Join the new world

Građani eSrbije, pred vama je najvažnije saopštenje!



ETRURCI SU BILI SRBI!

Kada se pročita ovakav naslov, obično se jave nesrbi ili "liberali" da se smeju ovakvim "Deretićevskim provalama". Međutim, ako iznesemo činjenice ovim redosledom, onda im osmeh vrlo brzo pada sa lica:

1. Etrurci su sebe nazivali RASENI, odnosno Rašani (Ras je drevni srbski grad, a Rasina i Raška su reke koje protiču tim krajem). U biti, drugo etničko ime za naše Srbe i jeste Rasen (Rašan), što znači "čovek sa reke Raške", dok je ime Srbin sinonim za "sarabotnika", "rođaka", "saborca", odnosno, izvorno "srkača majčinog mleka", kako kažu neki ruski slavisti, što je inače pravo i najstarije naše etničko ime.

2. Pokrajina u Italiji gde su nekada živeli Raseni danas se zove Toskana (pleme Toske su danas većinom Albanci, i svi su potomci Srba, a uz samu reku Rasinu žive i dan danas Srbi koji se prezivaju Toskići). Istočno od Toskane nalazi se predeo nazvan Arezzo gde i danas postoji gradić koji se zove Rassina, isto kao i naša reka. Samo 40 km istočnije može se pronaći gradić koji se zove Sorbano. Niti jedno, niti drugo ime naselja ništa ne znači u italijanskom jeziku. Sve zajedno odlično se slaže sa "Dalimilovom hronikom" i "Srbima do Rima", a zaista 70 km istočno od Rima se takođe nalazi gradić po imenu Sorbo. Jan Kollar će napisati: "Jméno Raseni, Rascia nepochybně do Etrurie tak se děděním od ohňoctivých praotců dostalo, jako i do Illyricum a do Serbie, kde též království a krajina Rascia, Rasciana a řeka Rasa Raska. Dosti na tom, že nejen kořen raz ras, ale i všecky formy, ve kterých se toto jméno v Etrurii i v Alpech ukazuje, čistě slavjanské jsou, jmenovitě koncovky en ena ka, Razen, Razena, Raska, a s předložkou po Po-rsena."

3. Gde god se nalaze etnonimi koji u sebi poseduju osnovu "Ras", pojavljuje se i "Sorb". Primer: čak 30-tak naselja u Švedskoj i danas nosi ime "Sorby", a uz njih i dva sa imenom "Rasa". Poznato je da su Sloveni naseljavali te predele pre Germana, a na ostrvu Rigen (Rujan) postojao je grad Arkona, u kojem je bio Svantevidov hram. Naime, dok su Rimljani potukli svoje učitelje Rasene, velika masa njih je krenula ka severu Evrope, gde su osnovali nova naselja. Ostrvo Rujan upravo su opustošili Danci o čemu piše Saks Gramatik. Rimljani su sve preostale Rasene koji nisu pobegli, porobili i od tada je ime Serb kod njih sinonim za roba (serbule=opanci, odelo robova), tako da će kasnije često dolaziti do zabune o poreklu našeg imena, koje je najstarije u Evropi.


4. Ostaci Rasena (Sorba) na severu danas su Lužički Srbi, koje Germani kroz istoriju nazivaju Vendima, Vindima, Venetima. Venecija (Venetia) upravo vodi ime po Srbima koji su je naseljavali, kao i celu severnu Italiju još u srednjem veku. Danas su ti Srbi stopljeni u Italijane. O tome postoji zaista mnoštvo dokaza, a ko ima vremena može da čita o tome na stranicama Padovskog univerziteta, s tim što oni ne žele da govore o Srbima u Italiji, nego o "Slovenima", iako smo videli da se oduvek radilo o Rašanima i Srbima, koje su Germani nazivali Venetima, Vendima, Vindima (to dolazi od sanskritske reči "Ve(n)de", po čemu su Srbi uticali na njihovo sastavljanje. Naime u Rg-Vedama pominje se takođe i naš rodonačelnik, Srbinda, demonski ratnik.). Georg Krigač je 1675. godine objavio delo De Serbis, Vendorum natione vulgo dictis Die Venden ("Srbi, Vendska nacija, narodno nazvana Vendi"), koje je dokaz, da i pored uobičajenog nemačkog naziva Vendi, polabski Srbi nisu nikad izgubili svoje izvorno narodno ime. Andreas Tharæus će napisati delo u kojem se navodi: "...Von welchem wort Sarmata oder Sauromata das wortlein Sarbi her entsprossen ist. Das ist den nun gar eigentlich das wortlein Sarbi, denn also werden die Wenden heutiges tages in ihrer scprache genannt, und Sarsska Reetz heisst Wendische sprache..." ("Od reči Sarmata ili Sauromata, reč Sarbi vodi poreklo. U stvari reč Sarbi, je u današnjim danima Vendi, kako se na njihovom jeziku kaže. A srbska reč se naziva vendski jezik." ). Šta reći više? Na ovim adresama padovskog univerziteta može se pročitati sve o tome da su Etrurci, tj. Rašani bili Sloveni, Veneti, Sarmati, dakle Srbi.


5. Nadalje, moguće je da su upravo Vikinzi koji su pokorili Ruse, dali njima ime po uzoru na Rase, Rasene, koje su sretali i borili se protiv njih na severu Evrope. Oko 980. Hebrejski anonimus piše u južnoj Italiji delo "Iosippon" (ןוףףסוי), u kojem govoreći o narodima koji naseljavaju prostor od Venecije do Baltika, pominje i Srbe (ןיברװמ = Swrbjn). U Istri postoji reka Raša koja se nazivala nekoć i Arsa (setimo se pokrajine Arezzo u Italiji), o čemu će više reči biti u drugom topicu kojeg nameravam da pokrenem, a tiče se iskonske srbske zemlje, odakle smo svi potekli.

6. Rimski i grčki istoričari Plinije i Ptolomej, pisali su o Srbima koji su bili nastanjeni iza Dona u Sarmatiji. Otuda ih Rusi smatraju za svoje praroditelje. Reč Rus javlja se tek od devetog veka, pa Šafarik u knjizi "Srbove v Rusku" tvrdi: "Rusi su ostatak onog srbskog ogranka koji se iselio na Balkan". Poljski istoričar dr. Vaclav Macjejovski kaže: "Treba znati da su slovenska narečja u Bugarskoj i Srbiji stvorila staroslovenski crkveni jezik, a iz ovoga je postao ruski jezik". Srbi Korutanci, današnji Slovenci, prema nemačkom istoričaru Dimleru su takođe potomci Srba, što se slaže i sa činjenicom o "linea Sorabica", granicom Srba i Franaka u srednjem veku, koju je uspostavio Karlo Veliki, koji se strašno plašio Srba i naređivao da ako Srbi podignu vojsku, Franci moraju da podignu svu svoju silu protiv njih, a ako to urade Česi, onda samo trećinu vojske. Mavro Orbini kaže da su Srbi došli iz Skandinavije 1460 godina pre Hristova rođenja, verovatno zbog silnih srbskih toponima i zapisa o Srbima iz danskih hronika.


7. Dakle, ako se vodeći stručnjaci slažu sa tim da su Etrurci bili Sloveni, samo treba povezati njihovo pravo ime – Raseni, sa Rašanima, o čemu, na sreću pišu i neki drugi slavisti, kao što smo videli, ne samo srbski. Sem toga, može se uporediti i identičina predhrišćanska mitologija Rasena i Srba. Raseni su verovali da im je rodonačelnik bio vuk, odnosno vučica, čiju su legendu preuzeli od njih Rimljani. Poznato je da je vrhovni bog Srba u predhrišćanskom periodu bio Dabog, koji se prikazuje kao hromi vuk, koji potiče od praiskonskih vremena totemizma, kada su Srbi smatrali sebe vukovima, o čemu pišu mnogi domaći, a i strani istoričari. Npr. u isto vreme Kelti su sebe smatrali "jelenima". Jireček pominje da u jednom srednjovekovnom dokumentu, u kojem se razni narodi upoređuju sa pojedinim životinjama, za Srbina se kaže da je vuk (C. Jireček; Staat und Gesellschaft im mittelaterlichen Serbien, Wien, 1914, 3,117). Zanimljivo je da su i Rusi o sebi govorili kao o narodu koji je potekao od vuka.



8. Srbi=Rašani=Raseni, došli su iz Mesopotamije, a njihov put je moguće sagledati ako se ima klasična elektronska karta (Encarta npr.), pa se potraže toponimi koji potiču sa Srb, Serb, Serv, Sorb, Ras, itd. Ima ih na stotine od Indije do Skandinavije, dakle samo na mestima gde žive Indoevropljani, te na jednoj pravoj liniji od Istočne do obala Zapadne Afrike, koji su verovatno ostali tokom osvajanja Afrike od strane Nina Belovog, i njegovog izlaska na Atlantski okean, o čemu ima pismenih dokaza. Iz Mesopotamije deo Srba (danas su to svi Sloveni ukupno), kretao se ka Indiji, sve do Kine, a drugi deo je dolazio do severa Švedske, gde zaista ima mnogo srbskih toponima. Tako za drevno srpsko ime, iz vremena pre Rimljana, svedoči i toponim za reku Ksant, često pominjanu još od Homerovog doba, za koju antički geograf Strabon 63-19 g. st. ere, kaže: "ειθ ο Ξανθος ποταμος οω Σιρβεν εκλουν οι προτερον" /Kako su reku Ksant Srbica nazivali ranije/ (Strabonis rerum geographicarum libri septemdecim, Basileae, 1571., s. 763. Hrvat Rački, Rus Nestor i Poljak Surovjecki tvrdili su da su Srbi, Vendi, prastanovnici Evrope od početka istorijske ere. Ne zna se sa sigurnošću koliko hiljada godina su postojali u Indiji (odatle ime "Vendi", "Vindi", od "Indi", a odtale i "Vede") pre seoba, a na današnjim terenima su preko tri hiljade godina. Dakle, i to se sve slaže kako sa Dalimilovom hronikom, tako i sa Karlovačkim rodoslovom, gde se kaže da smo došli iz Vavilona i pružili se sve do Rima.



Tek pre nekoliko dana, Raseni (Srbi) su se vratili u svoju postojbinu, istina za sada samo u eRepublici. Po prvi put održaće se u apeninskim pokrajinama izbori za kongres eSrbije.

Najvažnija od svih tih regija je Lazio, u kojoj se nalazi i sam grad Rim. Poslanik izabran u Rimu mora biti pravi Rimljanin, neko ko neguje one rimske vrednosti koje su Rimljani nasledili od Srba i koje su se sve do nedavno zadržale u srpskom nacionalnom biću. To su pre svega erga patriam – odanost otadžbini, zatim gravitas –ozbiljnost prema dužnosti, virtus – vrlina u smislu samodiscipline i snage ličnosti, i na kraju fides – poštovanje sporazuma i zadate reči. Pravi Rimljanin je paterfamilias, on neće oklevati da pogubi ni svoju ženu, sestru ili decu ako je to u korist države. On strance doživljava ili kao neprijatelje, ili kao podanike, ili kao robove (instrumentum vocale, oruđe koje govori, obična stvar) ili kao saveznike kojima pomaže i ne uništava ih samo dok ima koristi od njih. Rat, politika i govorništvo jedini su časni poslovi dostojni njega. Pošto mislim da sve te osobine posedujem, ako ništa drugo onda makar u većoj meri nego ostali kandidati koji su se u toj regiji kandidovali, doneo sam odluku da se, u dogovoru sa rukovodstvom Stranke Zdravog Razuma, upravo ja kandidujem kao predstavnik te stranke na sutrašnjim izborima za kongres u regiji Lazio.



Ako želite da mi pomognete u ovom ispravnom pohodu, a da pritom doprinesete eSrpskoj re-kolonizaciji apeninskog poluostrva i restauraciji Rimskog carstva eSrpskog naroda, javite se u komentarima ili preko privatne poruke da vam pošaljem karte za Lazio da odete tamo i glasate za mene sutra.

AVE SERBIA!



eSrbi, kucnuo je čas!
Red, rad, rat i narodno blagostanje!

ARMINIVS II SENATOR ROMANVS