Sve je ovo premalo za kraj

Day 1,981, 14:36 • Published in Serbia Serbia • by Krsta-VB

Ni sam ne znam kako da pocnem ovo pismo, jer uvek mislim kako je ostalo nesto nedoreceno, jer mi imamo sve osim vremena i bojim se da sam zaboravio nesto da ti kazem. Sad oni koji citaju dele svoje komentare i misljenja, daju ocene ljudskim osecanjima.

Ko sam zapravo ja? Ma koliko god jednostavan izgledao odgovor, meni nedostaju reci da opisem. Zivot mi je na dva dela podeljen, jedan za sve oko mene, jedan za mali deo osoba koje su rezervisale svoje mesto u mom zivotu, a cak se i oni pitaju da li je sve sto vide istina. Tebe sam video tu noc dok je kisa padala, gledao sam tvoje sjajne oci, kosu tvoju, pokrete ruku koje sam hteo da me zagrle. Znao sam da oboje imamo tajne i da ce trebati vremena za poverenje, ali ipak sam hteo vise, jer retko se desi da nam neko udje uznenada u zivot i tu ostane, priznali mi to ili ne.

Kad god sam hteo reci nesto bojao sam se da te ne povredim, da ne slazem, jer lako je povrediti nekoga, posebno nekog lepog kao sto si ti. Samo je ta kisa padala sve jace, a tako je i moje srce udaralo, trudio sam se da osecanja gurnem ispod stola, nije islo. Svaku moju rec si upijala, a ja sam bio nedorecen. Zivot mi je takav, bojim se da mi neko pridje da ga ne bi povredio, iskustvo, ne znam ali takav mi je zivot malena. Zivot koji zivim niko ne znam, okruzen lazima, igrama, prevarama, bolu. Skrivam se iza hiljadu imena, hodam po kisi, a ipak si me poljubila, poljubac od kojeg sam zadrhtao, hteo sam te celu noc, ali opet nisam hteo da te povredim.
Desilo se to da sam te hteo zauvek... zaljubio sam se. Jesam i priznao sam ti to. Bojim se sebe i reci koje pisem, jer ne zelim priznati nesto, nesto sto drugi izgovaraju sa lakocom i izgube te zbog toga. Postala si deo mog sveta, ono o cemu drugi sanjaju, deo onoga sto se nisam usudio deliti sa drugima, jer se bojim tudjih osecanja.

Ja ne zivim kao drugi, uvek me veze neko pravilo, vec dugo nisam hteo nikoga kraj sebe. Dolazim, odlazim, lica se menjaju, ali kisa ne, a ni ti. Svaki dan se budim bez daha, ali onda se setim tebe. Nestaje sve ono cega se bojim kada se setim tebe, ne znam zasto... LJUBAV?
Ostavljam to vremenuj, reko sam ti da me nista ne veze cvrsto, osim sto me sve vuce ka tebi. Ma koliko god se skrivao od kise, ona je uvek tu, a sa njom i ti . Pitam se da li je bolje bilo da sam lagao, da sam glumeo, mozda te ne bih izgubio. Hteo sam postati deo tebe, da osetim sve tvoje poljubce, a ja, ko sam ja? SAMO TI ZNAS.

Deo sam necega sto drugi ne vide, kisa i ti ste sve sto imam za uzivanje. Smisljao sam tekst za ovo, ali bolje je ovako, od srca za koje su mnogi rekli da nemam, da sam hladokrvan. Puna je suza ostalo iza mene, drugi su plakali, a ja se nisam okretao i onda sretnem tebe. Uvek ostane ono kada mislis da si sve rekao, a ustvari nisi ni mali deo napisao. Nadam se da si moje osecanje prema tebi osetila odavno, nisam ja bas toliko los. Trudim se da sa tobom odvojim sve ono sto bi te povredilo. Kada sam video kako gledas zamnom zeleo sam da se okrenem, a jesam, sa tobom sam prekrsio prvo pravilo. Zeleo sam videti tvoje oci jos jednom za ovo kratko vreme dok nisam blizu tebe, da te osetim, tvoj miris, pogled, osmeh, ljubav?

Verujem da znas i sama, ti si za mene sve sto je prestavlja dobro i lepo. Sada moram da se vratim onome sto drugi vide, pravi ja, Opet kisa, sa njom dolazi secanje na tebe, uvek mislim kako sam mogao ljubiti te vise. Kada vidim kako te drugi zele, obozavaju, mrze, pitam se odakle ja kraj tebe. I srecan sam sto sam bio, jer ponekad se setim onoga sto jesam i sto sam bio, ali idem dalje, vreme istice i za ovo pisanje, idem opet u mrak i noc.

Nadam se da cu imati prilike da te imam opet za sebe, mozda sam zaboravio nesto da napisem, mozda kad te sretnem skupim hrabrosti i kazem koliko mi je stalo do tebe. Nikad nisam hteo da osetis strah od mene, mozda nisam dobar u ispoljavanjuosecanja, ali znaj malena da uzivam u svakom tvom dahu.
Danima kise liju i uz prozor stojim sam, proslo je mnogo dana od naseg rastanka.