Join the new world

Ispričaću vam šta mi se desilo danas.
Dan je počeo odvratno, jer mi majka podseća na svoju majku u danima umiranja.
Tako je legla sinoć, a mene su bolele čeljusti, pička sam i želim da umrem.
Otišao sam kod njenog bivšeg muža - "Takva i takva stvar, sve je sranje, jadan sam, promašen sam" - Boli me kurac, mimika je matorog.
Nema veze, odavno nemam prava da sudim, uzeo sam nikotina a za samopouzdanje me boli kurac iskreno.
Uživao sam u 2 staklena piva Lav 0.4l 54.9 dinara, te sam skuvao kafu kako bih konzumirao cigarete.

Tražio sam rakiju po kući, znam da mi je ostala negde, ali nisam mogao da obradujem oči njome, nije mi preterano žao, jadan sam kad se napijem, jadan sam i kad se ne napijem, jednostavno takav sam, po ceo dan buncam te potvrdne rečenice "Jadan si jadan si jadan si", ili "jadni jadni jadni jadni jadni jadni" ili "umri umri umri umri umri umri umri" ili "kuuuraaac".

ili "pičko pičko pičko pičko pičko"
Ne propuštam u takvim prilikama da se izudaram po glavi, ili glavom o ormar pa komšije pizde jer im se trese plafon.
"Ko vas jebe", mislim se, a u duši mi je žao, jer sam igrao košarku kao malac na njegovom zidu, on ima premale uši i rano je počeo da ćelavi, oženio je Slavicu sa detetom Milošem pa mu je rodila neku malu sa fensi imenom i sad su kao porodica, a svadjaju se, jebem ti ja to.

Legao sam na vreme, oko pola 2, 2, pustio sam neku madjarštinu da svira:
Mihaly Vig - Valuska

bilo je dirljivo pa sam ustao i shvatio da nisam namestio repeat all na programu za klavire i sve to, ali ne mari, pomislih.
Otišao sam tamo, primetio da me izbegava, nisam se potresao, skuvao sam kafu i uživao u cigaretama.
Napominjem, bio sam očajan, ali još uvek podnošljivo te sedoh na biciklu i skuvah novu dozu kafe u termos pa odoh tamo, znaš na vodu, porasla je trava ona vodena, a Slavko reče da od toga oće svrabež, 2 dana, ništa ne pomaže, sav si crven, al onda i prodje.
Verujem mu, i ja sam to jednom imao, pa sam se pažljivo umivao i konzumirao kafu. Nemirnog sam duha i mesto me ne drži te sam ispušio samo dve cigarete, spakovao termos, šolju i kupljene cigarete (sutra će da poskupe, rekli su) i nameračio već da krenem kući, jer mi nedostaje i mislim stalno na nju iako nju boli kurac, mada kaže da je ne boli, ali tako se ponaša.
Ali nešto me je vuklo na gore, tamo gde nema automobila i ljudi, i hladno je uvek, i od pritiska počnu da bubre uši, i ima vode, a od kafe sam ožedneo, pa krenuh na gore.
Stao sam usput i natrtio se ispred Srbina koji je hteo da zahvati na izvoru, doveo je i klinca, imao je kola a pričao je seljački, to me nerviralo dok sam bio mladji, sad sam bio zahvalan što me je pustio da se napojim.
Produžio sam u zdravlju pored svinjaca i sena, i onda je sve prestalo, tamo rade sa drvima jer je šumovit kraj, ali napustio sam i njih, i stigao na most.
Umorio sam se jer je uzbrdo i naporno je mnogo, pa sam seo da pušim.

Skupio sam snagu iz nikotina, produžio još dalje, stigao do izvora, natrtio se da se napojim, pio sam i pio i pio i pio, kad čuh zvuke kočenja, mercedes ulete u prašinu, prašina mi ulete u oči, i izadje beogradska porodica, glava porodice i mali testis koji će sutra da bude tradicionalno retardiran kao i glava, kao pije se gospodi, duvajte ga.
Popio sam već 4 termosne čaše vode, pa sam mogao da kažem sebi da sam namiren te se vratih unazad, parkirah se na most i sedoh da pušim.
Mrav mi je bio na nozi, veliki crni mrav, otresao sam ga, vratio se, otresao sam ga, vratio se, bilo mi je žao da ga ubijem.
Produžio sam.

Hitao sam nazad, bila je nizbrdica, plakao sam od insekata, patika mi zjapi pa mi je bilo hladno na desnom stopalu, pravio sam veliki otpor vazduhu i vetru u vazduhu dok sam jurio dole.
Bio sam očajan, napominjem.
Mislio sam, javiće se, reći će "Sve je u redu, ti si takav i takav", mislio sam kako me je prošao bes pa me sad sve boli, u kostima osećam, čovek je sam svuda i svagda, nije bilo bitno, osećao sam glad, nadao sam se gladi.
"Dozvoli mi da se operem", zavapih, čekalo me je meso i tekućina crna, bio sam očajan.
Ušao sam kod Dimitrija na kanal već gotov da plačem, to je bilo u redu, nisam hteo da maltretiram ljude, odigrao sam ulogu kako treba i bez trzavica, mapa je rekla iza 9 i trideset, te sedoh na biciklu.
Želim da znaš da sam se lepo udesio, imam jednu bledo plavu košuljicu i blatnjavu trenerku, ali platio sam je malo više nego što plaćam druge stvari, pa računah da valja nečemu.
Izašao sam iz svetlokruga, bilo je odvratno, plašio sam se, sišao sam pored kućice za stražare, čuo ga u daljini, nekako su pitomi, kao mačke, volim da ih slušam, kao da jecaju, zapomažu.
I onda se pojavio ..
Bilo je odvratno.
Počeo sam da se tresem i plačem ..
Napominjem, bilo mi je loše, trebala mi je gredica ili kakav oslonac,
tog dana
danas
bilo kada
ali danas mi je bilo potrebno ..