splinteru.
Dakle momku koji je više puta uskakao u akvarijum, da bi spasao ribice koje su se davile.
Bilo kako bilo, nije stvar u karticama, Romperu, velikoj vojnoj snazi protivničkog, a užasnoj neorganizovanosti našeg kolonijalnog jednoseda...
Stvar je u nama - truli smo. Iznutra.
Jbg! Stalno nešto pametujemo, nesvesni licemernosti naše u svoj toj priči. "Ma koliko ona bila kulj."
Jurimo bele utvare, aveti. Među sobom, jer kako drugačije(retoričko pitanje)?
Naravno, dragi moji, vratićemo se. Kao što uvek činimo, ali u suštini ništa nećemo promeniti. Ostaće ista ona trulež na plućnom krilu, kao kada te grebe otrov više cigareta.
Nastavićemo po starom, pevaćemo pesme, junačke(i maljave) grudi ćemo redovno zalivati "patriotskim znojem", kako bi nam dlake sijale i davale onaj "Vau, to je moja Šauma" efekat.
Iako svakoga jutra, podneva, večeri i noći iskašljavo nagomilani katran, uporno nastavljamo divaniti jednu istu priču, jedna ista lica.
Trulež se taloži, lepi za odavno obolela pluća i poremećene disajne organe.
Dragi moji, batrgamo se u plićaku.
Za bolje jesmo, za gore nismo.
Za bolje nismo, za gore jesmo.
p.s. Članak zaista i bukvalno spada u kategoriju: "First steps in eRepublik", jer je bolje sprečiti nego lečiti.
Facebook
Twitter
Discord
Comments
није лош харуки. истина, читао сам само једну књигу.
бољи ми је буковски опет. недавно прочитао блудног сина. онако, у једном дану : )
о овоме се не вриједи расправљати.
све је већ тако фино речено дјелима нашим : )
votado
Ne batrgamo se u plicaku, vec u zivom pesku...
Tuga.
све је заиста како је и написано
Tekelija, stilovi su drugačiji, tako da je stvar ukusa.
Bukovski ti je bolji zato što si perverznjak. No dobro, i meni je Čarls bolji. : )
Paunović, ti si u živom pesku. Isto kao i spomenuti ministri(hrčak se ne izuzima). Ne razlikujete se nimalo, sem što ste na suprotnoj strani.
Tekelija haruki / tuki. Hahahha bilo je jache od mene.
Pain 100god te nema : )
Članak ti je kao šamar, direktan i realan, bolno istinit. Jedino što fali je otrežnjujuće dejstvo na društvo, to članci i ne mogu da učine.
Kad bi samo mogli, kao u "Paklenoj pomorandži", da zalepimo kapke ljudima pa da moraju da ga vide. Ovako....
Jbg...
Na nasu zalost, sve je istina.
Sve dok je netko drugi kriv za TVOJ problem, nema rješenja, jer očekuješ da će ga taj drugi rješiti.
Netko i vidi problem, ali ništa ne poduzima, ili poduzima uporno na način koji ne pridonosi rješenju problema.
A problem stoji, i neće nestati, ni kad zažmiriš, ili ga 'spremiš pod tepih', nego raste dok te ne slomije.
I tko je onda kriv....ali dok dodje do tog osvještenja, obično bude i kasno, jer posljedice su tu.
Dobar članak....
Bukowski....'presirov' za moj ukus.
carsla ne volim, perverzan je za moj ukus, a imala sam nameru da procitam norvesku sumu ili bilo sta... nije valjda da haruki ima neke slicnosti sa bukovskim?
ја перверзњак?!
гнусна лаж!!!