Join the new world

Duh i Edo

Jedne zimske olujne noći probudi se Edo sav promrzao u krevetu.
On ustane i krene malo hodati da se zagrije i odjednom čuje nešto jako čudno.
«Edoooooo!»,odzvanjalo je kroz kuću.
Edo stane sav u strahu nasred hodnika.
«Edooooooooo»,opet se začuje.
Edo brzo uleti u sobu i obuće se.
Edo dođe do prekidača za svjetlo i pokuša upaliti svjetlo,ali ništa od toga jer je nestalo struje.
Brzo otrči u hodnik po svjetiljku,ali u međuvremenu se opet začuje onaj zastrašujući glas.
«Edooooooo,obiteljska krv je prolivenaaa»,derao se glas.
Edo sav u strahu trčeći niz stepenice dođe do ostave u kojoj napokon nađe svjetiljku.
«Edooooooooooooo!»,opet se derao zastrašujući glas.
«Šta je!?»,upita Edo.
«Moram te ubitiiiii!» ,derao se glas.
Edo sav u strahu otrči u sobu roditelja i ostane zapanjen…
Njegovi roditelji su ležali mrtvi razrezani u krevetu.
On sav u strahu istrči iz kuće jer je mislio da više neće čuti onaj glas.
U jednom trenutku udari grom i drvo se sruši ravno pred Edom.
«Edoooooooo» ,opet se derao onaj čudni glas.
«Šta je?Šta želiš od mene?» ,krene u strahu derati se Edo koji se okretao na sve strane.
«Moram te ubiti,tebe » ,derao se glas.
«Tko si ti?» ,drekne Edo.
«Ja sam tvoj najgori neprijatelj,ja sam duh»
Edo stane i krene misliti.
I dosjeti se kako se može probuditi iz ovog čudnog sna,
Krene trčati i napokon stigne na autocestu.
Krene trčati posred ceste i odjednom ga zgazi automobil.

«Ahhhhhhhhh»,drekne uznojeni Edo koji se upravo probudio iz čudnog sna.
Sav u strahu brzo otrči u sobu svojih roditelja i na svu sreću ugleda ih kako sretno spavaju.
Edo se vrati u svoju sobu.
U jednom trenutku zaškripe vrata i začuje se čudan glas: «Edoooo!».

Edo sav u strahu pomisli «Je li ovo sada uistinu stvarno ili je ovo san?»