Srpska Legija izmedju dve bitke

Day 1,255, 11:43 • Published in Serbia Serbia • by Cvoka 022
Prosla je jos jedna bitka... Prebrojali smo se i utvrdili da su nam svima glave na ramenima. Umesto odmora komandant Dzonue naredio je da se postrojimo, nadesno krug i poveo nas na usiljeni mars. Dok su ostale jedinice trazile mesto za logorovanje samo smo mi Legionari i Jurisnici krenuli dalje, po mrklom mraku. Cudni su ti nasi odnosi sa njima… Rivalstvo na nivou, ali bratsko i prijateljsko ophodjenje na jos visem. Cini mi se da je Lavovima bilo ponajteze sto odlazimo bez njih, tacnije devojkama iz te jedinice, da se ne lazemo… Cutke su nas gledale dok smo se udaljavali u nepoznato.

U noci se culo samo lagano sustanje lisca kroz okolne sume i bat koraka koji su postajali sve tezi. Odjednom, kada smo gotovo svi pomislili da marsu nema kraja, negde pred zoru, u gustoj sumi, u skrivenoj jaruzi Dzonue nas je zaustavio i saopstio da cemo tu da logorujemo. Zaista je bilo idealno mesto koje su nasi izvidjaci Kosta90s i Necke97 pronasli. Niko ih nije ni cuo kada su se krenuli u izvidjanje, jos pre nego sto su se Jurisnici levim krilom odvojili od nas. Neminomi je podelio zasluzeni obrok pred pocinak, koji je brizno spremio Markovic Legend, pekar nas… “Opet ovi tvoji masni sendvici, Markovicu?!”, prokomentarisao je MilutinovicS, ali je nakon odmahivanja rukom taj isti sendvic prihvatio kao omiljeni slatkis. Onako punih usta Deo Vindice, Aleksej015 i Djape84 su prebrojavali danasnje pogotke iz svojih snajperskih pusaka. Cannabis Vutric je trazio i dobio dozvolu od Salek63 da se udalji, navodno da potrazi zbun za nuzdu… Pitam se koju… Milic Nikola i Mijuca su poceli grohotom da se smeju iz nepoznatih razloga i Milos9420 ih jedva primiri da ne prave buku.Ubrzo, nakon obroka, satori su se razapeli i bili smo spremni za pocinak. Samo je The Other One lovio zrake mesecine kroz krosnje drveca kako bi nesto zapisao u svoj notes – valjda jos neki clanak sa ratista.
Taman smo pomislili da je vreme za san, kad je neumorni Betega, zamenik komandanta, naredio je da se ocisti oruzje pre spavanja i odredio mene i Imenka Prezimenovica za strazu. Prekinuo ga je Dzonue. Rece da Imenko ide da odspava i da ce ga on odmeniti, jer nije umoran i jer mu se ne spava. “A ionako spavamo samo 4 sata, moramo dalje. Ujutro ce svo oruzja po da ociste Regger95, Kecman RSK, Nejjko i Damir989, dok mi raspremimo logor”, dodao je.

Navikli smo vec na tihog komandanta koji govori samo onda kada ima sta da kaze ili kad malo cugne... Dok su ostali legali u satore on me pozva da krenemo na strazarsko mesto. Sedeo sam pored njega sa strahopostovanjem, u tisini koju je prekidalo samo LavBorisovo hrkanje i trzanje iz sna. Sanjao je valjda svoje firme koje je ostavio na cuvanje Goartu koji je na odsustvu. Dzonue je tiho progovorio da je Dkivija, Trbovca i Fight4-a poslao da opserviraju neprijateljske polozaje koji su na oko pola sata hoda od ovog polozaja i da ih uskoro ocekuje sa izvestajem.

Bio sam jedan od onih vojnika koji nisu mnogo pitali. Ja sam vojnik, moje je da ratujem… Htedoh ipak da pitam nesto, ali nisam hteo da zamaram ni sebe ni Dzonue, vec sam se prepustio tisini i mirisu svezeg oranja koje dolazilo iz doline i mesalo se sa mirisom smole okolnog drveca... Tako opijen malo je falilo da zaspim, ali me razbudio iznenadni dolazak nasih Slovenaca dosli sa izvestajem iz izvidjanja i saopstili da su se neprijateljske snage povukle sa polozaja, jos dublje u brda. Komandant je odmah probudio i poslao Djordja Vulina, Dusana Nikolicca i Detelinaru da krenu u dalje izvidjanje. Ubrzo je i svanulo i Bojan-kac je probudio jedinicu pravom malom uzbunom, pevajuci neki kafanski hit. Jedino se FastFive-u nije dalo ustati, ali ga je DzonYx podigao poturivsi mu pod nos vinjak iz cuturica. “Daj gutljaj, da se umijem”, mumlao je Fast… Na to su Lady Shadow i Mojccy gotovo u glas progovorile: jedna da ce spremiti kafu za razbudjivanje, a druga da nema alkohola od rane zore… Stroge su nase dame iz jedinice, a opet nezne i drage… Brinu o nama, pa su nam na momente i majke i sestre. A znam ko bi zeleo da mu je Lady i nesto vise, no on se opet dohvatio notesa…

Nakon kafe i dorucka opet smo se poredjali u kolonu i krenuli u susret novoj bici. Umorni, ali nasmejani i zeljni novih pobeda i dokazivanja lagano smo se uputili u zacrtanom smeru. Ceka nas nova bitka, ceka nas novi dan vojnika… Na celu kolone, prvi medju jednakima, koracaola je komanda, a za njima otadzbini verni vojnici. Ja sam isao na zacelju kolone... Po glavi mi se vrzmao nas moto i nas usklik

NIKO NIJE IZNAD JEDINICE!!!
ZIVELA SRPSKA LEGIJA!!!