Join the new world

„Čitaj top news tri dana i sve će ti biti jasno“, rekao mi je. „Kao da nisi propustio celu godinu“. Od tada je prošlo dvanaest dana tokom kojih sam pročitao brojne tekstove, a ne samo one koji su trenutno bili u prvih pet. Gomilu teksta sam prežvakao, na nekim čak i većinu komentara, ali ipak nisam mogao svuda sve da svarim, jer nam je medijski prostor postao još veće leglo spema otkad smo narasli na 15+ hiljada ljudi. I što se tiče članaka i što se tiče komentara. Sa druge strane, pre godinu dana su se kvalitetni redovni novinari u eSrbiji mogli nabrojati na prste jedne ruke, dok je sada taj broj znatno veći. Nakon podužeg odsustva i nakon navedenih tekstova koje sam istranžirao ne bih li popunio rupe moram da kažem da je eSrbija nešto drugačija, ali ipak toliko slična svojoj verziji od pre godinu dana. Osim što je sve vezano za nju uvećano pet puta.

Primetio sam u nečijem tekstu od pre neki dan kritiku na to kako državu vodi vojska, kako je pola ljudi u Kongresu član ove ili one (para)vojne jedinice, kako se sve ulaže u vojsku i slično. Autor će mi oprostiti što se ne sećam ni naziva teksta, ni ko ga je napisao, što je posledica zaista neverovatnog broja kvalitetnih novinara koje sam zatekao po povratku i na čije novine nisam odoleo da se ne pretplatim. A i pročitao sam tonu tekstova u poslednjih par nedelja, tako da se više ni ne sećam ko je šta pisao.

No, kao što rekoh, potegla se priča o vojsci, a i ostatak javnosti podosta bruji o tome (da ne pominjem već sve ono što se provlačilo po medijima poslednjih dana, a što je meni lično već na nos izašlo). Takva situacija, ne baš ista, ali vrlo slična, je bila i pre više od godinu dana. Tačnije, tada je počela cela priča oko vojske i njenog (ne)bavljenja politikom.

Kada je tek formiran VeS i kad je kasnije doživeo i preživeo svoju prvu reformu sećam se da je bilo izuzeteno važno, ne samo meni već i celom tadašnjem Ministarstvu Odbrane, da se vojska ni na koji način ne meša u politiku i bilo koje izbore unutar naše države. Postojalo je pravilo koje je tadašnjim vojnicima nabijano na nos dok im nije izašlo na dupe, a glasilo je otprilike ovako:

Ni jedan vojnik ne sme da glasa dok ne dobije naređenje o glasanju. Vojska svakog meseca učestvuje u (A)TO akcijama (tad smo već imali poprilično stanovnika, pa smo mogli da se lelemudašimo po belom svetu 😁 za koje će vojnici dobiti obaveštenje gde, kada i za koga glasati. Ako VeS ne učestvuje u nekoj takvoj akciji ili ako dodatni glasovi nisu neophodni svaki vojnik može da glasa po sopstvenom nahođenju, gde god želi.

I taj sistem je radio neko vreme. Sećam se da smo zezali eHrvate, čiji HDS, tada najjaču stranku eHrvatske, su vodili članovi ZDRUG-a, njihove elitne vojne jedinice. Predsednik im je bio član ZDRUG-a i nama je to bilo smešno. Jer, eto, imaju na vlasti vojnu huntu, a i teško naći razlog za prepucavanje sa njima. U svakom slučaju, vojsci je zabranjivano glasanje u eSrbiji (koliko je nekome moguće nešto zabraniti bez postojanja ikakvog mehanizma kojim bi se to kontrolisalo) da se ne bi rasipali glasovi tamo gde ne treba i da se ne bi stvorio prostor za malverzaciju dovođenjem nekog iz vojnog vrha na vlast.

Očigledno je da takvo stanje nije dugo potrajalo i, kao što rekoh, pre nešto više od godinu dana su krenule i prve kandidature za stranačke, Kongresne i predsedničku fotelju. Namerno neću da spominjem imena i stranke, jer će neko odmah da se napravi pametan i okarakteriše sve ovo kao predizborno mlatinjanje. Nisam ja kriv što su izbori u ovoj igri na svakih deset dana, pa ću sad da trčim da tempiram tekst da ne padne dva dana pred neki od njih. Hoću, zabole me, a i ne utičem ni na čije glasanje, već vršim reminiscenciju jer su mi neke stvari pale za oko.

Takva stuacija je uskoro postala normalna, neki zapovednici jedinica su otvoreno pozivali svoje podređene da glasaju za njih i oni su ljudi glasali. Vidim da se i ovih dana neki drugi ljudi žale na sličnu situaciju i opet mogu da konstatujem da se eSrbija i nije toliko promenila.

Međutim, postoji i druga strana medalje. Iako je ovo igra koju njeni autori reklamiraju kao sumu svih njenih aspekata, svi znamo šta je najzanimljivije u nekoj strategiji. Osvajanje teritorija. Rat.

Noge, karlica i kičma na kojima trenutno počiva eSrbija i oko kojih je njeno sadašnje gigantsko telo formirano su ništa drugo do borba protiv eHrvatske i sporadično otezanje mooda pred drugim državama koje su nam nekada u stvarnoj istoriji nešto skrivile, a tih koji nama nešto NISU skrivili ima k’o eksera u fabrici balona. Što znači da smo dole poprilično rastegnuti.

Svi Srbi su veliki vojnici koji bi dali poslednju kap krvi za svoju državu, te je sasvim logično da imamo i dosta eVojnika, pa makar oni bili virtuelni sa nadrndanim avatarima. Samim tim što je naš ceo narod jedna velika vojska nije nerazumno da Kongresmeni budu vojnici i da predsednik bude vojnik i da baba-sera u Kongresnoj olakšaonici bude vojnik. Samo je smešno što državnu vojsku praktično i nemamo, a refund se uzima kako se kome digne. Ovo poslednje je skroz posebna priča, ali o tome (možda) neki drugi put.

Nakon godinu i nešto dana, eSrbija je gotovo identična svojoj verziji iz prošlosti, samo što je na steroidima. Ima zilion paravojnih jedinica, ima zilion novina, ima zilion stranaka, ima zilion „uticaja“ u bitkama, ali u svojoj srži – malo toga se promenilo. Ponekad mi se čini da smo proklet (e)narod koji je osuđen da sam sebi bude najgori mogući neprijatelj.



P.S. Hvala svima vama koje sam posednjih par nedelja davio pitanjima. Ima još stvari koje bih želeo da razjasnim, tako da nemojte da se iznenadite ako zateknete pun inbox ovde ili na mobilnim telefonima. Šalim se, naravno. Ili se ipak ne šalim?!?!?!

P.P.S. Hteo bih da se zahvalim mojoj babi Radojki koja mi je plela vunene čarape kad sam bio mali, a sada mi ih više ne plete jer sam veliki. Baba, otpale su mi noge na ovom snegu, a ti samo štedi vunu!

P.P.P.S. Ovo je Kameron Dijaz i ona odobrava ovaj novinski tekst (što se da primetiti jer je podigla palac, a ne srednji prst)!