Join the new world

Negde oko početka novog eDana, omanja udarnička ekipa iz Novog Sada je krenula prema ratištu. Za volanom predsedničke limuzine (poznate u narodu i kao Yugo) nalazi se glavni (ne)odgovorni u našoj eDržavi a.k.a. el presidente. Osim Lipeca, u sastavu se našao i ministar unutrašnjih poslova - Lowrence (mora neko i da čuva predsednika, zar ne?), penzionisani veteran elitne jedinice VeS-a - Nemanja Ćirić, dežurni pivopija i motivator - nsfreak, i naravno moja malenkost, ministar za sve i svašta (između ostalog i za piskaranje ovih nezvaničnih izveštaja sa ratišta).

Pošto je akcija "kupujmo domaće" ponovo zaživela, nakon višesmernih donacija smo se razdvojili u nekoliko ekipa svaka sa po jednim zadatkom. Šofer je dobio zadatak da uradi TO nekog normalnijeg parking mesta pošto smo trenutno stajali uz put, pivopija ode da nabavi pivo (a gde bi drugde otišao?😁, Low i ja smo otišli u mesaru da nabavimo ćevape i pljeskavice, a Ćira... hm, ne znam ni ja gde je on nestao. Nakon uspešno završene kupovine, predsednička limuzina se uputila ka Beogradu. Vođeni prethodnim iskustvom sa klima uređajem koji poseduje svaki Yugo (sve se klima u njemu) i stanju na putevima usled okupacije i najavljenog RW-a, odlučili smo se za malo duži, ali i bolje održavan put. Uz jedno kraće usputno zadržavanje, stigosmo do Beograda gde je opšta gužva i krkljanac, ali pošto smo išli predsedničkom limuzinom, uspeli smo da se probijemo kroz gužvu i nastavimo dalje prema odredištu. Lokacija je taktički odabrana u šumarku kraj potoka, a sve još u blizini avalskog tornja kako bismo imali nesmetanu komunikaciju sa ljudima koji nisu mogli da dođu.

Nakon komunikacije koja je do sada vođena uglavnom putem chata i ingame poruka, dobar deo prisutnih je po prvi put imao priliku da spozna ko se to "krije" sa druge strane ekrana. Ljudi su razmenjivali razne priče, međutim nas je ovde okupio jedan viši cilj - RW. Dakle, krećemo sa R. Prva potrebna stvar - vatra. Dok su ostali prisutni još uvek razmenjivali priče i razrađivali planove šta i kako, ja sam odlučio da se uputim u šumarak i donesem drva uz pomoć iskusnog istraživača neistraženih prostranstava. Videvši da je zaista počelo, i ostali ljudi su se pridružili akciji prikupljanja drva (ovaj put ništa za bolnice i odbrambene sisteme, pošto je većina bila Q1 i Q2, pogotovu usled višednevnog dejstva kiše). Dnevna štampa spašava stvar (kao i uvek u ovakvim situacijama), te je plamičak vatre ubrzo ugledao svetlost dana. Pažljivim izborom grana i suvog (ne, ipak mokrog) lišća, mahanjem kartonsko/plastičnom napravom i odmerenim duvanjem u vatru, napokon smo joj udahnuli život te je mogla sama sebe da održava. Uz dopunjavanje drvima, a kasnije i ćumurom, žar je pripremljen. Ministar inostranih poslova je ubrzo preuzeo roštilj viljušku u svoje ruke od grunfa koji je započeo akciju, te smo ubrzo imali potpuno aktivan R, samo je W nedostajalo. Whiskey... nismo poneli, Wine... nismo poneli, Water... blah, to definitivno nije to! Primećena je flaša Votke usled čijeg dejstva slova imaju običaj da se pomute, pa je V prešlo u VV, i na kraju u W. Ha, to je to!

Ćirić je pokušao da se priseti ranijih dana kada je ponosno nosio grb elite, ali je ovom prilikom zadobio lakše povrede u okršaju sa lokalnom omladinskom fudbalskom ekipom. Ipak, hrabro se borio i stoički podneo bol koji je uzrokovala krvareća rana. Na licu mu se nazirala čežnja za mlađim danima kada je bio u punoj snazi, ali se video i ponos što je nadigran od strane dostojnog protivnika.

U našim redovima viđeni su i četvoronožni ljubimci, međutim sumnja se da su to u stvari pripadnici eHrvatske specijalne vojske koji su se vešto prerušili i ušunjali kod nas. Prvo se pojavio Žućko za kojeg smo ubrzo shvatili da to može biti samo sveprisutni i svemogući Sucko. Iako su znaci starosti bili primetni, u očima mu se videla hrabrost (have no fear, Sucko is here!), a uskoro je primećeno prisustvo još par značajnijih eHrvatskih građana (Sucko je uvek prvi od mnogih, zar ne?). Iskusan ratni heroj i prvi predsednik eSrbije, BorKan, došepao je do nas nakon što je očigledno i on pretrpeo lakše povrede (još uvek se ne zna ko je počinilac ovog nehumanog čina), a zatim je primećena i ministrica socijalne skrbi, Atea, koja je u brizi za eHrvatske eBebe ćapila jednu kesu piletine i odnela je u samo njoj poznatom pravcu. Naposletku, primećeno je i jedno belo čupavo mače koje je po svojoj naravi (čas bi da se druži i mazi, a posle grebe i grize) neodoljivo podsećalo na webstarm-a. Mače je većinu RW-a provelo uglavljeno kod Kukee u krilu ili ispod jakne, ali je ipak obazrivo posmatralo sva zbivanja oko sebe.

Praćena promenljivim vremenskim uslovima, bila je to neizvesna i dugotrajna bitka sa koje se svako vratio bogatiji za poveću količinu iskustvenih poena. Odjednom, nastade tišina. Je li to kraj? Jesmo li napokon slobodni? U tom trenutku, Beograd je oslobođen i vraćen nazad eSrbiji, koja je ovim činom ponovo postala kompletna. Ubrzo je zakazano vanredno zasedanje svih prisutnih ispod obližnje nastrešnice da razmotrimo šta nam je dalje činiti. O ovim tajnim planovima imaćate prilike da čitate već narednih dana u nekim zvaničnijim novinama od mojih, a neki će se verovatno odužiti pa ćete o njima čitati u ne tako skorijoj budućnosti. Nakon nazdravljanja uspešnom RW-u uz želju da nam on zaista postane tradicija, pozdravili smo se međusobno i poželeli jedni drugima srećan put do idućeg viđenja.

Ispunjena osećajem slobode, izmorena ekipa iz Novog Sada se lagano vraćala kući. Iako je RW već bio završen, u daljini su još uvek odjekivali udari gromova i sevale su munje na nebu. Oblaci su se otvorili nad Beogradom, i počela je da lije kiša koja je spirala tragove dugotrajne i mukotrpne borbe. Da li je ovo kraj, ili je tek početak nečeg novog? To će budućnost da nam kaže...

Slike sa događaja su dostupne ovde.

P.S.
Naravno, ovaj izveštaj je pisan sa ciljem da bude duhovit, te molim sve pomenute eHrvate da ništa od navedenog ne uzmu kao zlu nameru da nekoga ocrnimo i uvredimo. Jednostavno, asocijacije pobuđene u ljudima usled prisustva pasa i malog čupavog mačeta su bile takve.