Join the new world

jastuk ispod glave, ležim u krevetu, daljinski u ruci, besomučno vrtim kanale sa mute varijantom jer me jako nervira kada naletim na reklame koje probijaju zvučni zid...
čujem neko mrmljanje sa prozora sobe, čini mi se čak kao da neko priča, jeca, plače ispod mog prozora... vrtim kanale... osetim miris dima cigarete... sve više i više...
neko jebote purnja dole kao da mu je zadnja u životu... ustajem, razmičem zavesu i gledam dole...
neko sedi na žardinjeri tačno ispod mog prozora, svetlo iz sobe sa prizemlja ga obasjava u oblaku dima cigarete...
nešto priča, kada se raziđe dim jasno vidim da nema slušalice, nema telefon u ruci... priča sam sa sobom...
pokušavam da razaznam koliko ima godina, deluje mi mlad, nije sed koliko vidim, nema zaliske... počinje da plače... ispala mu je cigareta iz ruke...
ruke su mu sklopljene na grudima, rida od bola i hvata se za glavu... iz mene izleće glas "drugar jesi dobro?"... ne čuje me...
... ponavljam glasnije "druže jesi li dobro?"... on vrti glavom levo pa desno, ne gleda gore, vidim da briše suze i trese se... "gari pogledaj gore, jesi li dobro?" govorim još glasnije...
podiže glavu, lice mu je mokro od plakanja... odmahuje rukom ustaje i jecajući odlazi... shvatam da ga ne poznajem, nije iz mog kraja, tu je negde oko 30 godina...
dok odlazi čujem kako plače sve jače i jače... vičem mu "stani druže!"... ne vidim ga više, zamakao je iza zgrade, čujem ga još uvek... obuvam patike i izlećem na hodnik...
trčim dole stepenicama kao ovi klinci iz ulaza kada tabanaju sa potkrovlja... zavijam iza zgrade... ne čujem ga... nema ga... gledam prema parkingu, prema stanici trojke...
jebote nema ga nigde!
Sjeban vraćam se u stan... mutim nes kafu...
Zašto sam ga uopšte zvao sa prozora?!? Mogao sam da siđem dole i da ga pitam šta mu se dešava... možda sam mogao da mu pomognem. Jebemtiživot.
Pijem kafu u pola usrane noći jer ne mogu da zaspim i neću zaspati ko zna do kada.
Srk...