Join the new world

Rat je u eRepu prirodno i poželjno stanje stvari. Bez rata, a za nas Srbe bez ozbiljnog krvoprolića, ovde nema sreće.

Već duži period nema ozbiljnih borbi, a i ono što je bilo svodilo se na odbranu saveznika i vraćanje njihovih regija. Mi smo dobili high iron i priliku da ekonomski ojačamo. Medjutim privreda je najblaže rečeno u recesiji, a tržište ozbiljno poljuljano. Trebaće još puno vremena i kvalitetnog rukovođenja da bi se dostigao ideal o razvijenoj privredi i bogatim e-gradjanima. Medjutim da li mi sebi možemo da priuštimo taj luksuz zvani "puno vremena"?

Na početku teksta sam izneo po meni ispravan stav da je rat prirodno i poželjno stanje stvari u ovoj igri. Argumenti kojima se rukovodim su svima dobro poznati:

- veliki ratovi i bitke dovode do ujedinjavanja naroda.
- po pravilu dolazi do velikog priliva novih igrača - baby boom-a
- troši se velika količina oružja i podstiče potražnja -> proizvodnja-> plate
- brže se napreduje po činovima
- razvija se osećaj pripadnosti jedinicama prilikom zajedničkog udaranja
- javljaju se različite humanitarne akcije koje svakako doprinose i pomažu
- medjusobno trvenje svojstveno nama eSrbima se svodi na minimum
- igra je neuporedivo zanimljivija

Naravno i ovde je prisutna narodna "sto ljudi – sto ćudi" i poštujem mišljenja nekih igrača, koje sam do sada imao prilike da pročitam, a koja polaze od stanovišta da je u ovom trenutku rat nepotreban, da imamo high iron i da se sad koncentrisemo na privredu, da cekamo nove module, da mnogo košta, da ćemo aktivirati brdo MPP a onda smo ga ugasili...

Zato pođimo od apokaliptične pretpostavke da krenemo u neki rat pa nas napadne ceo Eden, naši saveznici prespavaju, izgubimo skoro sve teritorije naravno i voljeni high iron i dođemo do trenutka kad nam preti totalna propast.

Šta će se onda desiti?

Svi eSrbi će bili bi ko jedan, a igra će dobiti jednu novu kvalitativnu notu. I iz svega bi izašli jači, složniji, brojniji i zadovoljniji. A na stranu što ne postoji šansa da se sve odigra tako crno po nas. Ipak smo, barem ovde, sila nebeska.

Pa čega se onda plašimo?

Često se u ovakvim prilikam mogu videti komentari "igrajmo glavom, a ne ...", ali šta ako se preigramo? Šta ako se nastavi odliv igrača zbog sveopšeg smora koji je zavladao, ili se nastavi trend banovanja zbog gluposti učinjenih iz dosade i potrage za nekim "uzbuđenjima"? Za Hrvate se govori pustimo ih da pomru od dosade, a nas ista sudbina čeka.

Mi smo Srbi takvi, poročni, ako nemamo zanimaciju idemo u autodestrukciju.
Zato – AKCIJA!!! Inicijativa za ofanzivni kurs naše zemlje!!!

"Težnja da se osiguramo od poraza nameće nam odbrambenu taktiku; težnja da pobedimo neprijatelja traži od nas da predjemo u napad."

SRBIJA JE VEČNA DOK SU JOJ DECA VERNA!