Savezniče, brate moj

Day 1,224, 04:18 • Published in Serbia Serbia • by Ludooki


Srbija trenutno ima 15 potpisanih MPP-ova. Od tih 15 država, Srbija je u formalnom savezu sa samo 4 (Mađarskom, Makedonijom, Poljskom i Španijom). I pored tih 15 MPP-ova veliko je pitanje da li će Srbija dobiti rundu protiv Hrvatske (koja ima isti broj potpisanih saveza), jer smo često svedoci toga da se mini bitka dobija ili gubi sa markerom koji stalno vitla oko 50%. Stoga je nerealno očekivati da Srbija samostalno deluje i osvaja i briše i guta sve pred sobom, kada je i ovako pitanje da li ćemo bitku dobiti ili ne. Nije li tako? Izgleda da ima i onih koji smatraju da to nije tačno i da treba da nas boli uvo za saveznike.



Savez ONE (do skora poznatiji kao NWO) je nastao kao savez jakih država koje neće neprekidno trčati levo desno i rasipati damage u odbrani manje jakih (da ne kažem slabih) saveznika. Koliko je to realno? Prilično je nerealno i baš iz tog razloga i imamo toliko potpisanih paktova o međusobnoj zaštiti. Najbolji primer toga je skorašnje oslobođenje slovenačkog Prekumurja. Slovenci nisu u ONE, ali su nam ipak saveznik i ma koliko mi bežali od toga i probali da eskiviramo pomoć radi ostvarenja sopstvenih ciljeva - neke stvati se jednostavno moraju uraditi.

Samim tim je glupo osuđivati vojnu pomoć koju šaljemo Irancima, ili bilo kojoj drugoj državi od koje imamo koristi. Da, kažem koristi, jer možemo se mi nazivati i braćom i prijateljima i vlažnim ljubavnicima - sve što se u strategiji (kao igri), a takođe i u RL odnosima između država radi, radi se iz koristi.

Nisu nama Mađari i Indonežani onomad pomagali da se oslobodimo od Hrvatske zato što smo im mnogo slatki i zato što se lože na Đokovića i Divca. Šta više, ubeđen sam da smo ih nervirali najviše na svetu, jer smo glasni, nadrndani i ima nas mnogo. Ali su baš u tome videli naš potencijal i pružili nam podršku. I evo gde se danas nalazimo.



Zanimljivo je uporediti komentare u hrvatskoj štampi i ove kod nas, vezano za saveznike. Čak i tu idemo u dve krajnosti ne bismo li pokazali koliko smo različiti. Dok su oni u fazonu "pusti naše regije, neka nas i okupiraju samo da pomognemo saveznicima" (što se graniči sa nastranošću), mi smo više u tripu "pusti saveznike, možemo da osvajamo i bez njih, samo udri udri udri", (što se graniči sa imbecilnošću).

Ova igra je takva da se neizvesne mini bitke (a naše su gotovo sve neizvesne) dobijaju sa veoma malim razlikama (često manjim od 1😵 i tu je svaki udarac bitan. Ne tešim samog sebe zato što udaram kao pi*ka. To je jednostavno tako, pržio neko gold ili ne. I čak i te "male" države sa kojima imamo MPP doprinose našim pobedama, iako je njihov učinak gotovo neprimetan na bojnom polju.



Naš drugi veliki problem koji nema toliko veze sa samom igrom koliko sa našom svesti i globalnim ponašanjem je što smo nacija ekstrema (što se da primetiti i iz malopređašnjeg primera sa Hrvatskom). Nama je neko ili najrođeniji brat ili krvni neprijatelj. Blaže varijante ne postoje, a takvi smo i inače, ne samo u eRepubliku.

Poljaci i Španci su nam danas braća iako smo im do juče spemovali novine i smejali im se nakon poraza. Sada im vičemo HAIL SPAIN i HAIL POLAND.

Brazilci i Rusi su nam danas krvni neprijatelji iako smo im do juče vikali HAIL BRASIL i HAIL RUSSIA. Sada im spemujemo novine i smejemo im se nakon poraza.

To što smo na različitim stranama ne znači da sutra nećemo opet biti na istim i zato ne treba zatvarati vrata zadnjicom, ma koliko ona bila lepa, obla i mekana (zadnjica, ne vrata). Ja kad odem na basket sa svojim burazerom ne smatram ga bratom dok igramo u istoj ekipi, a krvnim neprijateljem kad igramo na suprotnim stranama. Čak mi je ponekad i zanimljvije da igram protiv njega, zbog bratskog rivaliteta i prilike da mu zveknem po koju bananu, pa da ga posle drugarski zezam jer sam i niži i mlađi od njega. 🙂