Svadba, svadba, svadba...

Day 1,420, 13:50 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI


Prokleti posao... Nisam stigao na venčanje i sada moram da upadnem direktno na svadbu, kao neki padobranac. Znam da će svi da gledaju u mene kada uđem... A ni cveće nisam kupio, kako sam to zaboravio. Doduše, nosim ovaj koverat, samo ne znam da li da ga izvadim iz džepa, kada budem ulazio, da svi vide da ne dolazim praznih ruku ili... Ma, neka ga u džepu, baš me briga ko će šta da misli, gde da parkiram, to je sada problem... Ko bi rekao da ovi erepublikanci imaju ovoliko kola, kad ih pogleda čovek, pomislio bi puka sirotinja. Aham, evo jednog mesta, tu ću ga metnem...



Uf, u pozivnici piše restoran "kod distrika"... Kakav crni restoran, pa ovo je kafančura. No, dobro, poznavajući mladu, nisam ni mogao da očekujem nešto grandiozno. Njoj je važno da je piće jeftino, hrana obilna i naravno, da mladoženja dođe. Uf, čuje se muzika, ustvari, to kao da mladoženja viče u mikrofon. A, jeste, mladoženja naručuje pesmu samo za njegovu dušu, evo, cela kafana sada peva "članke briiiišem, beše mi dosadno, očiiiii mi suze, šta učini nesrećo!!!"



Zakoračujem lagano u kafanu i vidim - bio sam u krivu. Pa to sve p'jano, niko nije ni primetio da sam ušao. Tim bolje, ionako nemam cveće, a nešto se mislim, koliko su pijani, mogao bi i ovaj koverat da zadržim u džepu, niko neće ni primetiti da li sam ga dao ili jok.
Odoh pravo za mladenački sto, da čestitam, kako protokol nalaže. Tako, prvo mladoj, da se celivamo. Mlada sva ozarena, srećna i samo je đuskala. A i jadna, konačno se udaje, birala je i birala, dobro, nije baš birala, pre je kumila i eto... Jedan se zeznuo. Dajem mladoj kovertu, nije mi uspelo da ga zadržim. Čoveče, nisam stigao da kažem ni "čestitam", a već me ćapila za džep. Kako je nanjušila gde je koverta? A nije ni važno, 10 eura gore - dole. XD
Mlada naručuje "šeset devet hoću ja, neću jedan, neću dva, šeset devet želim, onda se veselim, šeset devet hoću ja..."



Stižem do mladoženje, celivamo se po srpski, tri puta, čestitam mu i pitam ga šta mu je to trebalo. A on će meni, namigujući šeretski "ma obrisaću ja taj potpis, samo ako krene naopako", beše mi žao da mu kažem da će ga to brisanje koštati barem pola imovine, ipak je ovo njegov dan, neka se veseli.



Kum je bio Ludooki, što me je iznenadilo, misleći da ću na tom mestu videti Lunatika, ali mi je mladoženja objasnio da ga je Ludooki toliko smarao da baš on bude kum, da više nije mogao da izdrži pritisak. Čestitam i njemu, mada mi nikada nije bilo jasno zašto se kumovima čestita. Jadničci se samo istroše za nečije veselje i, kao, budu glavne baje taj dan. A ustvari ih svi živi, za sve živo cimaju, samo da bi mladencima bilo lepo.



Uf, sada moj omiljeni deo svadbarskih veselja, čestitanje kumi. Ali kuma me ni ne primećuje... Samo vrišti Ziziiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!!!!!!!!!!!!!!!!!! Jedva je nekako poljubih, četiri puta, srpski plus jedan švalerski. 😉



E, sada da vidim ko je to došao u svatove... Ali prvo ugledah konobara koji je kriv što ovoliko svatova ima, neki nosonja, moja uteha. Kažu da je nekada radio u Pinku, ali od kada je dobio otkaz, tezgari kao konobar. A kažu takođe i da je on kriv što se ovoliko svatova okupilo, a u neku ruku i što su se mladenci upoznali. Dobro, ne direktno, ali indirektno je svakako kriv. Naručih jednog rogonju, čisto da me prođe žgaravica pre mezetluka.
Na našu žalost, na veselju muzicira izvesni Danijel82, mislim da bi mi bilo lakše da mi stane na nogu, nego da ga slušam kako zavija, pardon, peva, ali šta sada. Važno da je veselo!



Ispred toaleta čeka rodbina, ereplije su iskusne po tom pitanju, čim im se ide sporadi sebe, izađu napolje, kada bi ih pitali zašto idu napolje, samo bi rekli "Lekler". Normalnima ništa ne bi bilo jasno, ali ereplijama je sve jasno. Ma, da vidim ja gde su posađene ereplije, rodbina me ionako ne zanima.



Pa da, prvo naleteh za sto na kom piše da je rezervisano za "piskarala", a sitnim slovima da su za Pokca rezervisana dva mesta. Pretpostavljam da dobija i dva tanjira, ali to sada nije bitno. Lepa ekipica je tu, ali se slabo vesele. Pokac vodi neki monolog, a slušaju ga Lunatic, Taida, Zarkobdp, Neven, onaj Miloš Fermaršal i mnogi drugi. I zanimljivo je da svi zevaju. Priđoh stolu, pozdravi se sa ljudima i nastavih dalje. Nemam vremena da slušam besedu, moram se i sa ostalima pozdraviti.



Naletoh na sto na kojem je pisalo da je rezervisano za "SZR", a sitnim slovima da im se ne iznosi escajg, da isti ne bi zafalio, a tanjiri pod obavezno da budu kartonski, čaše plastične, a da uz Deserta obavezno stoji jedan konobar. Zeka Peka je proveravao ko je došao u svatove, a da je na njegovoj crnoj listi, Crveni Lenjin je gledao gde je Desert, da nije slučajno presvukao košulju, jer bi to automatski značilo da i Lenjin mora da menja istu, ne bi li bili u tonalitetu, a Desert se samo prodrao "KRVVVVVavo vam je ovo pečenje" i onda nastavio da krka. Levu ruku stavih u džep gde mi je novčanik, a sa desnom se pozdravih sa društvom za stolom.



Odmah do njih su bili, o kobne li greške mladenaca, gospoda iz UeS. Oni ništa nisu radili, osim što su gledali ko je šta obukao, ko je koju pesmu naručio i međusobno se gurkali i smejali ostalima, ni ne primećujući sebe, a ustvari su oni bili najsmešniji na svadbi. 0riana je zaboravila da obuče haljinu, pa je pozajmila Mrletov kaput, ne bi li prekrila noge do članka, a Gidra je obrijao samo jednu polovinu lica, pošto ga je, u trenutku dok se brijao nazvala Crno Bela, pa nije smeo da dozvoli da ga čeka. Uglavnom, pozdravi se sa ekipom i kada sam se okretao da krenem dalje, već se iza mene moglo čuti šaputanje "jeste li videli taj nos? hihihihi..."



Opa, pa tu je i zajedn\o/, sa sve gazda Neškom na čelu i drugom flašom viskija. Prvu je zaboravio u crkvi, dok je objašnjavao popu zašto parada nije sotonino delo. Miljicaa je ležala pored stola, a Zola je pokušavao da je gurne ispod istog, ne bi li sakrio njenu, a i svoju, sramotu. Maki Maroja je, naravno, zamirisala celu kafanu, ispred nje se stvorio red muških koji su želeli da igraju sa njom, a za to vreme je Demokrata govorio ko sme, a ko ne sme da igra sa Maki. Naravno, politički nepodobni članovi nisu dolazili u obzir, pogotovo sto pored njih gde su sedeli oSNOvci. Besno mašući pištoljima, koje nisu ostavljali ni ispred crkve, pevali su iz sveg glasa, ne obazirući se na Danijelov repertoar,"Kosovo je Srbija!!111".
Sa zajednovcima se pozdravih, zadržavajući se pored Maki, nadajući se da će njen miris uspeti da preovlada znoj kojim mi se natopila glanc nova kineska košulja, a oSNOvcima samo bacih kosku, pokušavajući što kraće da se zadržim uz njih, nisu mi ulivali sigurnost sa sve onim pištoljima. Tada neko povika "evo ga Tači", a cela ekipa oSNOvaca skoči pod astal...



Za susednim stolom su sedele ereplije za koje niko ne zna zašto su poznati, osim da su drekavci, prvi je bio Paun koji se nije očešljao, ali on nema ni potrebu da to čini, frizurica mu je uvek cakum - pakum. Kažu da pametna kosa napušta ludu glavu i mislim da su na ovom primeru u potpunosti uboli tu teoriju.Paun naručuje "motorolo, policijsko kolo" i veselje dostiže vrhunac, pošto je i Daničić tada skočio na noge lagane. Skoči i Strahinjić, zaboravljajući i na Kosovo i na Gida i na šahovnicu u službenim novinama. Sada mu je sve bilo potaman. Pivo, pesma i dobri drugari uz njega, kao što je Tekelija, miran momak, dok ne popije koju... On se bacio u promet, jureći mladine rođake, ali avaj, bez uspeha, pa je prešao na rakiju. Želeo je vinjak, ali je rakija preovladala. Makar nešto ženskog roda da metne u usta. Mcmoox nije skočio, samo je prokomentarisao da je dovoljno što je on tu i da nema potrebe za ludorijama. Smatrao sam da i ja pripadam ovoj ekipi drekavaca, pa htedoh sesti za njihov astal, ali ne lezi vraže, sto pored su naselili ovi moji anđeli iz jedinice... Odoh do njih malo.



Dada je, naravno, bila najveselija, Vladan ju je svaki čas skidao sa stola i govorio joj da im ne bruka familiju, ali se Duk bunio zbog Vladanove reakcije, pa umalo ispade incident, no, ne bi Savo bio Derikonja, da nije, sa par vaspitnih, primirio situaciju. Oretovo mesto je bilo prazno, rekoše mi da je ostao napolju da igra basket sa cigančićima što ispred crkve viču "kume izgore ti kesa", a Sunčica je celu svadbu mirno posmatrala, zapisujući neke detalje za forum. Zanimljivo je bilo što su svi tanjiri za stolom bili prazni, a svi su vikali da su gladni... Svi, osim Apisa...



Tesle su sedele tik uz Anđele, za svaki slučaj, da SSF bude u pripravnosti. Sara je jela za dvoje, što je i razumljivo, a Kulin je tražio novčanik. Bio je siguran da mu je novčanik hakovan dok je plaćao muzici. Nema veze, ima on sreće u životu, vratiće njemu sve to, nije on Igor Elez. Mertav je zavodnički gledao cajke, a kada bi mu neka i prišla, odgurnuo bi je nogom, glasno vičući "smaraš!"



I konačno moji nacionalisti sa nekadašnjeg nacionalnog četa! Sve moj do mojega. Burekdžija među prvima, zverao je u jednu tačku, pijuckao pivo, kao što kamila pije vodu, neograničeno, i povremeno zapevao. Crni je uporno prizivao muziku, prosipajući pivo na sve strane. Natašica i Džoni257 se nisu mnogo obazirali na ostale, već su zamišljali kako će i oni za koji mesec ovo da prirede ereplijama, a Sofija je povremeno bacala pogled ka stolu sa oSNOvcima, tužno uzdahinjući. Na samom ćošku je sedeo neki lik, koji je uporno plakao i plakao, pa nisam uspeo da vidim ko je on, ali sam primetio Brusu, koji se hvalio sa unukom, ni ne znajući u tom trenutku da mu pauk odnosi kola. Suzana je držala za ruku Tijanu, a Diske je izgubljeno gledao u dešavanja oko sebe i panično tražio izlaz. Uglavnom su svi pojeli sve što im je bilo servirano, osim Vile, ispred koje je još uvek stajao mezetluk. Prvo sam pomislio da je i ona skoro došla, ali sam pogrešio, došla je među prvima, samo još nije mogla da odluči da li će prvo da uzme parče pršute ili sira... Za medovaču se odmah odlučila...



U samom ćošku kafane je sedelo nekoliko likova, uplašenih i izgubljenih, nenaviknutih na takvu atmosferu na svadbama. Naravno da su to Romper, BeDva, FanaticZD i ostali, koji takvu atmosferu nisu videli ni na utakmicama Hajduka iz Splita. Pokušavali su da naruče pesmu, ali Danijel nije znao ništa od Tompsonovog repertoara, pa im je svaki put otpevao nešto od Baje Malog Knindže, misleći da su obojica jedne te iste budale. Ne verujem da je mnogo pogrešio...



I tako, svadba se otegla do duboko u noć, ali članak je i ovako podugačak, pa vam neću dočarati šta se sve kasnije događalo. Rećiću samo da je Lekler ranije otišao kući, zahvaljujući Daci, koja je bila ljubazna da ga odnese na krkače i da se tokom večeri red ispred toaleta unormalizovao...

Živeli mladenci! \o