Tačka pucanja (by Ludooki)

Day 1,366, 02:24 • Published in Serbia Serbia • by Zaeban Covek

***** o vezivanju ***

Svilena posteljina je iz nekog razloga popularna iako se po njoj klizaš kao da si se spremio za takmičenje u slalomu, a ne za veče znojavog trljanja koje pretpostavlja da ne nameravaš da se usred istog sroljaš na pod. Osim ako je to i bio prvobitni plan, ali koja je onda poenta čaršafa kao poručenih za drifting po dušeku? Beli pamuk je izašao iz mode kod dronfulja kao što si ti. Pratimo modu, svetske trendove. Čitaju se časopisi sa seksualno implicitnim sadržajima o obogaćivanju posteljne gimnastike namenjeni ženama koje bi da se izbave iz samoumišljene čaure učmalosti, od čega si ti bila svetlosnim godinama daleko, ali ko te je u to mogao ubediti. Posećuju se seks šopovi i traže nove zanimacije. To je tek urnebes.

Jednom sam se zeznuo sa tim eksperimentisanjem kao što su vezivanja, mirisi, zvuci i drugi nadražaji koji obično nemaju veze sa celom logikom trljanja. Na koji način vezivanje treba da bude oslobađajući čin? To je paradoks veličine mamuta. Prepuštaš se partnerovim dodirima, učvršćuješ svoju povezanost potpunim prepuštanjem. Kako da se prepustim kad me zaseca u zglobovima? Kanap je bolji od lisica, toliko mogu da potvrdim, ali oba padaju u vodu pred mojim rukama na tvojoj koži. Ja bih da se prepustim dok te upijam dodirima, a ne dok instiktivno posežem za tobom preko lanaca koji mi prave podlive.

***** o tebi *****

Je l’ se ti to vređaš što sam te nazvao dronfuljom u prvom pasusu? Jebiga, verovatno sam mogao da upotrebim neki drugi izraz koji zvuči pristojnije, manje uličarski, ali ne menja značenje. Kurva? To je verovatno gore. Kučka nije izraz koji preferiram. On mi nekako dođe kao ispodprosečna psovka, a ne poslovna odrednica. Fuksa? Opet previše uličarski za tvoj ukus, ali mi se sviđa zvučnost. FU-KSA. F(uck) U Xa bi moglo da bude dobro ime za neki sajens fikšn treš roman koji nikada neću napisati. Poslovna pratnja? Najsmešnija sintagma koju sam čuo u životu. Tvoj posao je da pratiš nekoga? Ti si neki privatni detektiv koji uhodi za svoje klijente? Ili ideš na tuđi posao koji pratiš, usavršavaš se kao šegrt kod majstora? Rekoh ja da je dronfulja bolje, odmah te čovek razume kad mu kažeš.

’Ajde što si ti prodavala svoju guzu za novac (a moram da priznam da si imala savršenu guzu), nego što sam te ja voleo. I ti si mene, ne kažem da nisi, ali svakako da nisam bio baš sam sa sobom dok sam donosio odluku da se na taj način zbližim sa nekim ko se prodaje i to ne u figurativnom smislu. Pametni ljudi daju kintu, odrade posao i zaborave te. Ja nisam plaćao, ali nisam ni zaboravljao. Ni tebe, ni njih, defilujuće figure koje tabanaju preko mog travnjaka. Tvog, zapravo, ali sam imao tu uvrnutu pomisao da ga posedujem.

***** o nama *****

Svaki telefonski poziv, svako šaputanje u slušalicu (bilo pravo, bilo ono koje sam ja umislio), svaki sms, svaki novi prsten, ogrlica i miris koje su ti tvoji... klijenti poklanjali... Sve to me je dovodilo do granice pucanja koju nikada nisam prešao. Nažalost, na sreću... ili oba? Pržili su se da kupuju tvoju ljubav, a ti si volela mene i ja sam voleo tebe. Dronfulju. Ne biram tu reč da te povredim, iako istina verovatno boli. Posebno kada je izgovara neko tebi drag za koga bi dala i poslednju kap krvi, što si jednom i uradila. Ne poslednju kap, ali kada mi je trebalo, ti si bila pored mene, nakačenog na aparate i izrezanog posred stomaka. Nakon toga sam se dugo kolebao između ljubavi i poverenja prema tebi i racionalnog straha od onog čime se baviš. Da li da se testiram na plejadu polno prenosivih bolesti koje si mi možda prenela svojom krvlju? Ili da zatrem tu misao u korenu i prepustim se nečem tako slabašnom kao što je vera? Naravno da sam se testirao, iako sam pre toga gledao tvoje rezultate koji su crno na belo govorili da si čista od svega poznatog i nepoznatog. Mislim da sam potajno želeo da me zaraziš nečim što bi mi dalo povod da se zauvek odvojim od tebe. Mada, onda verovatno ne bih koristio kondome.

Pokušavao sam da shvatim zašto me zoveš kod sebe, na to mesto greha, apatije i moje mentalno-fizičke propasti? Pitao sam se da li doživljavaš neko perverzno zadovoljstvo od saznanja da se gnušam tog mesta koje me toliko podseća na jedinu stvar koju sam mrzeo kod tebe? Da li doživljavaš i mentalne orgazme dok te uzimam na mestu na kojem bih najradije povraćao umesto što prelazim dlanovima preko tvojih mekih bedara? Možda je to bio neki tvoj tajni recept da me kališ kao što se čelik prvo zagreva, pa naglo hladi u vodi. Malo mi daš na volju, pustiš me da skoro zaboravim na sve, a onda me dovedeš u stanje besa, nervoze i potpune rastrojenosti. Nakon toga me opet ohladiš i tako u krug. A opet, možda si jednostavno bila kreten.

***** o kraju ****

Pišem o tebi u prošlom vremenu, jesi primetila? Ne zato što nismo više zajedno, pa pokušavam da napravim i vremensku distancu, nego zato što si mrtva. O mrtvacima se obično ne škraba u prezentu, osim ako pišeš neku glupost sa zombijima i vampirima. Ili izveštaj u mrtvačnici. I ja sam mrtav. Otišli smo sa ovog sveta zajedno, zagrljeni. Ironija mog života koji se ugasio zajedno sa tvojim je što ga je presekao jedan od tvojih mušterija. I on se zaljubio u tebe. Ja sam ispao slučajna žrtva sa kojom si u tom trenutku razmenjivala telesne tečnosti. Imao je nepogrešivu logiku da treba da te ubije, jer ako on ne može da te ima za sebe onda ne treba niko. Kako li se ja nisam setio toga?

Da sam nekada prešao tu tačku pucanja do koje si me tako lako dovodila svojim uvrnutim zahtevima možda bih sada bio živ. Pod pretpostavkom da se ne bih ubio, kao što je uradio taj klipander što je od nas napravio sito na tvom krevetu presvučenom crvenom svilom. Krv se praktično nije ni poznala kada su plavci došli na uviđaj. Verovatno bih bio u zatvoru gde bi me cimeri silovali jer sam odneo sa ovog sveta ribetinu kakva si ti bila. Ili bi to uradili jer bi želeli. U svakom slučaju bi mi nastradala zadnjica na ovaj ili onaj način. Možda je ovako i bolje.

***** vama ******

Vama koji ste ostali dole i koji čitate sve ovo mogu da kažem samo da jeste bitno kada i kako ste otišli na onaj svet. Ne postoje Raj i Pakao, mada to ipak zavisi od ugla iz kojeg se posmatra. Ono što postoji je beskonačno proživljavanje poslednjih trenutaka pred smrt, pre samog umiranja. Znam da sada priželjkujete da ste na mom mestu.

***

Napisao Ludooki, leta maslačkastog 2011.