Join the new world

Ovo je moj prvi članak i ideja mi je bila da napravim enovine u kojima bih pisao neke priče i anegdote iz života raznih ljudi. Za sada se novine zovu "Riznica" jer se nisam setio drugog imena, a nadam se da će bar neko pronalaziti nešto zanimljivo u člancima. Priče sam nalazio uglavnom na internetu na raznim stranama, a za prvi članak sam odabrao jednu koja će se možda u maloj meri uklopiti u trenutni uspon eSrbije i teškoće kroz koje je prošla.
Unapred hvala na minutima koje ćete posvetiti ovim tekstovima!

STAROST

"Jedan čovek star 92 godine, mali, dobro držeći i ponosan, koji je svakog jutra u osam sati bio kompletno obučen, sa modernom frizurom i savršeno obrijan, iako skoro sasvim slep, danas se doselio u starački dom. Njegova 70-to godišnja žena skoro je umrla i time selidbu u dom učinila neophodnom. Posle mnogo sati strpljivog čekanja u hodniku doma, ugodno se nasmešio kada su mu rekli da mu je soba spremna.

Dok je upravljao svojim kolicima ka liftu, opisao sam mu njegovu malu sobu, uključujući i roletne koje su bile na prozoru.
“Sviđa mi se” rekao je sa entuzijazmom osmogodišnjaka kome su upravo pokazali novo štene.
“Gospodine Smith, još uvek niste videli sobu, sačekajte još malo.”
“To nema nikakve veze s ovim” odgovorio je.
“Sreća je nešto o čemu odlučujete unapred. Hoće li mi se sviđati soba ne zavisi od toga kako je raspoređen nameštaj već kako ja rasporedim svoje misli… Već sam odlučio da mi se sviđa. To je odluka koju donosim svakoga jutra kada se probudim. Ja imam izbor: mogu provesti dan u krevetu brojeći teškoće koje imam sa delovima tela koji više ne rade, ili mogu ustati iz kreveta srećan zbog onih koji još uvek rade. Svaki dan je poklon, i dok su mi oči otvorene, misliću na novi dan i na sve srećne uspomene koje sam doživeo. Baš za ovo doba svog života. Starost je kao bankovni račun. Sa njega podižete ono što ste uložili. Moj savet vam je da uložite mnogo sreće u banku sećanja! Hvala vam za vaš deo u banci sećanja. Ja još uvek ulažem!”"

Zato, koliko god da je teško na život gledajmo sa osmehom jer je on kao ogledalo, smeši nam se ako ga gledamo sa osmehom.

Tako i ovde smo verovali da ćemo se odbraniti i odbranili smo se! (iako ja tome nisam puno doprinosio jer sam jos uvek ebeba)

Do sledećeg puta, živeli!