Sunce

Day 1,451, 08:36 • Published in Serbia Serbia • by Simonovic94
Hladna noc...vetar jauce kao da mu je poslednji put, nema zvezda na nebu, nema zivotinja u travi, nema dobrih ljudi...



Situacija je veoma grozna, hodas pravo i cujes raspadanje grumena zemlje na koje si naisao a zatim te nema, kroz onaj hladni vazduh samo je prosao zvuk neocekivanog i uplasenog dogadjaja.

Ustajes i gledas oko sebe, shtavas da si upao u veliku crnu rupu... Mozda je tacna predpostvka da nema vise dobrih ljudi, zato ima losih i zlih, oni kopaju ove rupe u kojima se pada, prave ih sto dublje i sto sire da ne mozes da se izvuces jer on zeli da se sveti za nesto za sta ni on sam nije siguran da zeli....

To su izgubljeni ljudi koji pokusavaju da pokvare i smrve sve ono sto nemaju, a posto govorim o dobrim ljudima naravno da je to sreca i uvek veseo i nasmejan duh...
Oni to nikada nece imati, krivo im je. Zasto? Zasto pokusavaju da nam ukradu ono sto nikada nece imati. Vise njih ili samo jedan? Potpuno je nebitno i jedan ce sam iskopati tu crnu rupu kao i vise njih, samo sto je problem tu da dobri ljudi ce uvek hteti da pomognu jedan drugome i da podele ono sto losi nikada nece imati, a to je jedno-drugo.


Potisten i upitan zbog cega to sve rade vidis da u toj rupi nema ni jedne jedni trave, nema trunke zivota, kao da se nalazis u njihovim srcima, onda pocinjes da shvatas zasto oni to rade i koliko zele da te pojedu i uniste te...

Pada ti nesto na glavu, shvatas da je to kap kise, kap po kap pada na tebe, prijatelji koji osecaju tebe i tvoju bol pokusavaju da te nadju, te kapi, pa one su sve suze prolivene za tobom dok te traze, ali zasto ne prestaju da padaju? zato sto nada da ce te naci i izbaviti nikada ne umire... Te noci, kisa je lila kao iz kabla, gromovi su pucali, i sve ti se cinilo kao da su to glas tvog prijatelja koji te doziva...



Posle nekoliko sati, svice zora a oblaci i kisa nestaju, vidis da pored tebe se spusta jedan konopac, kao poslednja slamka spasa, vidis prijatelja koji ga je sebi oko struka opasao i rizikuvajuci sopstven zivot da i on upadne u toj rupi, tebi daje snagu i ti se penjas..
Penjes se lagano a sunce tada pocinje da zamenjuje oblake.. Ljubav prema prijatelju mozda ne sija kao sunce, ali greje podjednako...



Posto si izasao na povrsinu gledas svog prijatelja i tek onda shvatas koliko ti je vredan, vredan je svakog dela svezeg vazduha koji udises, vredan je svih slobonih dana koje providis...
Vidite greske se dogadjaju, ipak ima dobrih ljudi samo ih treba pronaci... A losi ljudi? Pa oni ce verovatno sami sebe da pojedu...



Pozdrav
Simonovic