Join the new world

Ne želim da ti pišem i počnem sa draga i mila, sa nikada te neću zaboraviti i tim glupostima... Neću da kažem: sećaj se večno moga lika, jer on je tu.
A ti ostaćes u mojim razdraganim mislima. Neću te nazvati ni voljenom jer ti to ne želiš, a ni imenom jer me to ime stalno podseća na burnu prošlost.
Rastajemo se.
Nemoj plakati kao što ja sada plačem jer ovo se moralo desiti.
Ja ću i dalje uzalud čekati tvoje poruke koje nikad neće doći. Ko će mi govoriti sve one reči,ko? Noćas sam te ponovo sanjao, u snovima sa tobom bio. Prisećam se svega. Ne, ja ustvari ne želim to da zaboravim!! Neću da nestane iz mog sećanja ono jedino što sam voleo i zbog čega je vredelo živeti. Da li ću ikada moći da izbrišem iz sećanja vreme provedeno sa tobom...? Ma gde i sa kim bio, u meni će ostati deo tebe. Jednog dana shvatićes mene i moju ljubav, shvatićes ali biće kasno, mene neće biti tu.
Od danas, za sve što je bilo lepo, moram da kažem - bilo je, za sve što volim - prošlo je.
Naša ljubav se raspala u najvećim rascepima neba. U meni - ostalo je nešto prazno, jedno prazno "SRCE". Tu Tugu,bol... Tu Pustoš i prazninu.
Ne znam kako da objasnim taj deo svoga života, jer je to bilo nešto drugo.
Nešto novo što je imalo svoj početak i kraj. I sada šetam po ruševinama svoje izgubljene sreće i ljubavi. Veruj.. teško je biti sam, teško je jer do juče neko me voleo, možda?... Kako da verujem sad. Razumećeš to kad jedne večeri, budeš čula usamljene korake na uglu ulice i jecaj nečije senke u uglu... Ali ne!
To neću biti ja... Ja daleko lutam ulicama. Poklanjam svoje misli,mašte pustoši, stihove, luckaste snove moje mladosti koje imaju oči boje peska. Samoća je dobro zgazila moju dušu.
VOLIM TE...?!
O ne, luda je to varka, znam. Suviše uspomena sreće... Možda i sama znaš da te još uvek neumorno čekam, volim i patim zbog svega što se zbilo. Verovatno znaš da ti to nezaslužuješ, ali ipak činim sve da te zamrznem i uništim ideale koje sam stvorio o tebi. Trudim ali ne ide, možda jer je Božiji greh mrzeti anđela. Mrzeo bih te zbog toga što si otišla, ali ne mogu, znam da je tako bilo najbolje, i najteže je sa istinom potpisati mir. Ne,neću te mrzeti,neću nikada biti ogorčen i ljut. Neću jer onda bih pljunuo na sve što sam gradio sa tobom.
Ovo ti pišem,jer je danas 2 meseca kako tvoje oči ne mogu gledati.
Takođe danas, pre 2 godine, sam sa tobom uradio jednu od najlepših i najboljih stvari u mom životu.
Seti se, naš prolaz i park.
Primetila si i ''Rastajemo se'' i celu onu oproštajnu žalopojku, to je zato što je preda mnom jedan težak i dugačak put, na koji sam primoran da krenem. Pre sam govorio ''Idem da se tebi vratim'', sada je samo ''Idem!?'', možda jer se neću vratiti brzo kao pre. Sada su godine u pitanju. Biće tesko, znam.
Ali....
Ti meni ovo nećes sigurno verovati, ali jedina stvar koja me je držala u životu kada sam prvi put bio daleko od kuće,mojih,okružen nepoznatim ljudima i predelima, jesi bila ti. Samo ti. Nećes mi verovati ni kada budem jednog dana stao ispred tebe i rekao, da si za mene još uvek ta nada,spas i uteha. Bio ja tamo ili bio ovde, ovde, u ovom sivom i prljavom gradu, ali ipak dovoljno lepim i dragim samo meni, jer sam u njemu imao ljubav,vrednu doživotnog spominjanja.
Isto tako,nemoj mi suditi nikada,razumi, ja sam imao samo jedan život, morao sam da živim i nešto da napravim od njega. Znaš i sama sva moja obećanja porodici i koliko čvrsto i jako želim njihove živote da promenim iz korena. Znaš i sama odakle dolazim.. A opet,sve te pare,sva ta putovanja, sve te nacije i religije,svako moje novo životno iskustvo, neće značiti baš ništa ako jedna mala beogradjanka ne bude tu kraj mene. Shvati,moj uspeh si ti. Da,ja ću se vratiti nazad,spasiću moje svih problema i muka ovog ludog i besmislenog života,a onda si ti na redu, dolayim po tebe. Ti si neko od koga nikada neću odustati. Staću opet iza tvoje zgrade,i opet ću neumorno da gledam u tvoj prozor, željno isčekivajući tvoj izlazak da zapališ cigaru. Ne brini, neću tražiti
da mi kao zlatokosa pustiš kosu, niti ću ti pevati serenade ispod njega. Samo ću čekati da me vidiš, a onda ću se nadati da ćeš sići dole. To će biti dovoljan dokaz za sve. Vreme neka bude dokaz moje ljubavi.
Neka ti ovo pismo kaže koliko mi značis,koliko nedostaješ i falis, kako se ništa nije i neće promeniti.
Moj neizmerni idolu ljubavi, neka ti kaže da sam otišao da tražim put ka obali sreće, put kojim smo nekada zajedno krenuli...
Ne brini,nije pokušaj nikakvog očajnika, jer pored svega ja sam i dalje srećan, srećan samo zbog tebe i tvojih uspeha. Tražim ti samo to, neka ostane sve tako, teško mi pada tvoja tuga.
Želim ti ljubavi sve najbolje,sve ono što smo želeli za nas dvoje.
A ja, ja ću uvek biti tu.

Tvoj oficir.