Join the new world

Odmah nakon nesrecnog rituala zrtvovanja,svi koji su naucili da cene Leonidinu vestinu komandovanja,ocajnicki su se ponadali da ce kralj nesto reci i da ce rasterati ostatke straha koji su se i najhrabrijima zavukli u najskrivenije delove duse. Tebanci i Tespijci,koji nisu,poput Spartanaca,toliko navikli na opasnost,nadali su se da ce ih Leonida nauciti da mirno umru.
Cim je Leonida pokazao da zeli da govori,nad ravnicu se odjednom spustila tisina u kojoj se culo samo pucketanje vatre na oltaru.
- Vojnici! - uzviknuo je. - Stigle su mi nove vesti sa Artemizija i mada nisu lose za nase saborce iz flote,za nas svakako nisu dobre. Juce se odigralo nekoliko manje vaznih sukoba,a persijska flota izbegla je veliku bitku. Sad je vec ocigledno da Kserks vise ocekuje od kopnenog fronta i da je hteo da postedi svoju flotu dok se ne probije ovde na Termopilima. Dakle,red je na nas.
- Danas ce nas biti hiljadu trista. Hiljadu trista protiv sto hiljada. Hiljadu trista koje ce opkoliti sto hiljada njih. Ali ovde je hiljadu trista Spartanaca. Da,zato sto svako ko je danas odlucio da ostane ovde,ne vredi nista manje od jednog Lakedemonca,iako pripada drugom narodu. A vi Tebanci i vi Tespijci,znate koliko smo mi Lakedemonci ponosni sto mozemo da ucinimo nesto za svoju otadzbinu. Moze se reci da zivimo za taj cilj. I,naravno,umiremo za taj cilj.
Danas je,prvi put,Helada vasa i nasa zemlja. To je Savez koji su drzave Helade osnovale da bi se oduprle osvajanju i zadrzale svoju slobodu. Nema vece slave nego umreti za dobro svoje otadzbine,kao sto je tvrdio nas pesnik Tirtej.
- Ako neki covek bas mora da umre prerano,postoji li veca,plemenitija,cistija pobuda za to? I ko kaze da cemo umreti prerano? Mozda su bogovi odlucili da se rodimo upravo zato da bismo se u odredjenom periodu svog zivota zatekli ovde i podarili smisao nasem postojanju. I da bismo dozvolili njima,bogovima,da i dalje upravljaju sudbinama ljudi,gore na Olimpu - rece,pokazujuci prema severu - i sudbinom neslozne Grcke,cesto uskogrudne i surove,ali ipak velicanstvene,koju Persijanci zele da zbrisu.
- Dosao je trenutak da vam otkrijem sta se dogodilo onda kada sam vas pre izvesnog vremena nakratko napustio tokom naseg putovanja od Peloponeza dovde. E pa,evo,isao sam u Delfe,kako bih dobio odgovor proroka u vezi s ovom borbom. Mnogi medju vama su to naslutili.
Medju vojnicima se pronese zagor. Ako je Leonida zeleo da izazove njihovu znatizelju,u potpunosti je uspeo.
- Prorok mi nije ostavio izbor. On je rekao da ce se Sparta spasiti samo ako jedan kralj umre. Shvatate? Samo ako jedan kralj umre! I ako Persijanci stignu do Sparte,najjuznijeg grckog grada,to ce znaciti da je ostatak Helade vec pao!
- Dakle,ja kazem da ce se cela Grcka spasiti ako ovaj kralj - rece,pokazujuci samog sebe - prisutan ovde na Termopilima,umre! Kakav sam izbor imao? Da se vratim i ubijem Leotikidu? Ne. Postoji samo jedno resenje: izdrzati ovde do smrti.
- To znaci da je ovo nas krajnji cilj. Ja sam rodjen da bih spasao Spartu,da bih spasao Grcku. Vi,koji ste ostali ovde sa mnom,rodjeni ste da biste spasli Spartu,da biste spasli Grcku. Tako su odlucili bogovi i potvrdili su to upravo jutros kad su nam pokazali da nema svrhe da obavimo ritual zrtvovanja. Mi smo ti koji se moramo zrtvovati za spas Helena.
- Nikad se nisam zavaravao time da Kserks nece otkriti nacin da nas zaobidje. To je bilo samo pitanje vremena i ne zanima me kako se dogodilo da sazna! - kad je to izgovorio,pogledao je prema mestu na kojem je ocekivao da ce videti Dijeneka. - Vise sam racunao s pobedom flote,ali bogovi su dosledni,a u floti nema spartanskog kralja. Mozda cemo odneti veliku pobedu na moru,ali tek posto jedan spartanski kralj i njegovi hrabri saborci umru ovde na Termopilima.
- Sad - zakljucio je - nema vise vremena za reci. Dosao je trenutak da se spremimo za svoju poslednju bitku. Odmah idite da pojedete svoj obrok. Dobro se najedite,ako ste gladni,i popijte vina koliko god zelite,kako bi vam ulilo snagu. Veceras cemo vecerati u Hadu.
Kraj njegovog govora propracen je ovacijama. Ljudi su tokom borbi naucili da mu se dive,ali uvek su ga gledali kao nedodirljivog,uzdrzanog vojskovodju,pravog potomka Herakla koji se uzdizao iznad ljudi. Tog jutra,zahvaljujuci njegovom nastojanju da poveze svoju sudbinu s njihovom i zahvaljujuci ispovesti o onome sto ga je pritiskalo,vojnici su ga prvi put gledali kao jednog od njih.
Nije bilo vazno da li ih je svojim nadahnutim recima uzdigao do visina potomka poluboga ili je konacno sisao medju njih; osecali su da su u istoj ravni sa svojim zapovednikom,da su vazni jednako kao on i jedino je to bilo vazno ljudima koji su povedeni u borbu samo zato sto ih nisu smatrali neophodnima.
Sacici nevaznih ratnika taj covek je sad pruzio priliku da se nadju u centru paznje cele Grcke. Nije bilo vojnika koji nije izrazio spremnost da umre za njega i s njim,ne samo medju Spartancima vec i medju Tespijcima i Tebancima.


Helenski vojnici su s fokejskog zida krenuli u mars prema zapadu. Pre toga su se,posto su jeli i pre svega pili,bavili uobicajenim aktivnostima koje su prethodile svakoj bici: istezali su misice napete od udaraca koje su zadobili tokom prethodna dva dana,radili su gimnasticke vezbe,a onda su proveravali i glancali stitove. Oni kojima se na siljcima koplja ili na vrhu maca zadrzala krv neprijatelja,nisu hteli da je obrisu,kako bi zaplasili Persijance. Spartanci su,u skladu sa svojim obicajem,poslednje trenutke pred navlacenje stita posvetili svojoj kosi,pazljivo rascesljavajuci duge pletenice.
Na suprotnoj strani,na persijski polozaj u Anteli stigla je,treci put za tri dana,glavnina Kserksove vojske,koja je odmah zatim krenula na istok. Istovremeno,nekoliko splavova otisnulo se duz obale,pre svega da bi oni koji su upravljali njima osmotrili poziciju Grka iza zida. Kad su ih ugledali,branioci uzasnuto pomislise na ono sto ih ceka kad Persijanci otkriju da iza sredisnjeg prolaza vise nema gotovo nikoga.
Leonida je ponovo prvi izasao ispred zida,a iza njega su se rasporedili najpre preziveli Spartanci s Dijenekovim i Aneristovim pentekostom u prvoj liniji,i s pentekostom koji je do smrti predvodio Kleopomp u drugoj. Leonida se u oklopu s bronzanim plocicama koji se isticao medju svim ostalim oklopima pridruzio Dijenekovoj jedinici,dok je Knem pristupio Aneristovim ratnicima.
Iza njih su se razmestili Tebanci,koji su svojim rasporedom produbili redove spartanske falange,sto je bilo neophodno da bi se izvelo ono sto je Leonida naumio. Tespijci su isprva ostali iza zida,kao rezervne snage; na osnovu onog sto su branioci Termopila znali,Persijanci su svakog trenutka mogli da se ustreme na njih sa svih strana: s ravnice koja se prostirala ispred njih,s mora,s planina.
Posto su se rasporedili,Maron oseti kako ga saborac koji je stajao iza njega dodiruje po ramenu. Okrenuo se i shvatio da nije rec o Spartancu.
Bio je to Tegejac,pobednik u rvanju.
Tegejac koji ga je gotovo ubio.
Nije bas vrhunac srece,nagonski pomisli,poci u bitku sa saznanjem da je iza tebe neko ko ti ne zeli dobro. - Sta ti radis tu? - upita ga.
- Pomislio sam da pobednik najvaznijeg nadmetanja u pentatlonu ne moze odustati od danasnje borbe i pustiti nesposobnjakovica poput tebe da se istakne. Zato sam trazio od svog zapovednika da mi dozvoli da ostanem. Onda me je vas polemarh uvrstio u svoju jedinicu i evo me - odgovori mu Tegejac uz osmeh koji,kako je Maron primetio,nije licio na zlurado cerekanje s kakvim mu se obicno obracao.
- Pa,potrudi se da ne pravis probleme zbog svog neiskustva i da ne smetas profesionalnim ratnicima kao sto smo mi. U svakom slucaju - oklevao je pre nego sto je to izgovorio - neko kao ti bi mogao da nam koristi... - pa se i sam osmehnu i cusnu ga u grudi.
Spartanci su prvi put posli u bitku sa svojim crvenim plastovima koje su nosili uvek osim u bici. Ljudi su videli da je njihov kralj prebacio plast preko oklopa i svi su odlucili da slede njegov primer. Maron je pomislio da ce im on samo otezavati pokrete i da je to vrlo glupo i nije mogao da shvati zasto su ih svi obukli. Ipak,nije zeleo da bude jedini koji ga nece imati na sebi i prikljucio se vecini. Njegov brat je,medjutim,medju prvima pozdravio kraljev gest,jer mu je bilo potpuno jasno da u najvaznijim trenucima u zivotu treba da budu odeveni kao da su posli na paradu. I nije mario sto ce zbog toga mozda umreti malo ranije,jer je smatrao da ce takva smrt biti lepsa.
Maron je naredio svom helotu koji je bio na krilu s ostalim lakim pesadincima da otrci do logora i da mu donese jedan plast koji ce skinuti s nekog mrtvog vojnika; kad se rob vratio,Maron je svecanim gestom pruzio plast Tegejcu. - Evo,tako ces se mozda osecati kao Spartanac.I mozda nas neces obrukati... - rece mu i primeti na Tegejcevom licu izraz koji je blago podsecao na ganutost.
Kad su se rasporedili,Spartanci su dugo stajali potpuno nepomicno,onako kako su to samo oni znali. Pomerali su im se samo crveni plastovi,koje je vetar jedva primetno podizao. Oklopi su im bili umrljani grimiznim krugovima,koji kao da su nagovestavali neprijatelju da takvi ratnici ostavljaju za sobom krvav trag.
Tebanci su gledali kako crveni plastovi lelujaju pred njima,poredjani u savrsenom poretku i kad se vojska pokrenula,s naporom su uspevali da odrze korak sa Spartancima sto su marsirali u ritmu koji su nametale flaute i Leonidino pojanje kojem se uskoro pridruzise svi Lakedemonci. Sunce se vec popelo visoko na nebu,poput svetionika cija svetlost obasjava velicanstven prizor dve stotine pedeset grimiznih vojnika u punoj ratnoj opremi.
Na vrucini koja je vladala,pod plastovima prebacenim preko teskih oklopa,hoplite je oblivao znoj i pre nego sto su nacinili bilo kakav nagli pokret da bi izbegli neku neprijateljsku strelu ili sablju. Barem su Tebanci,koji su se borili nagi i nisu imali takve probleme,mogli na trenutke da razmisljaju o necem drugom tokom marsa i da razgovaraju o neprijatnom zadahu koji su iza sebe ostavljali Spartanci.


Kraj prvog dela...