Smesak - licni dnevnik eRepa

Day 1,429, 11:02 • Published in Serbia Serbia • by Novost

Dan je zapocelo ogromnim osecajem praznine.
Utisak ispraznjene ljusture koja se skupljala pred vizijom prohladnog, maglovitog jutra pod njenim prozorom, nije je napustala.
Nedostatak vazduha stezao joj je grudi i neka siva senka upijala joj je svu vitalnost.
Izvadila je tamne kozne cizme i netremice pogledala sandale koje su slozene jedne pored drugih budile osecaj dugih, toplih letnjih dana.
Iz ogromnog cvetnog sala proviriao je prohladni nos, odsutan pogled i poneki plavi pramen, nesmotreno razbarusen ubrzanim spremanjem.
Izasla je na pokislu, sivu ulicu i uputila se prema jezeru.
Pogledala je na sat, 07.30 minuta. Utrosila je citavih 10 minuta do obale.
Nemirna povrsina vode blago je lelujala pod metalnim sivilom neba. Sela je na prvu klupu i zapalila cigaretu. Obecavala je sebi da ce prestati, od Nove.. ovog puta.
Dah se pario od pristigle zime. Magicna privlacnost vode odrzavala joj je pogled prikovanim.
Sa druge strane obale iz bele izmaglice provirivale su zgrade noseci na svojim zidinama osvetljene prozore. Poneki galeb bi u svom letu vrisnuo krikom pozdrava.
Priroda i boravak u njoj su je smirivali. Opustila se do ivice sna, onako scucurena na sredini crvene klupe, dlanova duboko zabijenih u kose dzepove jakne, skupljenih, prekrstenih nogu stiskajuci uz telo svaki atom topline.
Pod plavim pramenovima neobuzdano su jezdile misli. Mozda je i vreme da napise par redova za eRep. Onako za sebe, kao i u vecini slucajeva uostalom.
Njen mali kutak negde tamo na beloj pozadini WordPad-a. Treba ga samo uobliciti, obojiti, dodati toplinu.. licni otisak.
Volela je da procita tudje clanke, one koji su u sebi nosili neku privatnost, prisnost, po njima bi uokvirila lice pisca. Mnogi nisu licili na sliku stvorenu u njoj svojom spoljasnjoscu, otkrila je to na stranicama FB gde bi ponekad pogledala foto galerije.
Nasmesila se.
Otkrila je njihovo "bice" samo, fizikalija joj nikad nije bila primarna, uostalom.
A unutrasnjost mnogih je svetlucala poput novogodisnjih zizica.. privlacila svojom svetloscu, smislom za humor, dosetljivoscu. Oh Boze, ako me neko sada posmatra pa vidi da se "kezim" na vodu..
Lagano je okrenula glavu u levo.. pa u.. desno, uh.. sva sreca jos uvek je bila jedini posetilac obale.
Nekako su joj oblaci delovali manje sivi, nekako.. osetila se bolje, toplije, onako uz unutrasnji smesak. Da, lagano je krenula ka svom prebivalistu.. napisace par reci o ovome.. mozda.


"secret garden - sometimes when it rains"