Quo Vadis eSerbia?

Day 1,265, 09:03 • Published in Serbia Serbia • by dejanis

Прошло је тек неколико дана од председничких избора. Дан 1265.
Већ неко време ишчекујемо промене које је обећао Плато.
Дошло је ново доба, нова политика, нова стратегија, нове наде и нова очекивања.
Српски је и људски да очекујемо и желимо више, да се надамо бољем, да будемо јачи и већи, да достигнемо виши ниво, да освојимо медању коју немамо.
Да ли је то време сада? Да ли је ово време када ће нам се сви снови остварити?

Пре више од годину дана постао сам држављанин еСрбије. Свакодневно сам испуњавао своје обавезе, радио, тренирао по систему двоклик.
Редовно и дисциплиновано али ништа више од тога.
Никада чет. Као да нисам ни постојао, кажем сада.
Пре цирка два месеца, добио сам маил, у коме је писало да сам припрадник Резервне политиције, РеС-а, да сам ПОТРЕБАН ОТАЏБИНИ, да се планира на моје учешће у великом рату који следи и тачно од тада почиње моје активно учешће за нашу ствар. Чак је било пар РЛ уплата 😃 .



За мене, oво данас, ново време, као да су тренуци "развоја/ пада", спознаја нових сазнања, неистажених соба. Као да тек сада идем у непознато, још боље упознајем овај наш еСвет.
Нажалост, рекао бих да је то мрачнији ниво "левел" игрице, да је ово онај део коме се не радујем и у коме не уживам. Нисам ни знао да постоји иако сам слушао нешто о томе од искуснијих играча.
Сигурно је да сам ових дана удаљенији од еСрбије више него што бих ја то желео.



Последња два месеца, веома турбулентна и динамична, изузетно захтевна, ратно доба.
Рекао бих, не само мени који сам нов, већ свима, глобално и генерално.
Није случајно баш тада достигнут врхунац моћи "штете" који је једна држава направила у историји еСвета, икада. Наравно, то смо били МИ, то је била наша еСрбија 30. марта, лета Господњег:


Баш у та последња два месеца, био сам припадник РеС-а. Био сам припадник јединице која је била организована професионално и на високом нивоу. Знало се када се окупљамо, где ударамо, шта можемо да очекујемо и које су нам обавезе. Пар недеља провео сам радећи у државној фирми за минималац. Добијали смо донације од државе и били смо битан фактор у борбама.
Са још три стотине јунака, борио сам се скоро свакодневно. Кажу, да смо НЕКОЛИКО пута били језичак на ваги који је већински обојио зид плавим а победу учинио НАШОМ.

Ко то не би пожелео? Јачали смо и развијали се, више него икада пре.
Дружили се, дописивали и едуковали, мотивисали једни друге.
ЗАВОЛЕЛИ СМО ОВУ ИГРУ.


Сада се све променило.
Ових дана, није било ни једног учешћа РеС-а, Резервне Полиције.
Кажу нам: "Кад' будете потребни, бићете позвани!". Нису звали.
Неколико дана не добијамо битке у којима су наши проценти били не мањи од 49% али ни већи од 49.99%, нажалост !

Питамо, причамо, коментаришемо, апелујемо али ништа не вреди. НЕМА кажу!
Предлажу да им МИ кажемо како да поделе нешто чега нема... Звучи логично, не бих знао ни ја.
Ми смо се понудили да радимо за минималац али то им не треба, кажу.
Немам довољно информација да бих о томе детаљно писао, а паушалне процене не волим.
"Претпоставке су стрмине које нас често одвуку далеко", давно сам научио ту лекцију.

Ја не знам али знам КО ЗНА!
До пре неколико дана свега је имало довољно и никада није зафалило, имало је за СВЕ.
Тукли смо и преслишавали редом, на кога год смо наишли. Леп осећај.
Истина, било је и егзибиција и превеликих амбиција, опустили смо се.
Тексас, Аљаска све нам је било близу. Бунили смо се зашто нема Антарктика на мапи 🙂 .
Где је та моћ? Шта се десило?

Нека питају оне који знају ако они не знају како!
Слутим да је тајна формула: ПРИОРИТЕТИ.
Ко је сада ПРИОРИТЕТ? Шта су сада ПРИОРИТЕТИ?

Све ово доживљавам као друштвену игру, социолошку појаву која треба да анимира и привуче велики број људи. Циљ је мотивисати и ојачати што више играча који би активно учествовали у игри и осећали се као део породице. Лични интереси или групни интереси нису битнији у односу на глобалне интересе еСрбије.

Раније, више пута сам добијао позиве да се борим kao плаћеник за различите државе по белом еСвету, од Далеког Истока до Јужне Америке.
Увек сам их игнорисао и са чуђењем се питао, зар има таквих који ће се тући за другу државу уместо за своју, за еСрбију.
Сада, када више нисам потребан, како закључујем из приложеног, и мени једино то преостаје да бих могао да пратим ритам који намеће ово окружење.
... кад ја на еТајланду, гле чуда, тамо СВЕ НАШИ туку у РВ против еКине ...



Док Источна еСрбија пада под еБугарском, док еРумуни поново кидишу на еВојводину, док су еБеоград и западна еСрбија окупирани од еКроасана ми се боримо за еТајланд!
Ко је овде луд? Да ли смо зато овде?

Да ли су све ово наши стратези и СТРУЧЊАЦИ предвидели?
Да ли је све ово по плану, ако јесте, кажите да не бринем безвезе?!
Да ли ико овде зна, где иде моја еСрбија??!