Screw you guys i'm going home

Day 1,557, 15:18 • Published in Montenegro Montenegro • by Majki Montenegrino

Znao sam da će nekad doći i taj dan... Svi smo imali taj ośećaj (ś je namjerno, da nacionalisti odma skontaju koliko su poželjni), da želimo nešto uraditi ali se čeka pravi trenutak, ne da bi impresionirali nekog drugog, da bi se neko složio sa nama ili odobravao, jednostavno trenutak kad želimo da kažemo ono što mislimo, (alternativna opcija je da sam malo više popio)...

Tako dođe i do prvog članka... Pismo, nick i naziv novina valjda jasno pokazuju kako se ośećam po pitanju glavne Balkanske teme, avatar i pripadnost jedinici, onima sa mozgom, pokazuje šta mislim o tome i kako dijelim ljude... Želio sam da prvi članak bude namijenjen mojim Crnogorcima, dijelom zbog toga je i ovaj fuc*ing uvod, al tu nijesam puno mogao da utičem...

Ko je želio da ispoštuje prijatelja i pročita članak koji je stavio u shout, ili se nekad zajebao i pretplatio se na ove novine, ođe može da stane... Neće biti slika, neće biti dividera, molbi za vote itd (molbe za shout idu na pm, nijesam ni ja lud)... Moći će samo da pročita još jedno mišljenje o "problemima" sa kojima se eSrbija suočava u poslednje vrijeme...

Prije godinu ipo dana, pozvao me jedan od najboljih drugova i rekao, "śine ajde da se registruješ na neku igricu, Dačo se napalio pa mu trebaju referali da bi dobio golde i riješio misiju"... Normalno kao i svakom zavisniku od interneta to mi je bio najmanji problem... Sve se poklopilo sa stvaranjem eCrne Gore, pa se pored usluge śinu pojavio razlog više da se zainteresujem za samo "igranje"... Nakon početnog zanosa, istraživanja nepoznatog, čitanja bezbroj članaka i tutorijala, polako ali sigurno se nastaje PRAZNINA... Javljaju se dvije opcije: 1. Bataliti igranje; 2. Probati nešto novo... Jasno je koju opciju zavisnici uvijek izaberu...

PRAZNINU popunjaju Ratnici, eSrbija... Nacija koja je obrnula igricu, i nastavlja da je obrće kao jo-jo... Znate ono kad pođete na more, nemate neta, pa cimate druga svako jutro je li vam odradio u firmi i spi*kao 0.19 golda za buster... Kad vam srce zalupa dok MOD izdaje naređenje na kanalu, dok bijete sa 200-300 ljudi iako ste ebeba i vaš dmg je minoran, ali se prema vama ophode kao prema jednakom... Kad ste na rođendanu kod druga i mrtvi pijani pitate svako 5 minuta kako napreduje bitka za Vojvodinu... Oko vas piće i brdo žena, a vama u mislima oće li Fib i Kravar istenkovati dovoljno, oće li odlučiti tih vaših 50k dmg-a koje trenutno nijeste u stanju da date... Ako znate onda ste jedan od gore pomenutih obrtača (totalno sexy izraz)...

Je li bilo šta od pomenutog u prethodnom pasusu postojalo dok smo dominirali... Oslobodili smo Texas i šta se desilo... Postali smo Ejmi, Vitni, imali smo sve i počeli da se klepamo po nosu... JA sam najjači, JA sam država, oću da se bodem BH medaljama... Stvarali smo PRAZNINU... Tuga i jad su ljudska ośećanja, teško vam je ali pokušavate da se izbavite, imate cilj, mali osmjeh vam uljepša dan... Šta je PRAZNINA... Nema cilja, nema ideje, nema ničega... Zadovoljavanje iskonskih poriva, pretvarali smo se u životinja i na kraju još gore, u biljke...

Pljas!!! Uh nešto me pecnu... Pljas!!! Ovo zabolje... Pljas, pljas, pljas!!!

Budim se iz vegetativnog stanja... Đe sam ja i šta je ovo oko mene... Shouti, udari, azbukaši... Je li ovo bio samo loš san, noćna mora... Ko me probudio, ko me šamarao... Da li je uopšte bitno... Oću li nastaviti da budem biljka ili ću ponovo postati čo'ek...

PROBUDI SE I TI, NE ZBOG OSTALIH VEĆ ZBOG SEBE !!!

P.S. Sve gramatičke greške su nenamjerne... Vuj!!!